Retko je u istoriji javnog/državnog ludila Srbije bilo ovakve koncentracije u kratkom vremenu, i pri tome stvar nije bila ograničena na vučimedije, već je ozbiljno posegla u neke od principa EU.
„Duboki krst“ bio je izraz jednog od božjaka koji su preplavili glavni grad zajedno sa milionom vernica i nešto vernika – toliko ih je i u Madridu koliko juče bilo u samo jednom danu papine posete. Šta to znači, ostaje potpuna tajna, verovatno povezana sa duhovnom vertikalom i bakšišom u božjakovom vodičkom biznizu. No nadmetanje ko će sa više duhovnosti a manje padeža izvređati bogorodicu doseglo je vrhunac upravo u medijskoj kanti za đubre koja je veri najviše dala, kad je top-džinglovka opisala svoje muke i šire, muke svih koji su dali milione za svoje garaže i ono iznad, za svoje džip Mercedese i Rolexe, kad im se neko sa krntijom od 200 evra i još manje u džepu parkira pred garažu da bi kupovao u Maxiju. Ova predanost veri doduše je potvrdila da bogorodica ipak ne može biti odgovorna za šljam koji se kači za njen pojas, ali zar ne bi mogla bar jedanput da, recimo, putem groma napravi kurcšlus usred najvećeg dranja u studiju, ili sprži sav stiropor, ili bar slomi nečiju štiklu…Sasvim uzgredno, u mome pokušaju klasifikacije medijskog diskursa, ispostavilo se da je statistički najveći neprijatelj padeža direktor PTT Srbije Anđelković, i to u teškoj konkurenciji trenutne nadmoći božjaka i bogomoljki.
„Kulenov stožer“ mogao bi opisati diktatorov povratak u domovinu posle nezapamćene brljotine koju je izveo u Tivtu. Natrag, među mlade, sa kulenom, kobasicama, slaninom i kozjim sirom, svim čega nije imao u Crnoj Gori, gde prevlađuje „ona evropska hrana“ (guše se parizerom, koji je on prevazišao?), a sve to na Paliću, negde u Severnoj Srbiji, koja se nekada blokaderski zvala Vojvodina. U pozadini je ostala ključna odluka voditelja EU da zbog njega ubuduće omoguće postepeno i parcijalno prihvatanje država – kandidatkinja za članstvo: to uništava negovanje principa, svečanost čina, čvrstinu zahteva i ispunjenih kriterijuma, i zapravo zadire u samu osnovu i smisao EU. Praktično, to znači da država može beskonačno biti kandidatkinja sa onim prihvaćenim uslovima koji su neophodni za evropske finansije u oba smera – za eksploataciju i pomoć, povremeno i sa političkim razlozima u vidu šamara od strane EU. EU je na kraju pokazala svoje najgore birokratsko lice, jedino što joj preostaje sa patetičnim diktatorskim čivijašem. Srbija je uspešna u onome što radi sebi, a Crna Gora ulazi u EU brzo (do 2028) i punopravno, kako je cinično primetio Makron, koga je baš briga za tumačenje vučimedija. Kad ne znaju padeže, šta tek da rade sa stilistikom!
„Identitetske nauke“ su, po Dejanu Vuku nam Kuku, istorija i geografija. Za te nauke će se ministarstvo školstva i prosvete posebno pobrinuti, čim skinu sve nepoželjne direktore, otpuste sve učitelje, nastavnike i profesore koji se nisu esenesizovali (ali iskreno), upute đake u privatne škole a nateraju da plaćaju državne, uvedu fizičke kazne za odsustva sa veronauke, i uopšte šibe, prutove, klečanje na kukuruzu i celivanje ruku, moštiju i diktatorove slike, možda i stari običaj zvani subota-đačka bubota. Sa druge strane, novi stručnjaci, kao Nr 2 u tamanjenju padeža – ordenizovani profesor Petričković, napisaće udžbenike istorije u kojima će identitet biti najvažniji. Kako to izgleda, već duže vremena pratimo. Priznajem da me skoro više fascinira identitetska geografija: koje su reke tekle Srbima u korist, a koje ne, kako se škriljac odnosi prema izdajstvu krečnjaka, dokle su se šume protezale u korist četnika i sl., da i ne govorimo o ulozi klanaca Prokletija u širenju Šiptara. Konačno je ministar otkrio da diktaturu zapravo malo zanimaju korisne tvrde nauke i tzv. naučno-tehnološki parkovi, nego da je konačno otkrila svog najvećeg, večnog, od kosovskog boja blokaderskog neprijatelja – humanistiku. Tu je ono pakleno klupko mržnje prema sebi i Srbiji kao sebstvu, tu je Dasein mržnje prema totalitetu, koji je srpstvo, tu je svo to skupo i od spolja plaćano istraživanje koje je nepotrebno, jer je duhovnost urođena a znanje kolebljivo – stalno se menja. Čak i geografiju (sa arheologijom, paleontologijom i antropologijom) treba oteti iz smrtnog zagrljaja humanistike: to će biti glavni zadatak svetosavskog unezveriteta.
Možda mogu, sa svojim slovenačkim iskustvom, da malo podignem srpske čitaoce time što će svoje oronulo sebstvo porediti sa sličnima i uvideti da nisu sami na svetu: na izborima u Sloveniji pobeda je pripala centru-levici, ali desnica je uspela da izmanipuliše sastavljanje vlade. Tako smo u nedelji pre oblikovanja vlade i koji dan posle dobili parlamentarni odbor koji će proganjati političke protivnike, lični Janšin advokat postao je ministar unutarnjih poslova, ministar spoljnjih najavio je osnivanje izraelske ambasade i skinuo je palestinsku zastavu (predsednica države ju je, bar privremeno, zadržala na svojoj zgradi), ministar u korupcijskoj istrazi vodiće finansije, teolog infrastrukturu, a predsednik parlamenta, dva puta osuđen, nazvao je sve poslanice opozicije uličarkama…
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
