Epidemija malih bogova

Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Vlast nam svakom svojom izjavom i svakim svojim potezom uporno poručuje da jedino možemo da joj pljunemo pod prozor pa kad se zaledi da se klizamo. Sad će nam verovatno objasniti da više ne možemo ni to. Otoplilo je pa se neće napraviti klizavica.

Da su protekli izbori bili takmičenje u umetničkom klizanju vlast bi imala i garderobere i koreografe, majstore za svetlo i muziku, neskrivenu naklonost sudija, dok bi opozicija svoje umeće morala da pokazuje na lapavici, bez reflektora i u tišini. Pa ipak nam vlast nameće da ocenjujemo umetnički dojam opozicije. U zemlji (zemlji zato što više nije država a društvo nije postala) u kojoj je vlast otvoreno kršila izborne zakone (što je narodni poslanik i javno priznao!) a Gradska izborna komisija odbacila sve podnete prigovore – neke odmah, neke tek pošto ih je Upravni sud vratio na razmatranje, ali sve listom bez čitanja iako su dokazi o izvršenim krivičnim delima – vlast nam nameće da raspravljamo o tome da li drugoplasirani na izborima ima prava da na svoju konferenciju za medije ne pusti one za koje iskustveno pretpostavlja da će praviti incidente. Stvarno? To je dokaz nepoštovanja slobode medija?

U zemlji u kojoj je gotovo sve neregularno, u kojoj su čak i ekonomisti na biznis forumu jednoglasno zaključili da privrednog rasta nema bez vladavine prava (dakle, ne pravo vladara nego vladavina prava!), u zemlji u kojoj se ilegalno zida, a legalno krade, u kojoj se ne rešavaju ni medijski najzastupljeniji slučajevi – pitanje od državnog značaja je: ko je spustio regler i zašto je tim utišavanjem predstavnik vlasti ”pokušan da bude predstavljen kao neko ko je nepristojan”? Stvarno? To je dokaz opstrukcije vlasti? To, a ne vlast koja je uzurpirala vlast?

U zemlji u kojoj haraju dve zaraze: malih boginja i malih bogova i ne zna se koja će nam od njih pre doći glave, u kojoj se ministarstvo pravde hvali podrškom ustavnim reformama koje je dobilo od udruženja pekara, frizera, dunđera (a nije dobilo od sudijskih i tužilačkih udruženja!), u zemlji u kojoj ministar policije na pitanje o rušenju ustavnog poretka u Savamali odgovara da je narod svoju volju (volju da policija ne štiti javni red i poredak?) pokazao na izborima (čime je narod valjda proglasio i aboliciju i opštu amnestiju za vlast, što je dodatno strašno kad znamo kako se ta ”narodna volja” uteruje u glasačke kutije) odgovornost bi mogao da snosi samo jedan čovek. Ne, ne taj čovek, nego ministar za rad koji je svojom osmomartovskom ”čestitkom” izvređao žene. Stvarno? A čovek je samo, u želji da se dodvori, nasumice odabrao pesnika čije prezime zvuči skoro pa kao predsednikovo.

Peščanik.net, 12.03.2018.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)