Fabrika na sajmu knjiga u Beopolisu

Fabrika knjiga i ove godine nudi svoje knjige sa sajamskim popustom na Sajmu knjiga u knjižari Beopolis, Eurocentar, Makedonska 30, od ponedeljka do subote 26-31. oktobra.

ČETIRI NOVE KNJIGE

Viktor Ivančić
SVIRANJE SREDNJEM KURSU. O bijedi hrvatske socijaldemokracije

Iz knjige

“Naime, što je to s hrvatskom ljevicom da je odgovoran čovjek ne može spašavati dok je na vlasti, nego tek kada se skloni u aktivistički milje opozicije? Zašto izbaviteljski poriv nastupa tek po gubitku političke moći, nakon izbornog smaknuća, kada se odgovoran čovjek hitro reinkarnira u pripadnika ’nove generacije političara’, neku vrsta zombija s revolucionarnim potencijalom? Izgleda da, dok boravi na tronu, odgovoran čovjek ne može biti niti ljevičar, a kamoli spasilac ljevice, te da je razvlaštenje nužna pretpostavka za njegovu ideološku stabilizaciju i usklađivanje političkih postupaka s političkim uvjerenjima. Što je tome razlog?”

O autoru

Viktor Ivančić rođen je 1960. u Sarajevu. Živi u Splitu. Dosad je objavio prozu Bilježnica Robija K.; studiju Točka na U; zbirke ogleda Lomača za protuhrvatski blud i Šamaranje vjetra. Od 2005. “Fabrika knjiga” objavila je sledeće Ivančićeve knjige: Robi K., u dva toma; a onda i Robi K. Treći juriš!; zbirke ogleda Animal Croatica, Zašto ne pišem i drugi eseji i Jugoslavija živi vječno; romane Vita activa i Planinski zrak; te zbirku priča Radnici i seljaci (zajedno sa Peščanikom).

Vilijam S. Barouz
ZAPADNE ZEMLJE, roman

O knjizi

Kao i Gradovi crvene noći (Fabrika knjiga, 2010) i Mesto mrtvih puteva (Fabrika knjiga, 2011), Zapadne zemlje su takođe delo neiscrpne narativne invencije, kao i komičke meditacije o smrti, date u obliku romana. Možemo ih videti kao napredovanje hodočasnika kroz vodviljski prikazane daleke provincije pakla. Priča počinje kada ostareli pisac Vilijam Sjuard Hol (iliti Barouz “lično”) pokuša da pisanjem “prevari smrt”. Hol šalje svoje likove Džoa, Kima (revolveraša iz Mesta mrtvih puteva), Nefertija, te Hasana i Sabaha (Starca sa Planine), imaginativne ekstenzije samoga sebe, kao izviđače u Zemlju mrtvih, gde treba da pronađu put ka besmrtnosti. Barouzovu opsesivnu metafiziku (u koju, pored ostalog, ulazi i egipatska mitološka koncepcija da svaka osoba ima sedam duša) nije moguće shvatiti doslovno, ali se ne može tvrditi ni da ona nije važna. Naći izlaz ka Zapadnim zemaljama (prema egipatskoj mitologiji, zapadna obala Nila bila je Zemlja mrtvih) jeste zadatak koji treba da reše protagonisti romana, ali događaji na samom putu mnogo su zanimljiviji od mitologije koja im stoji u osnovi.

O autoru

Vilijam S. Barouz rođen je 1914. u Sent Luisu u državi Misuri, u relativno imućnoj porodici. Tridesetih godina je studirao englesku književnost na Harvardu. Pošto je napustio studije, neko vreme je živeo u Meksiku, Maroku i Engleskoj. Veliki deo života je proveo kao heroinski ovisnik. Počeo je da piše još tridesetih godina, ali nije imao značajnijeg uspeha do početka pedesetih, kada su nastale dve knjige ispovedne proze, Džanki (1953) i Peško (roman napisan pedesetih, ali objavljen tek 1985). U prvim romanima obrađuje teme adikcije i homoseksualnosti, koje će dominirati i ostatkom njegovog opusa. U više knjiga je eksperimentisao sa ’kat-ap’ tehnikama, pozajmljujući ideje i tekstove iz svih segmenata popularne kulture (filma, stripa, kaubojskih i naučnofantastičnih romana), stvarajući tako upečatljiv tekstualni melanž. Opsednut svim oblicima zloupotrebe moći, upotrebio je zavisnost kao sveobuhvatnu metaforu za različite načine kontrole naših života.

Mada je relativno kasno počeo da objavljuje, Barouz je izvršio znatan uticaj na pisce bit generacije iz pedesetih godina, naročito Keruaka i Ginzberga. Stekao je zavidnu reputaciju u književnom podzemlju još pre nego što je napisao svoj najpoznatiji roman Goli ručak, koji je po objavljivanju 1959. godine u izdanju uticajne francuske izdavačke kuće Olimpija pres (prvi izdavač Henrija Milera) izazvao brojne kontroverze. U Americi je prvi put štampan tek 1962, a u Engleskoj 1964. godine. Dejvid Kronenberg je po tom romanu snimio film 1991.

Saša Ilić
LOV NA JEŽEVE, priče

O knjizi

Svih 8 priča u ovoj knjizi govore o putovanju. I nijedno od tih putovanja ne odnosi se samo na pomeranje u prostoru. Čitaoci proze Saše Ilića na to su već navikli: njegovi junaci kreću se kroz prostor samo da bi što dublje zaronili u sebe, i tu naleteli na – ježa. Te bodlje čiji ih ubodi peku i od kojih dobijaju groznicu, zapravo su traumatični događaji (reč je, znamo već to, o masovnim zločinima) koji su bitno odredili i kolektivnu i pojedinačne istorije ljudi na prostoru Jugoslavije, ali i čitave Evrope. Saša Ilić se ne udvara čitaocima, ne izbegava neprijatne teme, on traži sagovornike i saveznike u pokušaju da izađe iz slepe ulice u koju je Srbija uletela u devedesetima, i iz koje ne ume da izađe ni u dvehiljaditim.

O autoru

Saša Ilić rođen je 1972. u Jagodini. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio je knjigu priča (Predosećanje građanskog rata, 2000) i dva romana (Berlinsko okno, 2005; Pad Kolumbije, 2010). Bio je jedan od pokretača i urednik književnog podlistka Beton u dnevnom listu Danas od osnivanja 2006. do oktobra 2013. Piše redovno za Peščanik i zagrebačke Novosti. Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik.

Snježana Milivojević
MEDIJI, IDEOLOGIJA I KULTURA

O knjizi

Ovo je knjiga o kulturnim studijama. Naziv ’kulturne studije’ istovremeno upućuje i na pristup i na istraživačku oblast gde je ’kultura’ sfera značenja i praksi putem kojih ta značenja nastaju i razmenjuju se. Kulturne studije, kao jasno prepoznatljiv pravac unutar polja kritičke teorije, svakako su najzaslužnije što je ideologija danas opšte mesto medijskih studija. Ovde se one predstavljaju tako što se pažnja skreće na nekoliko ključnih tema u vezi sa kojima su te studije donele radikalne novine u odnosu na dotadašnji komunikološki mainstream. Knjiga o kulturnim studijama, ispričana na ovaj način, zainteresovanim čitaocima treba da pruži solidnu osnovu za dalje produbljivanje znanja o medijima, ali i da pomogne da se u širi kontekst situiraju glavni tokovi dvadesetovekovne misli o medijima.

O autorki

Snježana Milivojević je profesorka javnog mnjenja i medijskih studija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Koautorka je knjige Ekranizacija izbora, autorka studija Media Monitoring Manual i Televizija u Evropi – Srbija, kao i velikog broja istraživačkih projekata iz oblasti medija i komunikacija. Oblasti naučnog i istraživačkog interesovanja su joj politička komunikacija, javno mnjenje, medijska politika, te mediji i politike sećanja. Predavala je na više evropskih i američkih univerziteta.

NAJNOVIJE

Autorka Fabrike knjiga Dubravka Ugrešić je dobitnica “američkog Nobela”: Neustadt međunarodne nagrade za književnost 2016.

Na Sajmu Fabrike knjiga možete naći 4 knjige Dubravke Ugrešić:

Europa u sepiji, eseji (2013)
Ministarstvo boli, roman (2009)
Kultura laži, eseji (2008)
Muzej bezuvjetne predaje, roman (2008)

Dve knjige eseja: Nikog nema doma (2005) i Napad na minibar (2010) su rasprodate, ali su objavljene i u Hrvatskoj, pa se mogu naći tamo.

Preuzmite Napad na minibar kao audio knjigu.

Geopoetika je objavila njen roman Baba Jaga je snijela jaje (2008), koji je rasprodat.

Preuzmite priče i intervjue Dubravke Ugrešić iz časopisa REČ:
Neko će morati da ukloni ruševine, intervju
Karaoke kultura
Konobari fašizma
La vida es sueno
Uvod u demokraciju
Opijum
Razglednica s ljetovanja
A Walking Woman
Gdje žive odrasli ljudi
Pisati u egzilu
Biti izvan, intervju
Utapanje u čaši vode, intervju
Što je evropsko u evropskim književnostima, i što je svjetsko u svjetskoj književnosti?

SVE KNJIGE DUBRAVKE UGREŠIĆ NA NJENOM SAJTU

DUBRAVKA UGREŠIĆ NA PEŠČANIKU

SVA IZDANJA FABRIKE KNJIGA 2015.

Edicija REČ

Viktor Ivančić
SVIRANJE SREDNJEM KURSU. O bijedi hrvatske socijaldemokracije
(zajedno sa Peščanikom)

Tanja Petrović
SRBIJA I NJEN JUG. „Južnjački dijalekti“ između jezika, kulture i politike

Snježana Milivojević
MEDIJI, IDEOLOGIJA I KULTURA
(zajedno sa Peščanikom)

Ružica Marjanović i Dejan Ilić
ČASOVI ČITANJA. Školski časovi održani u užičkoj gimnaziji u okviru festivala Na pola puta (zajedno sa Užičkom književnom republikom)

Edicija DANiNOĆ

Vilijam S. Barouz
ZAPADNE ZEMLJE, roman, preveo Đorđe Tomić

Saša Ilić
LOV NA JEŽEVE, priče (zajedno sa Peščanikom)

Nenad Jovanović
NIZ GELENDER, priče

Časopis REČ

Broj 85

Fabrika knjiga, oktobar 2015.

Peščanik.net, 22.10.2015.