Ciklus predavanja „Gledati život Darvinovim očima“ na Biološkom fakultetu i u Muzeju nauke i tehnike, 18. maj – 15. jun, 2009. godine

Biološki fakultet nastavlja akciju obeležavanja 200 godina od rođenja Čarlsa Darvina i 150 godina od štampanja njegove knjige „Postanak vrsta“. U saradnji sa Muzejom nauke i tehnike, organizovana je izložba „Evolucija i Darvin“ koja će biti otvorena u Noći muzeja 16. maja u 18h u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2). Tokom mesec dana, od 18. maja do 15. juna, u istom prostoru i izložbenoj postavci, svakodnevno će se održavati naučno-popularna predavanja.

Kroz serijal predavanja „Gledati život Darvinovim očima“ pokazaćemo koliko je teorija evolucije uticala na naš svakodnevni život, na sve oblasti nauke, ali i društvene i sociološke teorije. Naši predavači su eminentne ličnosti iz naučnog i kulturnog života grada, kao i mladi ljudi uključeni u različite naučne projekte. Smatramo da je Darvin dobar povod za društvenu promociju i popularizaciju čitave nauke, njene metodologije i saznanja u oblastima biologije, medicine, filozofije, istorije, arheologije, antropologije, psihologije, sociologije, lingvistike, ekonomije, politike, itd.


Predavanja u prvoj nedelji (18. maj – 24. maj, 2009)


Ponedeljak, 18. maj u 18h u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2)

POGLED DARVINOVIM OČIMA NA ŽIVI SVET, A I ŠIRE…

dr Aleksej Tarasjev, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“

Ovogodišnji dvostruki jubilej Čarlsa Darvina (200 godina od rođenja i 150 godina od izlaska njegovog kapitalnog dela Postanak vrsta) povod je za osvrt na njegovo delo i njegov uticaj, kao i za celokupni ciklus predavanja u Galeriji nauke i tehnike SANU. Uspostavljajući savremenu biologiju kao teorijski zasnovanu nauku, Darvinov po svemu revolucionaran pogled na živi svet, i dalje ispiriše nove pristupe i u oblastima nauke dosta udaljenim od biologije. Dometi i granice ovakvih pristupa u drugim oblastima nauke i dalje su predmet žive debate u naučnim krugovima i u javnosti.


Utorak, 19. maj u 18h u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2)

BEOGRADSKI NEANDERTALAC: TAJNA IZGUBLJENE LOBANJE

doc. dr Sofija Stefanović, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Četrdeset godina nakon što je Darvin objavio Postanak vrsta, otkriće jedne lobanje na dorćolskom gradilištu iz korena je promenilo dotadašnja saznanja o prvim stanovnicima Srbije. Ovaj nalaz govori o tome ko su bili i kako su izgleda prvi stanovnici Srbije. Nažalost, ova lobanja koja verovatno pripada Neandertalcu izgubljena je.


Sreda, 20. maj u 18h u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2)

DARVINOVE ZEBE

dr Saša Marinković, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“

Sveopšta prisutnost ptica i njihova laka uočljivost je uslovila da ova grupa životinja od nastanka civilizacije vrši jak uticaj na ljude. Večna inspiracija ljudi pticama, pored umetnosti i kulture, uticala je i na razvoj nauke, tehnike i odnosa čoveka prema prirodi koja ga okružuje. Danas ptice vrše snažan uticaj na razvoj svesti o potrebi zaštite biodiverziteta. Zato nije čudo što su i na razvoj Darvinove ideje o nastanku vrsta baš ptice imale zapaženu ulogu.


Četvrtak, 21. maj u 18h u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2)

DARVIN I IDEJA EVOLUCIJE U ARHEOLOGIJI

prof. dr Aleksandar Palavestra, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Predavanje predstavlja kratak istorijat uticaja Darvinovih ideja na arheologiju (jednolinijske evolucionističke arheološke interpretacije XIX veka, neoevolucionistički osnovi nove arheologije, neodarvinistička arheologija). Darvinovo delo ostavilo je neizbrisivi trag na antropološku i arheološku teoriju i još uvek predstavlja svež i dragocen teorijski okvir za nova istraživanja.


Petak, 22. maj u 18h u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2)

KAKO BI SVET IZGLEDAO DA NIJE BILO ČARLSA DARVINA?

Slobodan Bubnjević, novinar nauke, nedeljnik Vreme

Malo je nedostajalo da svet nikada ne dobije teoriju evolucije. Kad je u leto 1831. godine kapetan jedrenjaka “Bigl” Robert Ficroj upoznao mladog Čarlsa Darvina nije bio zadovoljan njegovim oblikom nosa i umalo da ga zbog toga ne izabere za brodskog prirodnjaka. Šta bi se desilo da Darvin nije pošao na ovaj put? Zamislimo da se sa dolaskom jeseni te godine Darvin vratio studijama teologije i zauvek napustio prirodnjaštvo, potiskujući svoju strast iz studentskih dana. Na ovom predavanju ćemo pokušati da razradimo nekoliko mogućih scenarija, od potonje dvestogodišnje dominacije fiksizma u tumačenju nastanka živog sveta, do sudbine alternativnih teorija evolucije kao što je bila Volasova. Uz poređenja sa razvojem u drugim naučnim disciplinama, pokušaćemo da odgovorimo koliko bi jedna teorija nalik na Darvinovu kasnila i da li bi je ikada i bilo. Kroz sva ova moguća sceanrija pokušaćemo da odgovorimo kakve bi bile šire društvene posledice – kako bi danas izgledali obrazovanje, veze crkve i države, prava i građanske slobode, razvoj nauke, tehnologije i svakodnevni život.


Subota, 23. maj u 18h u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2)

ELEKTRONSKA ĆELIJA

Andrej Korenić, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Da li će ćelija budućnosti biti elektronska? Da li će evoluirati? Zavirite u evoluciju elektronske budućnosti sa super-komjuterom od hiljadu procesora i saznajte kako se razvijaju elektronski modeli ćelije, kako će se testirati novi lekovi, hoće li se roboti i kompjuteri budućnosti razmnožavati i evoluirati, i još mnogo toga uz prezentaciju „Elektronska ćelija“.

Peščanik.net, 16.05.2009.

Srodni linkovi:

Gledati život Darvinovim očima 2

Gledati život Darvinovim očima 3

Gledati život Darvinovim očima 4

The following two tabs change content below.
Biljana Stojković
Rođena 6. oktobra 1972. u Beogradu, vanredni profesor na Katedri za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na istom fakultetu. Od 1996. učestvuje u naučnim projektima u oblasti evolucione biologije. Autorka je većeg broja publikacija u vodećim međunarodnim naučnim časopisima, kao i poglavlja i knjiga iz oblasti evolucione biologije. Objavila je knjige „Darvinijana: vodič kroz evolucionu biologiju” (2009) i „Od molekula do organizma: molekularna i fenotipska evolucija” (2012). Religiju i misticizam svake vrste smatra najvećim preprekama za razvijanje inteligencije, kritike autoriteta i humanog i slobodnog društva. Svetliju budućnost vidi u sekularnom humanizmu, u čemu posebno važnu ulogu imaju popularizacija nauke, borba protiv klerikalizacije, ksenofobije i nacionalizma. Izvori najveće ljubavi, inspiracije i istrajavanja u Srbiji su joj suprug Oliver i sin Paja.
Biljana Stojković

Biljana Stojković (Svi tekstovi)