Ovlašćeni lovci na optužene za ratne zločine uspostavili su lični i državni rekord u traganju za generalom Mladićem nalazeći poput paleontologa iz „Nacionalne geografije“ stalno nove i nove naučne dokaze o generalovom postojanju u ovom arealu a u savremenom geološkom dobu. Pretplatnicima Javnog servisa pušten je ultratajni snimak generalovih konsultacija sa gatarom koja mu je, gle, imenjakinja: tužilac za ratne zločine svakog radnog dana dva sata preslušava generalove tajno snimljene trake, generalske takorekuć lente kojih je tušta i tma: prikupljanje građe za vlastitu biografiju generalov je mali porok i velika radost (zamisli, neko ti proriče sudbinu, vidi budućnost a ne zna da ti je u džepu maskirne uniforme panasonik magnetofončić koji beleži svaku viziju i svaki savet: čovek bi pre pomislio da će vračara pogaziti Hipokratovu zakletvu svog esnafa hvališući se ko joj je bio klijent i šta je videla na njegovom životnom putu, kad ispade obratno, sama mušterija odala je sebe, ali i dobrotvorku za koju su se onda zainteresovali poreski organi i odeljenje za poroke, jer proročište teško da je bilo upisano u privredni registar).
Zaista, moglo bi se reći da je navodni heroj naudio samohranoj proročici, izdao ju je i izručio na milost i nemilost inspektorima, a ova ne može svoju delatnost da obavlja po šumama i gorama nego je vezana za svoj atelje.
Bilo kako bilo, tužilac je izgleda i sam prihvatio jezik žanra, dao je časnu tužilačku reč da će poslednjeg pripadnika ove ugrožene vrste tj. generala Mladića isterati iz rupe, sudski velikodostojnik govori kao junak stripa ili roto-romana, isterivanje iz rupe je tarantinovski izraz, što će reći da je čitav slučaj iščeznutog generala prešao u petparačke priče.
&
Ah, gde je ono daleko vreme otmenosti kad je ministar policije govorio „gospodin Legija“, ali, bilo pa prošlo, tragači su za Mladića očito pripremili podmuklu taktiku: zaplenjuju i obelodanjuju svakog dana ponešto iz njegove prebogate zaostavštine, i onoga dana, kad shvati da je kompletno njegovo delo zarobljeno i raskrčmljeno po raznoraznim medijima te da nikad neće biti objavljeni njegovi multimedijalni memoari – višetomni dnevnik u kožnom povezu sa brojnim faksimilima, video kasete i audio trake kojih je tušta i tma – gospodin Mladić će se predati.
Za sada od tužioca doznajemo da begunac obitava u rupi (što potonjem unekoliko daje karakter glodara ili živuljke iz neke slične familije; hrčka na pr. seljaci izlivaju iz jame, sipaju vodu doklen domaćinu ova ne dođe do groca, onda davljenik istrčava na svetlost danju gde ga čekaju vile i kerovi). Ali, dobro, rupa je metafora skrovišta, koje možda ima struju, vodu i bežični internet, ali možda se tužilac šerlokholmskovski baš i našalio, možda zna da nestanuti zaista živuje u presahlom koritu neke od naših ponornica, u napuštenom rudarskom oknu ili u jami za gašenje kreča.
Tužilac je rekao da su istovetni danonoćni napori (čitača tragova, izviđača i službenih pasa?) usmereni ka Goranu Hadžiću: ispravio je vekovnu nepravdu prema odbeglom magacioneru čije velelepno bekstvo ostaje u trajnoj generalovoj senci. Zaista, ne bi mi bilo pravo da sam Goran Hadžić: gledam kako se svaki artefakt koji je Mladić nesebično posejao objavljuje, a ja em nemam toliko zapisa o samom sebi, em slovim za begunca nižeg reda, sad mora da je i Goranu srce na mestu, ako se nemajući više kud i on skuturio u kakvoj zemunici, šahtu, kosturnici ili nekoj drugoj rupi.
&
Branimir Glavaš, i sam general, nosilac je više ratnih nego mirnodopskih odlikovanja, i sva ta odlikovanja čiji je spisak zapremao stranicu i po hrvatske čitanke oduzeo mu je kompozitor Josipović, ama je odlikovani iz svoje nove prćije u susednoj kneževini slavodobitno poručio da su sva znamenja lađom otišla u Australiju i prošla tamošnju carinsku kontrolu te su uveliko u posedu domoljuba koji bi da se kiti perjem ove slavonske tice.
Peščanik.net, 24.08.2010.
