Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Kako je to lako. Do juče ga je bilo, a od danas ga više nema. Mislim na Rio Tinto. Predsednica vlade pljesnula je dlanom o dlan i rekla – gotovo. Baš kao na kraju priče: čiča-miča i gotova priča. Kako sad to? Pravnici su nam ovde objasnili da i kada se uskrati dozvola Rio Tintu, priča je daleko od toga da bude gotova. Ali, to su pravnici, a predsednica vlade je – predsednica vlade. Šta je nju briga za pravo.

Ima nešto drugo što zbunjuje. Nije Vučić izašao pred novinare i oprostio se s Rio Tintom. Znamo, reč predsednice vlade nema nikakvu težinu. Istina, ni Vučićeva reč ništa ne vredi. Ali, jasno je da Vučić može pregaziti preko reči predsednice vlade da ne trepne. Kao da je nikada nije bilo. Istina, on tako gazi i preko svojih reči. Zato ima razloga da se pitamo: na čemu smo u stvari s Rio Tintom?

Ako sam dobro razumeo predsednicu vlade, ona i Vučić biju neke silne bitke, a Rio Tinto je tek jedna od njih, i to ne najvažnija. U tim bitkama, ako sam i to dobro shvatio, Vučiću je valjda glava u torbi. Sve u svemu, objasnila je predsednica, bolje je da se neke kote na liniji fronta napuste, kako bi Vučić ostao živ. A važno je da ostane živ jer bez njega Srbiji nema sreće i napretka.

Tako su se predsednica vlade i Vučić povukli s kote Rio Tinto. S druge strane linije fronta, valjda sam i to dobro čuo, nalaze se strane sile i domaći izdajnici – dakle, strani plaćenici. Štede borbene resurse predsednica vlade i Vučić, kako bi se tukli u važnijim bitkama. Za sreću i napredak zemlje. Do juče, sreća i napredak Srbije bili su nezamislivi bez Rio Tinta. Ali, već danas, nama se kaže – ma jok, kakav Rio Tinto.

Ako sad čitalac taj rat o kome priča predsednica vlade zamisli kao krizu na granici Rusije i Ukrajine, sa sve češćim najavama da Rusija svakog časa može napasti Ukrajinu – preteraće. Zapad se već nedeljama dogovara kako da reaguje ako ruska vojska zaista krene na Ukrajinu. Još se nisu dogovorili. Za sad se šalju pretnje. Usred te velike krize, hoće da nas uveri predsednica vlade, neko bi da ruši Vučića.

A onda Vučić i predsednica vlade taktiziraju, povlače se, utvrđuju nove tačke odbrane. Kao u kompjuterskoj igrici. Samo što svet ipak nije kompjuterska igrica. U realnom svetu, Vučić i predsednica vlade su se uplašili. Jeste, boje se nereda. A još više ih plaši poraz na izborima. Rio Tinto im se pokazao kao slaba tačka. Nemaju odgovor na opravdanu pobunu žitelja Srbije. Kako to?

Rudnik u Boru, železara u Smederevu, sve je to prošlo Vučiću, ali, uskopistili se žitelji Srbije, ne daju da prođe Rio Tinto. Buknuo antizapadnjački sentiment. Taj sentiment se ovde dugo neguje. Na njemu je još kao mlad jahao i Vučić. Briga za zemlju, vazduh i vodu legla je na taj sentiment. U Boru i Smederevu, nažalost, nije imala na šta da legne.

Ne bi briga za zemlju, vazduh i vodu mnogo nasekirala Vučića. Rešili bi to on i predsednica vlade. Na tu brigu samu po sebi ne može se nakalemiti, recimo, sećanje na 1914. Dok u priči o Rio Tintu to sećanje radi iz sve snage. Vučića tuče njegova sopstvena višedecenijska kampanja. On sada pada kao žrtva svojih sopstvenih manipulacija i bezočnih zloupotreba.

Ne treba zbog toga žaliti, naravno. To je dobra vest. Uz malu ogradu. Vučiću i predsednici vlade, svi to odlično znaju, ne može se verovati. To što su rekli juče, njih ni na šta ne obavezuje danas. Kao što ih sve što kažu danas ni na šta ne obavezuje sutra. Drugim rečima, nebitno je šta kažu, jer već godinama pričaju šta god im padne na pamet.

Donedavno, to je bila njihova prednost. Lagali su bez predaha i laži su im prolazile. Na Rio Tintu sve im se raspalo u paramparčad. I više se ne mogu sastaviti. Zato hoće – da ponovimo – da se povuku. Ali, gde da se povuku? Mogu da obećavaju koliko god hoće da je s Rio Tintom gotovo, niko im ne veruje. Pošto im se ne veruje, traži se da se donesu zakoni, proglase moratorijumi, ukinu planovi.

Zašto da ne, kažu njih dvoje. I to ćemo. Tek tako, dlanom o dlan. Do juče je bilo, od danas ga nema – plana, ugovora, zakona… Ali, žitelji Srbije znaju: šta je za novoradikale da ukinu ili usvoje zakon? Baš ništa. Izglasaju zakon, pa za dan-dva izglasaju da zakon ne važi. Pa za dan-dva… zaista, šta opet za dan-dva? Pa šta god hoće. Vučić i predsednica vlade do temelja su sve srušili toliko da više ne mogu dati nikakve garancije.

Drugim rečima, preigrali su se. Zato sad nemaju gde da se povuku. Džabe im da obećavaju da je s Rio Tintom gotovo. Zalud će provući odluke kroz institucije, kada institucije više ne postoje. Žitelji Srbije znaju, ako zaista hoće da oteraju Rio Tinto zauvek, s Rio Tintom moraju se zauvek oterati i Vučić i predsednica vlade. E tek tad će biti kraj priče, a ne kad predsednica vlade, dlanom o dlan, kaže da je gotovo.

Peščanik.net, 21.01.2022.

Srodni link: Ljubodrag Stojadinović – Junakinja zlog doba

EKOLOGIJA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).