Policajci Sreten Popović i Miloš Stojanović oslobođeni su optužbe za pomaganje u ubistvu braće Bitići, saopštilo je u sredu Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. Uz kratko obrazloženje da “nije dokazano da su izvršili krivična dela za koje se terete”. U presudi stoji da nema dokaza ko je i gde ubio braću Bitići, američke državljane albanskog porekla, niti da je za ubistva odgovoran MUP. Protiv ove presude je dozvoljena žalba Apelacionom sudu u roku od 15 dana. Popović i Stojanović su već bili oslobođeni optužbe 2009, ali je Apelacioni sud 2010. vratio slučaj prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Ili (1974), Agron (1976) i Mehmed (1978) Bitići su poreklom iz Prizrena; izvedeni su 8. jula 1999. godine iz zatvora u Prokuplju, gde su izdržavali prekršajnu kaznu od 11 dana zatvora zbog nelegalnog boravka u SRJ. Iz Prokuplja su odvedeni u bazu Posebnih jedinica policije u Petrovom Selu (jedan od svedoka u istrazi tvrdi da im je tamo dao hranu i vodu) gde su nakon dva dana vezani, izvedeni iz kruga i ubijeni mecima u potiljak, potom pokopani u masovnu grobnicu. U Srbiju su došli da pomognu porodici svog komšije, Roma sa Kosova.
“Tužilaštvo za ratne zločine nikada nije upotrebilo dokaze koje ima, a sigurno ih ima, protiv onih koji su upravljali policijskim kampom kod Petrovog sela. Sve se, naravno, svaljuje na policijskog generala Vlastimira Đorđevića koji je osuđen u Haškom tribunalu, što nema nikakvog smisla. Postoje i drugi krivci, oni koji su komandovali specijalnim jedinicama, operativno-poternim grupama. Ipak se na suđenju videlo i to da su instruktori bili pripadnici JSO, da je bilo i pripadnika operativno-poternih grupa i da se ubistvo nikako nije moglo izvršiti bez direktne odluke onoga koji je upravljao tim kampom, a to je Goran Radosavljević”, kaže za e-Novine Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo.
Ona naglašava da je suđenje pokazalo da “nije bilo spremnosti da se to surovo ubistvo rasvetli i pokrenu postupci protiv odgovornih”.
“To su oni koji su upravljali policijskim kampom kod Petrovog sela i koji su u to vreme obavljali visoke policijske dužnosti. Mnogi od njih su se, poput Gorana Radosavljevića – Gurija i Obrada Stevanovića, pojavljivali kao svedoci, ali kao vrlo uvaženi svedoci koje su poštovali i Sud i Tužilaštvo. Ali, po oceni Tužilaštva, nije bilo osnova da se Goran Radosavljević ispituje u vezi sa odgovornošću za ubistvo, nego je uvek bio cenjeni ekspert – svedok. Oslobađajuća presuda pokazuje da ponavljanje suđenja prema ovoj dvojici optuženih nikuda ne vodi. Oni su bili uključeni u ceo događaj koji je završio ubistvom braće Bitići, ali postoje oni koji su doneli odluku da se braća Bitići izvedu iz prokupačkog zatvora i dovedu u Petrovo selo. Oni treba da budu optuženi, njima treba da se sudi, ali ne postoji spremnost”, kaže Nataša Kandić.
Sagovornica e-Novina konstatuje da se često može čuti “obrazloženje” da svi ćute zato što su ubijeni bili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova koja je bila teroristička organizacija.
“Zaboravlja se da su oni uhapšeni, lišeni slobode kada nisu imali oružje, u situaciji kada su pomagali ljudima koji su bili ugroženi. Uhapšeni su kao pripadnici neprijateljske organizacije, bez poštovanja međunarodnih konvencija, elementarnog prava da imaju svog advokata, da odgovaraju ako su na nedopušteni način prešli granicu, ali da budu tretirani u skladu sa zakonom. Oni su tretirani u skladu sa političkim shvatanjem ovde da su svi pripadnici OVK teroristi”, konstatuje izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo.
“Ranijih godina je postojao veći pritisak Američke ambasade, što se poslednjih godina izgubilo, možda zbog uveravanja Tužilaštva da će pribaviti dokaze, da su ti dokazi relevantni, ali ispostavilo se da Tužilaštvo nije takve dokaze upotrebilo”, zaključuje Nataša Kandić.
E-novine, 09.05.2012.
Peščanik.net, 10.05.2012.
