Prve sankcije i zabranu slobodnog kretanja građana bivše Jugoslavije uvele su zemlje članice Evropske zajednice 15. novembra 1991 , a njima su se pridružile i SAD, Kanada, Japan i Novi Zeland. Vreme uvođenja tih prvih mera protiv Srbije i Crne Gore obeleženo je brojnim prizorima Dragana Markovića Palme, kako u drugom ili trećem planu izviruje iza Arkanovog ramena. Po broju žrtava i brutalnosti, zločini koji su se 1991. dogodili u Vukovaru izvesno su bila varnica za sva kasnija zlodela tokom devedesetih. Arkan i njegovi Tigrovi su najsuroviji primer paramilitarnih formacija koje su „čistile“ po prostorima bivše Jugoslavije. Palma je tada bio 18 godina mlađi, i stojeći iza Arkana ni po čemu se nije razlikovao od ostalih bodigardova koji su okruživali svoga lidera.
Danas , izvirujujući iza ramena Borisa Tadića, i na dan kada nam Evropska unija konačno ukida vizni režim, Palma izjavljuje: “Najveće zasluge za to što će građani putovati bez viza imaju Jedinstvena Srbija, Socijalistička partija Srbije i Partija ujedinjenih penzionera Srbije“. Dan ranije, proslavljajući još jednu „pobedu“, ponovo osvojeni mandat predsednika stranke, Palma je odao priznanje Tadiću da Srbija sa njim na čelu nikada nije bila popularnija u svetu, napominjući da gde god da se nađe, on samo pohvalno govori o predsedniku Srbije. Na istoj svečanosti, portparol Slobodana Miloševića od 1990. do 2000. godine, aktuelni potpredsednik Vlade Srbije, Ivica Dačić, rekao je: “Kao predsednik stranke koja je prošla sve faze političkog života, od faze apsolutne vlasti do faze najteže moguće opozicije, želim vam da u svojim redovima imate one koje vlast neće pokvariti“.
Nedavno je britanski novinar i stručnjak za Balkan Tim Džuda rekao da Unija svojim najvećim uspehom od 2000. smatra zalaganje Ivice Dačića za evropske integracije i to što Tomislav Nikolić umesto pravca Karlovac-Virovitica traži put ka EU.
Evropa je skinula vizni režim građanima Srbije, Crne Gore i Makedonije. Građani BiH, koji su najveće žrtve zločina devedesetih, tim činom su ugurani u vizni geto zajedno sa građanima Kosova. Da li je stid zbog takve odluke Unije odgovarajuće osećanje? Većinska prva, druga i sve moguće Srbije će reći da bi to bilo preterivanje i neumesna reakcija na radosnu vest. Pretpostavljam da bi još neumesnije zvučalo – Evropo, stidim te se.
Usred euforije zbog ukidanja viza, stigla je vest da je Švajcarska na referendumu potvrdila zabranu izgradnje novih minareta; 57,5 odsto građana i 19 od 26 kantona podržalo je tu inicijativu desničarskih i ultra-konzervativnih partija. Pitanje izgradnje novih minareta se tokom referendumske kampanje pretvorilo u raspravu o borbi protiv islamizacije društva i šerijatskog prava. Dok su protivnici zabrane upozoravali da bi usvajanje takve odluke podstaklo islamski ekstremizam i uništilo imidž Švajcarske kao zemlje koja je privržena poštovanju ljudskih prava i sloboda, pristalice su, izražavajući zabrinutost zbog rastuće mislimanske zajednice u toj zemlji, radikalnih imama i pogoršanja položaja žena, odgovarale da nije u pitanju ograničavanje verskih sloboda već odbacivanje islama kao političkog simbola. Pravnici u Švajcarskoj napominju da je zabrana protivna međunarodnom pravu i da je Švajcarska u tom smislu ratifikovala dva dokumenta: Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i Sporazum UN koji se odnosi na građanska i politička prava. Zbog toga postoji pravna mogućnost podnošenja žalbe Evropskom sudu za ljudska prava. Tu mogućnost, prema rečima njenog predsednika, razmatra Zelena stranka. Pitanje je posebno neprijatno za Švajcarsku zbog toga što ona trenutno predsedava Savetom Evrope, čiji je pravni akt upravo Evropska konvencija o ljudskim pravima, a sudsko telo zaduženo za primenu tog akta – Evropski sud za ljudska prava.
U kakvoj je vezi ovaj događaj sa ukidanjem viza Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, bez BiH? Osim one neposredne koja je manje važna, a to je da u Švajcarskoj živi oko 400.000 muslimana, uglavnom iz zemalja bivše Jugoslavije, zabrinjava činjenica da je među građanima EU netrpeljivost prema muslimanskim emigrantima dostigla vrhunac. Među vladajućim partijama preovlađuju one konzervativne sa prefiksom „hrišćanske“. Reč je o strankama koje imaju razumevanja za zahteve više od 60 odsto Evropljana koji se protive daljem proširenju Unije, a pre svega članstvu Turske. Prvi nedavno imenovani predsednik EU, aktuelni belgijski premijer Herman Van Ropmuj istakao se izjavom: „Univerzalne vrednosti koje su na snazi u Evropi i koje predstavljaju fundamentalne vrednosti hrišćanstva, izgubiće na životnosti uključivanjem tako velike islamske zemlje kakva je Turska“. Njegov tvrdi stav u odnosu na muslimanske zemlje mu je doneo podršku rasističke flamanske antiemigrantske partije Vlaams Belang.
Evropski zvaničnici su objašnjavajući odluku da izuzmu BiH iz procesa vizne liberalizacije, isticali tehničku nespremnost BiH za ukidanje viza. Jasno je i da trenutnu krizu u toj zemlji uzrokuje premijer RS Milorad Dodik, koji udaljava BiH od Evrope. Građani RS će, međutim, preko srpskog državljanstva lako putovati bez viza. Zbog čega međunarodna zajednica nije odlučnija kada je reč o rešavanju krize u toj državi i zbog čega ne preduzima konkretne mere, iako je opasnost od ugrožavanja bezbednosti sve veća, pitanje je koje sigurno nije u direktnoj vezi sa netrpeljivošću evropskih političara prema emigrantima, ali izvesno podriva princip univerzalnih ljudskih prava.
Peščanik.net, 02.12.2009.
PALMA