Nedavno je jedan kineski autor (sudeći po ideogramima u tekstu) predložio novi model za razumevanje međunarodnih odnosa. (Zahvalan sam prijatelju koji mi je juče poslao tekst.) Autor primećuje (kao i mnogi drugi, rekao bih) da su se na osnovu odnosa prema ratovima koji se danas vode formirale četiri (2×2) veoma zanimljive koalicije. Postoje ljudi koji podržavaju Palestinu i Ukrajinu, oni koji podržavaju Izrael i Ukrajinu, oni koji su za Rusiju i Palestinu, i najzad oni koji podržavaju Rusiju i Izrael. Čak i usputnom posmatraču biće zanimljivo to što nijedan od četiri kvadranta nije ostao prazan i što za svaki postoji logika kojom se izabrana pozicija brani. Kineski autor je čak predložio i nazive za svaki od ovih tabora, nazive koje bih ja u nekim slučajevima promenio, radi lakšeg razumevanja.
| Kvadrant (1,1) Brani međunarodno pravo Podržava Ukrajinu i Palestinu | Kvadrant (1,2) Brani multipolarni svet Podržava Rusiju i Palestinu |
| Kvadrant (2,1) Brani slobodni svet Podržava Ukrajinu i Izrael | Kvadrant (2,2) Brani socijalni darvinizam Podržava Rusiju i Izrael |
U nastavku ću pokušati da objasnim, nadam se nepristrasno, logiku svakog od četiri tabora. Činiću to s tačke gledišta onih koji datu poziciju zastupaju.
Počnimo s kvadrantom (1,1), s braniocima međunarodnog prava ili antiratnom koalicijom, kako ih autor naziva. To su ljudi koji Rusiju i Izrael vide kao agresivne sile koje narušavaju međunarodna pravila ponašanja i međunarodne granice. Rusija je napala i anektirala delove Ukrajine, koja je članica Ujedinjenih nacija od 1991. u tada važećim granicama. Isto tako, Izrael je odbio da ostane u granicama iz 1948, pa je već 1967. zauzeo zemlju koja mu po pravu ne pripada, a sada želi da posao završi proterivanjem ili ubijanjem stanovnika Gaze. Dakle, branioci međunarodnog prava istupaju protiv zemalja koje ga krše i zato podržavaju Ukrajinu i Palestinu.
Branioci slobodnog sveta (ili „psi američke imperije“, kako ih naziva autor, vraćajući se maoističkoj terminologiji) nalaze se u kvadrantu (2,1). Oni misle da su branioci međunarodnog prava previše naivni. Međunarodni poredak često zavisi isključivo od većine glasova u Ujedinjenim nacijama, a tamo glasaju i države koje su nedemokratske i autoritarne. Možemo se pozivati na međunarodno pravo kada je to korisno, ali, s obzirom na njegovu prirodu, glupo je prihvatiti ga kao temeljno načelo kog se treba uvek pridržavati. Postoji nešto što je važnije. To je „liberalni globalni poredak“ ili, kao što je Gideon Rachman istu stvar nedavno primerenije opisao u članku u Financial Timesu, „odbrana slobodnog sveta“. Ponekad se međunarodna pravila moraju zanemariti, kao danas u slučaju Izraela, gde se vodi borba između demokratije i terorističke organizacije, ili u sukobu demokratije u povoju, kao što je Ukrajina, i terorističke države, kao što je Rusija. Branioci slobodnog sveta priznaju da se zalažu za unipolarni svet pod vođstvom Sjedinjenih Država. Ali to je samo zato što su Sjedinjene Države najmoćnija zemlja koja poštuje načela ljudskih prava i demokratije. To su načela, tvrde zagovornici slobodnog sveta, koja će na kraju biti prihvaćena kao globalna pravila ponašanja, a unipolarni ili hegemonistički svet će prestati da postoji, jer ćemo svi biti ravnopravni članovi u novom globalnom demokratskom poretku. Podrška današnjem hegemonu samo je sredstvo koje treba da nas odvede u sutrašnji svet slobode i ravnopravnosti.
Branioci multipolarnog sveta (kvadrant 1,2), ili kako ih autor naziva: „ljudi koji razumeju suštinu međunarodne politike“, smatraju da su borci za slobodan svet ili naivni ili neiskreni. Takvi moraju biti, tvrde branioci multipolarnosti, jer će hegemon sopstvene interese uvek prikazivati kao da proističu iz nekih univerzalnih načela, dok, zapravo, samo teži neupitnoj dominaciji. Evropske kolonijalne sile su osvajale afričke i azijske narode da bi im odnele civilizaciju; rimski svet se mogao braniti tvrdnjom da pripadnici pokorenih naroda dobijaju pristup građanskim pravima i trgovinskim putevima. Poziciju ljudi u kvadrantu (2,1) branioci multipolarnog sveta tumače kao nevešto prikriven pokušaj da se osvoji apsolutna moć. Rusiju i Palestinu vide kao zemlje koje se tome suprotstavljaju time što potkopavaju unipolarni svet: Rusija tako što pokazuje da u multipolarnom svetu svaka moćna država može dozvoliti sebi da prekrši pravila, a Palestina tako što na sličan način odbija da prihvati činjenicu da su jedino Sjedinjene Države nadležne da odlučuju što je za nju najbolje.
Socijalni darvinisti (kvadrant 2,2) tvrde da su sve pomenute pozicije beznadežno naivne. Veruju da jake države nikada ne poštuju međunarodna pravila i za to navode niz istorijskih primera. Svet se mora pomiriti s tim da je „pravo na strani jačeg“ i da „jaki rade ono što žele, a slabi trpe ono što moraju“. Rusija i Izrael demonstriraju te stare istine. Napadaju slabije susede, ruše im kuće, proganjaju ih, ubijaju, ne priznaju njihovo pravo na postojanje i čine sve ono što su jaki kroz istoriju oduvek činili slabijima. Moramo se pomiriti s tim, kažu oni, jer je takva ljudska priroda. Takva je uvek i bila. To može biti i dobro, jer će jaki, kada zavladaju, učiniti svet boljim. Socijalni darvinizam neće nestati zato što mi to želimo.
Bilo bi zanimljivo, mada veoma teško, proceniti postotke svetske populacije koji pripadaju svakom od četiri kvadranta. Naravno, ima i faktora kao što su vera ili istorijski animoziteti koji mogu gurnuti ljude u jednom ili drugom pravcu, ali verujem da bi oni svakako pokušali da svoju poziciju racionalizuju i pozivanjem na neka viša načela.
Možemo pokušati da i države rasporedimo po kvadrantima, ali čini mi se da bi to bilo pogrešno, jer države, iz više razloga, ne moraju nužno zastupati stavove stanovništva. Da navedem samo nekoliko primera. Razumno je pretpostaviti da u Iranu ili Venecueli ima ljudi koji ne podnose sopstvene režime i zato biraju slobodni svet, jer Sjedinjene Države vide kao benevolentnog hegemona koji će im pomoći da se reše svojih vlada. S druge strane, pristalice Nepokorene Francuske mogu se zauzeti za multipolarni svet jer im se čini da je Francuska prinuđena da sprovodi politike o kojima se odlučuje u Vašingtonu ili Briselu. Slično, neki ljudi u Južnoj Americi navijaju za multipolarni svet zato što im se ne dopada hegemonistički odnos Sjedinjenih Država prema njihovom kontinentu. Rusi koji strasno mrze Putina izabraće kvadrant (2,1). Stari borci za Treći svet mogu izabrati kvadrant (1,2) da bi obnovili stare borbe u kojima će ulogu Sovjetskog Saveza sada preuzeti Rusija. Moguće su različite, ponekad i nepredvidljive kombinacije. Zato je naš svet veoma složen.
Global inequality and more 3.0, 27.06.2024.
Preveo Đorđe Tomić
Peščanik.net, 03.07.2024.
