Film „Đavo nosi Pradu 2“ je dokumentarac. Ispravka, film „Đavo nosi Pradu 2“ je propagandni uradak. Dok je originalni film bio fantazija o tome kako treba ostanemo odani sopstvenim idealima, bez obzira na glamurozna iskušenja, nastavak nas ubeđuje da treba da se prepustimo sadašnjem trenutku i da je jedini način da se spasemo – da se dobro prodamo.
Osim glavne četvorke, Endi, Emili, Najdžela i Mirande, na radnju filma najviše utiče troje milijardera. Loš milijarder, Bendži Barns, neutralan milijarder, Džej Ravic i dobra milijarderka, Saša Barns. Benži želi da kupi svačiji omiljeni izmišljeni časopis „Pistu“ kako bi udovoljio svojoj novoj devojci, Emili, i time joj omogućio da se dočepa mesta koje je oduvek želela – Mirandinog mesta. Džej samo želi da poveća profit i nije mu bitno kome će prodati časopis, ili celu izdavačku kuću. Saša samo želi da bude dobra i da pomogne. Na kraju, Miranda i Endi ubede Sašu da ona kupi izdavačku kuću, uključujući i „Pistu“ i da njima prepusti vođenje cele te operacije. Dobra milijarderka je spasila ne samo „Pistu“ već i istraživačko novinarstvo. Miranda opet u kolima drži predavanje Endi. Predavanje je sada o tome kako je teško biti žena u biznisu, i čega je sve morala da se odrekne, ali ona ipak voli da radi i stoga je žrtva bila opravdana. Za razliku od prvog filma gde se vožnja kolima završava Endinim odlaskom i bacanjem telefona u fontanu, sada njih dve idu u istom pravcu. Idu na isto mesto. Poruka je više nego jednostavna, neko će te svakako kupiti, gledaj da te kupi neko blagonaklon ko će ti dozvoliti da radiš ono što ti voliš. Bez obzira na posledice.
Paralele između dešavanja u ovom filmu, koji je ispod proseka čak i za jedan nastavak, i dešavanja u stvarnom svetu nije moguće ignorisati. Svega nekoliko dana nakon svetske premijere filma, održana je Met Gala, kostimirana žurka za bogate, privilegovane i slavne. Glavni sponzori, uz donaciju od deset miliona dolara, bili su Džef i Loren Sančez Bezos. Glavna organizatorka događaja bila je Ana Vintur, inspiracija za lik Mirande Pristli. Za svega deset miliona dolara, Bezosima je pružena prilika da operu svoj imidž, prikažu se kao mecene umetnosti – tema ovogodišnje Met Gale bila je „Moda kao umetnost“ – i da prošire svoj uticaj na kulturu. Iako bi bilo mnogo lakše povući paralelu između Bendžija Barnsa i Džefa Bezosa, čak i do toga da je Bezos navodno planirao da za svoju suprugu kupi uređivačko mesto u Vogu kao svadbeni poklon, film nam ipak servira dobru milijarderku Sašu Barns kao osobu koja obavlja tu kupovinu. U stvarnosti imamo Bezosa koji kupuje mesto u svetu mode i kulture i „spašava“ deo Metropoliten muzeja posvećen istorijski značajnim kostimima. Đavo ne samo da nosi Pradu, on je i kupuje.
I pre nego što krenu primedbe – kakve veze američki film, nastavak napravljen da zaradi pare na nostalgiji, ima sa bilo čime što je važno – dozvolite mi jedan monolog u stilu „cerulean plavog džempera“ iz prvog dela. Pre toga, napomena. Čuveni govor o cerulean plavom džemperu nije govor o modnoj industriji. Nikad nije bio. Moda ne funkcioniše na taj način. Načini na koje određene boje, dizajni i krojevi završe na hrpi stvari su mnogo komplikovaniji. To je uvek bio govor o totalitarnoj ideologiji.
Filmovi su važni. Filmovi utiču na nas na načine kojih nismo svesni, naročito zabavni, jednostavni filmovi koji pre svega apeluju na naše emocije. Poruka ovog filma je defetistička – prihvati način na koji svet funkcioniše i uklopi se. Igraj po pravilima sistema i sistem će te nagraditi. Pošto nam tu poruku saopštavaju likovi koje volimo i citiramo već dvadeset godina, lakše ćemo je prihvatiti kao istinitu. Možda zaista ima dobrih milijardera ili milijarderki koje će spasiti naše poslove? Možda je u tome odgovor. Da pronađemo dobre osobe u tom sistemu i prepustimo svoju sudbinu njima. Ovaj film neće biti presudan u našem donošenju odluka. Ali ovaj film će dati doprinos. Možda će biti kap koja prelije čašu, možda će biti samo jedna od kapi. I tako filmovi koji služe „samo za zabavu“ funkcionišu. Pozivaju nas da uživamo i prepustimo se. Pozivaju nas da ne razmišljamo previše, jer oni su samo zabava. Zabava koja će nas navesti da kada trenutak odluke dođe, iz hrpe stvari izvučemo baš cerulean plavi džemper.
Peščanik.net, 13.05.2026.
