Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Možda nemamo ni metar Kosova kao što je predsednik države rekao, možda ne damo ni metar Kosova kao što saborno kažu crkvene glavešine uprkos najnovijem ubeđivanju sa najvišeg mesta, ali smo zato, kao što je rekla premijerka – završili istorijski projekat koji čekamo decenijama i doživeli istorijsku prekretnicu koja je na ponos cele naše zemlje i svih Srba ma gde oni živeli! Dobili smo dvadesetak kilometara puta! Doduše, ne na Kosovu, ali je svejedno trideseti deo južnog kraka jednog koridora u Srbiji postao ključni dokaz „da se povezujemo sa Evropom gde nam je i mesto“, što „simbolično treba da služi kao prekretnica da mi završavamo započete projekte i da nemamo izgovore za neuspehe“.

I kako sad, posle ovih dirljivih reči, imati srca pa nabrojati mnogo konkretnije i dalekosežnije dokaze, i to realne a ne simbolične, da se ne povezujemo sa Evropom i da vlast ne samo što ne misli da nam je u Evropskoj uniji mesto nego se ni ne osvrće na primedbe koje odatle dolaze na zakone, projekte i postupke naše vlasti? Kako reći da završetak jedne deonice auto-puta ne znači ništa više od pukog završetka jedne deonice, ma koliko ona našim nemarnim neimarima bila nesavladiva, a svakako nije dokaz da vlast završava svoje projekte pa makar oni bili započeti nelegalno ili nelegitimno – od Beograda na vodi pa do Kosova? A naročito kako nedokazanoj vlasti dokazati da bilo koji (posebno onaj prizeman da prizemniji ne može biti) posao vlasti nije na ponos i diku ni onih koji u Srbiji žive nekmoli „svih Srba ma gde oni živeli“?

Kako uopšte stupiti u dijalog sa vlastima koje dijalog najavljuju, a dijalog preziru? Kako se objašnjavati sa onima kojima je „ukrali su mi ličnu kartu pa na nju otvorili firmu koja mi je uplaćivala doprinose“ ili „unosio sam po devet hiljada evra pa tako dvadeset i tri puta“ dovoljno objašnjenje, a poligraf validno dokazno sredstvo? Kako raspravljati u Parlamentu sa onima koji ukidaju parlamentarnu demokratiju? Kako debatovati o zakonima sa onima koji ili zakone krše ili ih upodobljavaju svojim nakanama, a ako neki i poštuju to je samo zakon dovoljnog razloga po kojem je opozicija uzrok svih zala, baš kao što je i sunčano vreme dokaz da smo ušli u zlatno doba dok je kišoviti dan posledica svetske zavere protiv nas?

Srećom pa ne moramo ni da lupamo glavu tražeći odgovore na sva ova pitanja. Jer vlast ne govori da bi joj bilo odgovoreno. Odgovor niti očekuje niti ga dozvoljava.

A zapravo jedino u čemu se premijerki nema šta prigovoriti je – da nemaju izgovore za neuspehe. Što, naravno, ne znači i da ih već sutradan neće imati i da nam ih neće servirati svakodnevno kao što i sada čine.

Peščanik.net, 20.05.2019.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)