Ministar građevinarstva se javno zahvalio ministru kulture i čestitao mu zato što je „našao rešenje da bude sačuvana“ kuća u Francuskoj ulici br.7 i dom Društva književnika Srbije. Uz to je egzaltirano naglasio da je lično „srećan i ponosan“ što je kolega „uspeo da zaštiti“ ovo zdanje.
Kuća o kojoj je reč je zaista po mnogo čemu posebna. U svoje vreme prelepa vila, sagrađena je pre 140 godina za Milana Piroćanca, vrhunskog advokata i publicistu, osnivača tadašnje Srpske napredne stranke, ministra i predsednika Vlade Srbije u vreme vladavine kralja Milana Obrenovića. Zdanje je u svom maniru velikog majstora projektovao jedan od naših najčuvenijih arhitekata, briljantni Jovan Ilkić. Kuća je kasnije, početkom prošlog veka, jedno vreme bila i sedište ambasada, odnosno poslanstava Turske i SAD, a od 1945. je sedište Društva književnika Srbije.
Zgrada je i formalno prvorazredan spomenik. Nema dakle nikakve sumnje da zaslužuje zaštitu i da bi morala biti sačuvana. Ali uprkos tome, mada je bila i ostala jedan od markantnih toponima Beograda, godinama je slabo održavana i propadala je. Dugo zapuštana, sa oronulom fasadom, trulom krovnom konstrukcijom, balkonima sklonim padu i dotrajalim električnim instalacijama, naročito je poslednjih godina postajala opasna i za one koji je koriste i za prolaznike. Korisnici prostora, udruženja književnika i prevodilaca su samo u poslednjih desetak godina više pita ukazivali na to i tražili pomoć, nažalost potpuno bezuspešno.
A razlog je bilo to što nadležni u Gradu Beogradu i Republici Srbiji, iako predstavnici iste vladajuće stranke (kao uostalom i oba ministra iz ove priče), nikako nisu mogli ili nisu želeli da se dogovore ko je nadležan da zgradu održava i rekonstruiše, grad ili republika. Ali čak i u uslovima tog neverovatnog kontinuiranog nerazumevanja, nekim čudom se dogodilo da je Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda pre tri godine uradio projekat sanacije i restauracije fasade i krova kuće u Francuskoj 7 sa kojim se saglasio republički zavod. Nažalost, novac izdvojen u tu svrhu kao da je „bačen u bunar“ jer ne samo da projekat nije realizovan, već niko od nadležnih nije želeo ili nije bio u stanju da objasni – zašto?
Veoma loše stanje zgrade u Francuskoj 7 je nedavno, nakon velikih padavina koje su dovele do plavljenja dobrog dela Beograda, postalo bukvalno katastrofalno. Krov zgrade je provaljen, ona je poplavljena, enterijer i instalacije teško oštećeni. Uništena je gotovo popuno i vredna arhiva Društva književnika. Brza sanacija je neophodna.
Zato je zaista veoma zanimljivo – kakvo je to rešenje pronađeno, vredno čestitki, zahvaljivanja, sreće i ponosa?
Iz šturog saopštenja za javnost objavljenog na sajtu ministarstva kulture to se ne vidi. Može se saznati samo da je „dogovoreno da će predstavnici ministarstva obići zgradu i konstatovati postojeće stanje, kako bi predložili neophodne mere“. A iz nešto kitnjastijih komentara kojim je u nekoliko medija propraćeno to saopštenje, još se saznaje i da su „dogovorili proaktivan pristup nakon utvrđivanja imovinsko pravne nadležnosti nad ovom zgradom, arhitektonskim biserom u centru Beograda i kulturno-istorijskim materijalnim nasleđem gde su, pored ostalih, stolovali i Andrić, Crnjanski, Skerlić, Isidora Sekulić“.
Dakle, proaktivan pristup i neophodne mere i to nakon utvrđivanja nadležnosti i sl. Ne deluju baš kao razlog za oduševljavanje. Možda ministar zna nešto što javnosti nije saopšteno?
Kako god bilo, treba se nadati da će se saniranju zgrade u Francuskoj 7 pristupiti brzo. Već u septembru će Udruženje književnika Srbije povodom 61. beogradskih međunarodnih susreta pisaca biti domaćin velikom broju gostiju iz celog sveta. Možda će bar to, imajući u vidu „brigu za međunarodni ugled Srbije“, koju vlast stalno naglašava biti povod da zaista nešto uradi
I biće, naravno, dobro ako uradi. Valjda konačno i hoće, tek ćemo videti.
Ali nešto drugo je već izvesno. Dodajući hroničnom plasiranju megalomanskih obećanja i predimenzioniranih rezultata i javno, teatralno, međusobno čestitanje i zahvaljivanje na „spasonosnim“ a nepostojećim rešenjima, funkcioneri vlasti obogaćuju arsenal instrumenata kojim se godinama sistematski kontaminira naša javnost.
Peščanik.net, 18.07.2024.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Besprizorna instrumentalizacija smrti - 09/05/2026
- Licemerno poigravanje sa izbornim uslovima - 06/05/2026
- Ko slaba rešenja popravlja gorim? - 25/04/2026
