Biološki fakultet nastavlja akciju obeležavanja 200 godina od rođenja Čarlsa Darvina i 150 godina od štampanja njegove knjige „Postanak vrsta“. U saradnji sa Muzejom nauke i tehnike, organizovana je izložba „Evolucija i Darvin“ koja će biti otvorena u Noći muzeja 16. maja u 18h u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2). Tokom mesec dana, od 18. maja do 15. juna, u istom prostoru i izložbenoj postavci, svakodnevno će se održavati naučno-popularna predavanja.

Kroz serijal predavanja „Gledati život Darvinovim očima“ pokazaćemo koliko je teorija evolucije uticala na naš svakodnevni život, na sve oblasti nauke, ali i društvene i sociološke teorije. Naši predavači su eminentne ličnosti iz naučnog i kulturnog života grada, kao i mladi ljudi uključeni u različite naučne projekte. Smatramo da je Darvin dobar povod za društvenu promociju i popularizaciju čitave nauke, njene metodologije i saznanja u oblastima biologije, medicine, filozofije, istorije, arheologije, antropologije, psihologije, sociologije, lingvistike, ekonomije, politike, itd.


Predavanja u drugoj nedelji (25. maj – 30. maj, 2009)


Ponedeljak, 25. maj u 18h u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2)

INSEKTI PARAZITOIDI – PARAZITOIDI PARAZITOIDA PARAZITA…

prof. dr Željko Tomanović, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Insekti parazitoidi, kao značajna komponenta biološke raznovrsnosti, su tokom koevolucije sa svojim domaćinima stekli čitav niz jedinstvenih adaptacija i rešenja nepoznatih kod drugih organizama. Parazitizam kao evolutivna strategija se u njihovom slučaju pokazala kao veoma uspešna…


Utorak, 26. maj u 18hu Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2)

DRVO ŽIVOTA – OD DARVINA DO DANAS

Ivan Radin, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu


Sreda, 27. maj – NEMA PREDAVANJA


Četvrtak, 28. maj u 18hu Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2)

KAKO IZGLEDA LJUDSKA DUŠA GLEDANA DARVINOVIM OČIMA?

mr Eva Kamerer, filozofkinja

Jedan od središnjih elemenata tradicionalne antropološke predstave je čovekova sposobnost razlikovanja dobra i zla: on se od životinje razlikuje, između ostalog, i po tome što zna šta je dobro, a šta zlo. Činjenje dobra u ljudskom svetu je visoko vrednovano, a altruizam, sasvim sigurno, čini najvredniji deo naše ljudske samosvesti. Nauka je, međutim, nedvosmisleno pokazala da čovekova priroda stoji u suštinskoj vezi sa njegovim evolucionim razvojem i da filogenetska perspektiva može biti od velike važnosti i za razumevanje njegovih moralnih vrednosti. Ako su naše dispozicije da se moralno ponašamo donekle uslovljene i našim evolucionim nasleđem, onda i pitanje o moralu mora da dobije novu formu: kako smo (kao vrsta) mogli da naučimo da budemo bolji, i, šire posmatrano, kolika je moć prirodne nauke da transformiše naše predstave o nama samima i o svetu u kome živimo?


Petak, 29. maj u 18h u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2)

EVOLUCIJA IDEJA U KOSMOLOGIJI I MIKROSVIJETU – OD BOGOVA DO DIRAKA

prof. dr  Miljenko Perić, Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu

U okviru predavanja prikazaćemo razvoj ideja o fizičkom ustrojstvu makro- i mikrosvijeta, od mitoloških do relativističkih i kvantnomehaničkih. Osnovna ideja je da je otkrivanje fizičih zakona prirode, i pored nekoliko revolucionih skokova, u suštini evolutivnog karaktera, u smislu da nove teorije, po pravilu, nisu opovrgavale, već korigovale i uopštavale prethodne.


Subota, 30. maj u 18hu Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2)

PSIHIČKI RAZVOJ OD KOLEVKE PA DO GROBA: I DARVIN I LAMARK MOGU BITI U PRAVU?

doc. dr Aleksandar Baucal, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

U godini u kojoj proslavljamo 200 godina od rođenja Darvina i 150 godina od objavljivanja njegovog ključnog dela „Postanak vrsta“ prilika je da se podsetimo i njegovog „suparnika“ Lamarka koji je imao drugačije ideje. I Darvin i Lamark su smatrali da se vrste postepeno menjaju, ali su se razlikovali po tome šta se nasleđuje od prethodne generacije. Lamark je smatrao da naredne generacije nasleđuju iskustvo svojih prethodnika, a Darvin da se ne nasleđuje iskustvo, već ono što danas znamo kao genotip. Na osnovu svih raspoloživih znanja nema razloga da sumnjamo ko je u pravu. Ipak, na osnovu saznanja o psihičkom razvoju ljudskih individua možemo reći da je i Lamark, u izvesnom smislu, bio u pravu. Kako? Na ovo pitanje će se ponuditi odgovor u okviru predavanja, tj. izneće se saznanja o tome kako se razvijaju ljudske jedinke i pokazaće se da, kada je u pitanju ljudski razvoj, i Darvin i Lamark mogu biti u pravu.

Peščanik.net, 26.05.2009.

Srodni linkovi:

Gledati život Darvinovim očima 1

Gledati život Darvinovim očima 3

Gledati život Darvinovim očima 4


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Biljana Stojković

Biljana Stojković, rođena 6. oktobra 1972. u Beogradu, profesorka na Katedri za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na istom fakultetu. Od 1996. učestvuje u naučnim projektima u oblasti evolucione biologije. Autorka je većeg broja publikacija u vodećim međunarodnim naučnim časopisima, kao i poglavlja i knjiga iz oblasti evolucione biologije. Objavila je knjige „Darvinijana: vodič kroz evolucionu biologiju” (2009) i „Od molekula do organizma: molekularna i fenotipska evolucija” (2012). Religiju i misticizam svake vrste smatra najvećim preprekama za razvijanje inteligencije, kritike autoriteta i humanog i slobodnog društva. Svetliju budućnost vidi u sekularnom humanizmu, u čemu posebno važnu ulogu imaju popularizacija nauke, borba protiv klerikalizacije, ksenofobije i nacionalizma. Izvori najveće ljubavi, inspiracije i istrajavanja u Srbiji su joj suprug Oliver i sin Paja.

Latest posts by Biljana Stojković (see all)

Author: Biljana Stojković

Biljana Stojković, rođena 6. oktobra 1972. u Beogradu, profesorka na Katedri za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na istom fakultetu. Od 1996. učestvuje u naučnim projektima u oblasti evolucione biologije. Autorka je većeg broja publikacija u vodećim međunarodnim naučnim časopisima, kao i poglavlja i knjiga iz oblasti evolucione biologije. Objavila je knjige „Darvinijana: vodič kroz evolucionu biologiju” (2009) i „Od molekula do organizma: molekularna i fenotipska evolucija” (2012). Religiju i misticizam svake vrste smatra najvećim preprekama za razvijanje inteligencije, kritike autoriteta i humanog i slobodnog društva. Svetliju budućnost vidi u sekularnom humanizmu, u čemu posebno važnu ulogu imaju popularizacija nauke, borba protiv klerikalizacije, ksenofobije i nacionalizma. Izvori najveće ljubavi, inspiracije i istrajavanja u Srbiji su joj suprug Oliver i sin Paja.