Matice, Matice, kad si postala takva? Pa prošlo je svega pola stoleća otkad si i meni, seljačetu koje je samo želelo da uči (bio sam pra-ćaci) otvorila dveri svoje serbske da se za seminarski rad o prvim novinama serbskim pripremim držeći u rukama pravu hartiju na kojoj behu pečatane (Narodna biblioteka, koja postaće depandans Narodne garaže, imala je kopije i tih novina, ali artefakti, pravi, bili su u tebi, Matice), možda će trudbenici MUP-a i Pašalić, ako budu savesno pretresli i Fakultet političkih nauka naći i to delo ranog mene, znam, naravno, Matice, u koju sam radosno odlazio, šta si u međuvremenu postala, dvesto godina svog bivstvovanja posvetila si savremenoj vlasteli, samodonirala si se, jedan si od ukrasa i jedno si od pomoćnih oruđa samodržavlja, Tvoj rođendan su tirani iskoristili da tuku omladinu pred Srpskim narodim pozorištem, a Ti, Matice, isto Sprska, nisi ni rečju požalila žrtve, nisi digla glas protiv siledžijstva na Tvom rođendanu, nije Ti smetalo da jubilej slaviš sa onima koji su poruga svemu radi čega si bila sotvorena, davnog dana među danima što ih sotvori Gospod, naprotiv. Stala si uz bok onima kojih se ovih dana javno odričem, a to su, uzmimo samo poslednju sedmicu, (1.) Agencija za sprečavanje korupcije, LINK 1, (2.) Zaštitnik građana, svetovno ime mu je Zoran, koji se iz dogmatskog dremeža i povlađivanja despotizmu naglo prenuo LINK 2; preziru htedoh da izručim i mili PIO, koji me lebom rani, ali koji svoje odaje stavlja na raspolaganje onome kome je ionako sve na raspolaganju, ama ne stigoh, a dođe vakat da tebe odbacim, Matice sprska.
Najviši Tvoji velikodostojnici su munjevitom akcijom sprečili da se pod Tvojim kupolastim krovom začuje glas operske pevačice, jer je potonja, dan pre zakazanog koncerta, otpevala satiričnu pesmu o vladaru: Tvoj sablažnjeni umalo ne rekoh kler osudio je pevanje iza kojeg ne stoje naučni i takoreći forenzički dokazi da je svaka reč u parodiji istinita i bogougodna; ono što u Tvojoj otkaznoj besedi (LINK 3) vidim to je strah, veći od onog koji su osećale moguće žrtve Sv. inkvizicije, strah da bi neko, a zna se i ko, mogao pomisliti da Tvoja cenj. vrhuška, daleko bilo, prećutno odobrava, a u duši možda i pozdravlja ono što je Tvoja nesuđena gošća otpevala pred okupiranim Rektoratom.
&
Zašto Matica umesto prokažene Katarine ne pozove čiča-Glišu, filozofa, dušebrižnika, besednika i proroka, da održi predavanje o pomoru koji, to je sada i naučno i praktično dokazano, studentima predstoji na svim blokaderskim fakultetima: najnoviji partijski mislilac i ideolog uputio je apel roditeljima da ne upisuju decu na, kako reče, blokaderske fakultete, jer će im porod biti vraćan u mrtvačkim kovčezima, izuzetno efektno, na nivou najboljih polaznika partijske škole velebesedništva. Trebalo bi samo da Brnabićka veličanstveni zamysel popečitelja razradi, nakiti i razigra, pa da u Matici srpskoj bude nezaboravno veče, praznik kulture i rodoljublja. Matice, matice, šta će biti sa nama pčelama i trutovima, šta će biti sa nama koji smo samo saće i samo smo oni ramovi u košnicama, ako si ti ovakva kakva si, ima li u tvom otmenom zdanju ikoga ko se stidi, hoće li neko na pitanje gde radi reći: „Još sam u ’Matici’, jebiga, imam još jedanaest i po godina do penzije, otac mi je u domu, ko bi me drugi sad i zaposlio?“
Iskoristiću svoju staru mantru kojom sam u moj lični zaborav otpremio g. Ristovskog i njemu sl.: ako bez nečega mogu, mogu bez umetnosti. Obrazac, kad je dobar, primenljiv je i na oblasti, i na kolektive: ako bez nečega mogu, mogu bez Matice srpske, znam dakako da je to obostrano, ali ima u tome neke ne samo pravde, nego rekao bih i ravnoteže.
Peščanik.net, 02.04.2026.
Muzički blog Ljubomira Živkova
