Jagodina, foto: Srđan Veljović
Jagodina, foto: Srđan Veljović

Ovo odavno već liči na gladijatorsku arenu. Političari iz vlasti i opozicije ulaze u javni/medijski prostor i kao toljagama mlate jedni druge optužbama za epohalne krađe ili gnusno ponašanje. Takođe odavno, sukob između vlasti i opozicije liči na borbu Golijata i Davida. Ali ni gladijatorska arena ni legendarna biblijska tuča nisu adekvatne slike za ono što gledamo. Izuzev ako se ne pomirimo s tim da je Srbija odavno, pre tri decenije, pala u varvarstvo.

Iz te provalije ona nikako ne ume da se podigne i vrati. U nekim srećnijim zemljama, svaka optužba bila bi proverena, pa ako bi se pronašao osnov, završila bi gonjenjem pred sudom. Optužbe koje bukvalno prestižu i zatrpavaju jedna drugu, kod nas pak padaju mnogo pre bilo kakve istrage, da sudove i ne pominjemo. Sve počinje i završava se u medijima, odnosno – ponovo – u medijskoj gladijatorskoj areni. To je i dobra i loša vest za žitelje Srbije opoziciono nastrojene protiv režima.

Svaka optužba kojom režim gađa političke protagoniste iz redova opozicije redovno promašuje sudove, gde bi jedino imalo smisla utvrđivati činjenice i odmeravati kazne. To bismo mogli videti kao dobru ali odavno zastarelu vest – režim laže. Loša vest je što optužbe protiv režima završavaju na isti način. Ako režim već ne rizikuje da se na sudu utvrdi da laže, utoliko pre neće rizikovati da se na sudu utvrde činjenice i potvrde optužbe koje na račun režima stižu iz opozicije.

Ako su i policija i pravosuđe pod totalnom kontrolom političara na vlasti, onda zaista preostaje još samo gladijatorska arena u medijima za razmenjivanje udaraca. Što opet možemo videti isključivo kao lošu vest. Jer, tako se stvara utisak da obe strane lažu kada optužuju jedna drugu. Taj utisak naravno ide naruku isključivo režimu. Samo režim izvlači korist iz rezigniranog odmahivanja rukom žitelja Srbije – svi su oni isti.

Loše posledice „rešavanja“ stvari, odnosno vođenja kvazisudskih postupaka isključivo u medijima umnožavaju se. Zakucani ispred ekrana, žitelji Srbije borbu posmatraju kao da njen ishod uopšte ne zavisi od njih. Sasvim konkretno, da li se žitelja Jagodine tiču optužbe koje je netom iznela Marinika Tepić protiv Dragana Markovića? A kada Marković umesto da odgovori na optužbe, Mariniku nazove Đilasovom glasnogovornicom, verujući da se izgovaranjem prezimena Đilas sve briše kao jakom vradžbinom, da li to i kave veze ima sa žiteljima Jagodine?

Kada se na Markovića nadoveže još i Zorana Mihajlović, pa izvede misaonu akrobaciju protiv zdrave pameti i umesto Markovića za gnusna dela optuži upravo glasnicu, to jest Tepić, a da sama dela ni ne pokuša da porekne, onda to zaista postaje varvarski obračun isključivo između vlasti i opozicije koji kao da se nikoga drugog ne tiče. A trebalo bi da se tiče – ako nikoga drugog, barem tih nesrećnih devojčica i njima bliskih osoba. Ako se utvrdi da je sve tako kako kažu svedok i Marinika Tepić. Deca su međutim nestala iz vidokruga, Marković i Mihajlović pažnju skreću na Tepić i Đilasa.

Tepić poziva devojčice i druge svedoke da se jave – ne, ne policiji ili sudu, već Stranci slobode i pravde. Poziv nije ni nerazuman ni neočekivan. Ako se već policiji i sudovima ne veruje. Ali, koliko će se verovati svedočenjima u Stranci slobode i pravde? Jeste, tačno je, i ako neko od te dece ili drugih svedoka ode u policiju ili sud, to je isto kao da su otišli u SNS. Srbija se izdelila duž stranačkih linija i malo šta je još drži na okupu. U prazan prostor između stranaka propadaju žitelji Srbije. Za to nije kriva opozicija, kriv je isključivo režim. Režim je umesto institucija ponudio – poligraf.

Ali, kako verovati poligrafu, recimo u Jagodini. Koga briga šta kaže poligraf. Uostalom, poligraf će i biti potegnut da bi se ispod njega kao pod tepih pomela zlostavljana deca, ako su zaista bila zlostavljana. Ako nas nije briga ni za vlast ni za opoziciju, možemo li barem da pokažemo da nam je stalo do te nesrećne dece? Hoćemo li napraviti pritisak da se tačno utvrdi je li Dragan Marković sa svojima zaista zlostavljao devojčice ili nije? Ili ćemo gledati kako to umesto nas rade Tepić i Đilas, i ispred ekrana, kao u areni, samo navijati za Davida protiv Golijata.

Peščanik.net, 20.04.2021.

FEMINIZAM
PALMA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).