U svakom trenutku, svako ima pravo da izađe iz Matriksa. To je preambula. I mislim da je, već dugo, izlazak iz srpskog Matriksa sasvim razumno rešenje. Verovatno još od 2003, za moju generaciju.
Međutim, dok smo ovde, i dok smo svesni te preambule, a nismo napravili taj korak, hajde da vidimo koje su nam opcije da, makar milimetar, promenimo sam kôd Matriksa koji nas pretvara u neljude svakim danom sve brže, jače i bolje?
Cinici su već otpisali sve opcije, i cinici će to raditi u svim ciklusima koji se iznova i iznova ponavljaju u političkoj istoriji sveta. Ali problem je što su ih oni otpisali i pre nego što su se otvorile. Oni neće da izađu iz Matriksa, naprotiv. Hoće da sede tačno tu gde su, da pričaju kako im je grozno i šta sve ne valja, kako će da odu, i da time, svesno ili nesvesno, svoj bes javno doniraju vlasniku 51. države SAD, Ilonu Masku, koji će osveštati taj bes, oprati ga u Mašinici javnog zgražavanja nad svim i svačim™, i pretvoriti ga u prostor za reklamu (mada mu ni to više ne ide kako treba, pa se ljuti).
Otpišimo onda cinike. Jedna stvar je (zasluženo) kritikovati opoziciju, kao vid poslednjeg sredstva građanskog pritiska na političke tokove, a druga je svoj bes zbog pokradenih izbora danas usmeravati na njih. Pa, nisu Marinika Tepić i Miki Aleksić pokrali izbore u Beogradu! Šta god da im zameramo (a zameram svašta, videti poslednji tekst koji sam pisao, baš na Peščaniku), ako su navodi Crte i OEBS-a tačni, Aleksandar Vučić je, strpljivo i organizovano, zloupotrebljavajući neograničene finansijske resurse koje je uzeo nama iz džepova, mesecima planirao i na kraju sproveo jednu od najvećih i najstrašnijih izbornih krađa, kakve ni Milošević logistički nije mogao da izvede na vrhuncu svoje moći (jeste radio daleko strašnije stvari, ali to je odvojena tema).
Dobro, kad isključimo Tviter cinike i one iz Kreativnih industrija koji su plaćeni da mute vodu i sabotiraju svaku šansu za promenu, koji građani Matriksa nam preostaju za reprogramiranje bar te jedne linije kôda Matriksa?
Pa – svi ostali. Bilo nas je bar nekoliko stotina hiljada na protestima letos. Svi mi koji smo glasali na izborima, koji smo šetali svaku šetnju, često pored ljudi i stranaka koji se direktno zalažu za ukidanje naših osnovnih ljudskih prava i sloboda, pored nečasnih ljudi koje znamo iz esnafa i profesija koji se guraju da budu deo neke nove vlasti, a šetali smo samo zato što smo videli šumu, i svesno smo, po stoti put, pokušali da sagledamo svet van naših ličnih perspektiva. A šuma je – jeziva. Gangsterska para-država, u kojoj diktator/vlasnik krade i to poslednje što nam je ostalo – glas.
E, pa, ne može – što bi rekla protagonistkinja mog poslednjeg filma koji niste gledali.
Studenti su večeras otškrinuli vrata, vreme je da pustimo sve zamerke na stranu, i stavimo što više cipela u ta vrata, i držimo ih otvorenim što duže. Svaki sekund svetlosti koji prođe kroz taj otvor prži sociopatskog vampira koji uzurpira najvišu političku poziciju u Srbiji, i otkida mu deo percipirane (ali i stvarne) moći.
Znam da je hiljaditi put. Znam da su mnogi umorni i razočarani. I ja sam, duboko. A i pravo da ložim ljude na akciju i da popujem sam verovatno odavno izgubio. Ali, mislim da ovo nije loženje. Mislim da, dok smo ovde, više nemamo nikakvog izbora.
Ako sutra izađete na ulicu da tražite ponavljanje pokradenih izbora u Beogradu, znajte da izlazite zbog sebe. Zbog svog dostojanstva. Ne morate da „volite“ opoziciju, ili beskrupulozne karijeriste koji su ih podržali u kampanji posle 10 godina kolaboracije ili hibernacije (Srdana Golubovića ili Bjelu, u mom slučaju). Ne morate da se slažete sa jalovim populizmom i nacionalizmom za koji misle da će ih dovesti na vlast. Ovde nije reč o njima. Reč je o nama, koji smo šetali, koji smo glasali. Svakom od nas pojedinačno. Dovoljno je da volite sebe i svoje bližnje.
Uopšte nije bitno koje su nam šanse za uspeh. Bitno je da pokušavamo dok smo živi.
A uvek možemo da izađemo iz Matriksa, ako mislimo da se Matriks ne da reprogramirati. Do trenutka kad više ne budemo mogli da izađemo.
E, da, to sam zaboravio da vam pomenem u preambuli, koja se, eto vidite, kao i neke druge preambule, ispostavlja kao – lažna.
Pamet u glavu, and May the Force be with us all.
Peščanik.net, 19.12.2023.
