Foto: Predrag Trokicić
Predsednica Vlade Ana Brnabić se pre nekoliko dana obratila javnosti u okviru šeste Plenarne sednice Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Ova sednica je trebalo da doprinese razmeni mišljenja civilnog društva i predstavnika vlasti o približavanju Uniji, ali je u medijima ostala zapamćena po bahatom obraćanju ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović. Tako je podjednako upečatljivo izlaganje predsednice Vlade ostalo zapostavljeno.
Sastanak o kome je reč je bio posvećen programu ekonomskih reformi, kao i reformama u oblastima obrazovanja, zdravstva, rada, politici zapošljavanja i socijalnoj politici. Predsednica Vlade je odlučila da uspešnost ekonomskih reformi dokaže proverenom taktikom – pre svega omamljivanjem prisutnih. Ono se vrši ispraznim nabrajanjem brojki koje navodno dokazuju smanjenje javnog duga, rast BDP-a i porast zaposlenosti. Bilo je jasno da se Brnabić opredelila za pristup mentora Vučića, koji tvrdi da ekonomski parametri govore o sjajnom napretku zemlje, iako građani Srbije često lažno svedoče da loše žive.
Najavljujući reforme u oblasti socijalne politike, predsednica Vlade je obećala da će do kraja 2019. godine biti usvojen Zakon o socijalnim kartama. O socijalnim kartama u Srbiji se govori skoro 20 godina. Cilj ove evidencije bi trebalo da bude pravična raspodela javnog novca, odnosno usmeravanje novca izdvojenog za socijalnu politiku ka najugroženijima. Zbog toga je kreiranje socijalnih karata bilo tako nevažno svakoj vladi do sada. Na Peščaniku je već bilo reči o tome da naprednjaci u tom smislu čine iskorak, doduše unazad. Oni su ideju socijalnih karata okrenuli naglavačke – ministar Đorđević je prošle godine tvrdio da će „socijalne karte pomoći državi da se obračuna sa korupcijom“. Time su otvorili prostor da podatke o siromaštvu i zavisnosti građana od državne pomoći koriste u već poznate svrhe – za izbornu ucenu i uskraćivanje prava.
Takvu nameru je na sednici Nacionalnog konventa potvrdila i predsednica Vlade koja je, obrazlažući razloge usvajanja zakona, rekla kako će njime biti onemogućeno da pojedinci „po socijalnu pomoć dolaze audijem“, kao i da će detaljnim uvidom u imovinsko stanje pojedinaca biti onemogućeno da primaoci sredstava iz budžeta „varaju državu“. To je ujedno i jedini kontekst u kome su bili pomenuti građani Srbije i socijalna politika. Prisutni, među kojima je bilo i predstavnika Evropske unije, nisu imali problem sa predstavljanjem stanovnika Srbije kao kradljivaca javnih sredstava.
Ovakve tvrdnje predsednice Vlade su bezobrazne i bezobzirne na više nivoa. Pre svega na nivou elementarnih činjenica o kvalitetu života građana koji su angažovali i plaćaju službenicu Brnabić. Naime, podaci o siromaštvu i socijalnoj nejednakosti objavljeni u decembru 2018. govore o tome da u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti u Srbiji živi preko trećina građana. Gledajući strukturu stanovništva, u najvećem riziku od siromaštva su mlađi od 18 godina, odnosno deca. Prema ovim podacima, više od polovine građana ne može da priušti nedelju dana odmora van kuće, petina ne može da priušti meso ili ribu u obroku svakog drugog dana, blizu polovine ne može da priušti neočekivani trošak u iznosu od 10.000 dinara, a oko 13% ne može da priušti adekvatno zagrevanje stana. Preko 60% ispitanika tvrdi da „sastavlja kraj sa krajem“ teško ili vrlo teško, a 65% izjavljuje da ih znatno opterećuju visoki troškovi stanovanja. Neto prosečna plata je u oktobru 2018. iznosila oko nešto više od 400 evra, mada tom podatku treba dodati da dve trećine građana zarađuje manje od prosečne ili čak manje od minimalne zarade. Ovde govorimo o zvaničnim podacima, pre svega podacima Republičkog zavoda za statistiku čije podatke – nadamo se – ponekad čita i predsednica Vlade.
Uporedimo ovu sliku stanja sa imovinskim stanjem službenice Brnabić. Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije njen neto mesečni prihod iznosi 1000 evra, dok u isključivom vlasništvu ima dve kuće i jedan stan ukupne kvadrature 575 m2. Prema podacima KRIK-a, samo stan koji je kupila 2014. vredi oko pola miliona evra. Na sve ovo treba dodati 8.900 m2 zemljišta u vlasništvu Brnabić i dva privredna društva čija je suvlasnica. Ovom prilikom nećemo ulaziti u „sitniš“ (automobile i garaže), kao ni imovinu njene porodice. Ova imovina bi takođe mogla biti relevantna za analizu moralne podobnosti Brnabić da govori o lažnim siromašnima u Srbiji. Ili možda čak moralne podobnosti da govori o krađi javnih sredstava.
Sledeći nivo bezobzirnosti se ogleda u sistematskom urušavanju socijalnih prava kojima u našoj zemlji rukovodi upravo Vlada Srbije. Ovde možemo pomenuti samo najsvežiji primer uskraćivanja naknada zarade trudnicama i porodiljama, koji je do prosjačkog štapa doveo mlade ljude i njihovu decu (koji su prema već pomenutim podacima ionako najviše u riziku od siromaštva). Na vrhu ove liste su svakako i smanjenje penzija i prinudni rad za korisnike socijalne pomoći, o čemu je na Peščaniku takođe dosta rečeno.
Dakle, ustanovili smo da je predstavljanjem korisnika materijalne novčane pomoći kao lopova predsednica Vlade govorila neistinu. Jedini dokaz koji ima za ovu tvrdnju svodi se na anegdotalni dokaz, iako je i sama anegdota upitna – nikad nigde nije zabelažen korisnik socijalne pomoći u audiju. Dalje, predsednica Vlade nema moralno pravo da govori o siromašnim građanima Srbije, a pogotovo ne da to čini sa gađenjem i prezirom. Ona nesmetano jede meso svakog dana (ako to želi), može pristojno da se ogreje u svim svojim stanovima i nema problem sa „sastavljanjem kraja sa krajem“. Rizik od njene socijalne isključenosti je sveden na minimum, imajući u vidu da se ovaj rizik srazmerno smanjuje što ste bliži uzurpatorima svih državnih vlasti – Srpskoj naprednoj stranci i njenom predsedniku.
„Činjenice nisu u modi“, sa setom je izjavio predsednik Srbije u Davosu. Emocije su nešto što se prodaje, kaže on, a „uvek je lakše prodati negativnu nego pozitivnu emociju“.
Ko govori o činjenicama, a ko se bavi manipulacijom i unižavanjem drugih, razuman čitalac će sam prosuditi. Baš zbog toga što koristi razum, sve više njih će put za odbranu od nesputanog bezobrazluka, neznanja ili izmišljenih podataka pronaći na ulici.
Zbog toga bi predsednici Vlade bilo pametnije da opreznije najavljuje zakone koji će biti usvojeni do kraja 2019. godine. Podsmevanje ugroženima „koji voze audi“ može je katapultirati iz tople fotelje mnogo pre nego što se to u ovom trenutku čini.
Peščanik.net, 24.01.2019.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Sofija Mandić (see all)
- Dačićev referendum - 09/04/2024
- The ghosts of international investigation - 11/03/2024
- Krađa privremenog organa - 06/03/2024
