Ako izuzmemo mogućnost da se predsedniku Srbije od suzavca bačenog na protestu pričinio beli dim iz Rektorata, kao što mu se od „zvučnog topa“ pričinila uvežbana koreografija, postavlja se pitanje zašto je baš pred pravoslavni Uskrs rektora nazvao katoličkim papom? Ako je hteo da suptilno podlo poruči da je rektor ustaša, a da ne kaže tu reč, nema razloga da se snebiva, pa njegovi trbuhozborci ga zovu i gorim imenima. Sa druge strane, teško da ima neki pogrdni naziv koji nije već upotrebljen za vlast, naročito na slovo p, od Krička do predsednika Srbije, tako da je izgleda još jedino „papa“ ostalo neiskorišćeno.
Hoće to uoči velikih crkvenih praznika. Ljudi padnu u verski trans pa umeju da imaju priviđenja i proviđenja. Ne samo da se predsedniku Srbije privideo beli dim pa je obnarodovao da je rektor papa, nego i da će taj papa da se kandiduje na nekim budućim izborima, što je već u rangu proviđenja. I on se raduje tom nekom budućem TV duelu, mada istovremeno zna da „oni“, misleći valjda na Srbiju u otporu, beže od duela kao đavo od krsta, tačnije kao predsednik Srbije, ali ne od krsta nego od sučeljavanja.
U isto vreme i Tramp ima problema sa papom, prvim u istoriji koji je rođenjem iz Amerike, jer je u uskršnjoj poslanici pozivao na mir, baš kad je Tramp pozivao na rat i to atomski. Papa se ljubazno zahvalio na pozivu da skokne do Bele kuće i sasluša šta predsednik Amerike ima da mu saspe u lice, dodavši da neće odlaziti u svoju domovinu sve dok je sadašnji predsednik na vlasti. Naš „papa“ nije odgovorio „našem“ predsedniku. Valjda ga smatra nenadležnim za verska pitanja.
Doduše, podjednako je nenadležan i za univerzitetska pitanja, ali ga to nije sprečilo da sa pravovernim patrijarhom dogovori osnivanje crkvenog univerziteta, samo ne kao privatnog već kao državnog, tačnije paradržavnog. Ako i nije po zakonu, ipak su to samo ovozemaljski zakoni, a njih se vlast ionako ne pridržava, baš kao ni božijih ako ćemo pravo. Važno je jedino da taj univerzitet, po niškom modelu i po slobodnoj, a božijoj volji, može da preuzme koje hoće departmane različitih fakulteta, ponajpre Filozofskog. Eh, šta ti je ironija – studenti Filozofskog su ’68. Rektorat proglasili za Crveni univerzitet, vlast hoće da ga proglasi za crkveni.
Možda sad predsednik Srbije sebe proglasi rektorom tog crkvenog, da bar u nečemu bude egal sa eventualnim protivkandidatom? Ukoliko pre toga rektora ne proglasi ustavorušiteljem jer se u formalno sekularnoj a suštinski pravoslavnoj državi proglasio katoličkim papom, ko zna, krhko je znanje, naročito znanje vlastodržaca.
A kad smo već kod tolikog silnog proglašavanja, predsednik je na dobrom putu da zemlja kojom tako čvrsto rukovodi bude po drugi put proglašena za državu pariju. Prvi put se to desilo u poslednjim godinama Miloševićeve vlasti kad se Srbija još lažno predstavljala kao Jugoslavija i bila izopštena iz međunarodne zajednice zbog nepoštovanja civilizacijskih normi, naročito ljudskih prava. Sada je u skoro istoj poziciji samo bez rata, sa istom crveno-crnom koalicijom, isto otpadnik od uređenih društava, kao pred onaj Uskrs kad je ubijen Ćuruvija.
Nesrećom smo zauvek naučili razliku iz vica između Iraka i Irana a sad srećom učimo i da se kaže parija, a ne partija na vlasti. Kao što su srećom i ova „deca“ koja se sad tako srčano bore za nas na vreme naučila ono „kaži čiki pa-pa“.
Ne znam kako se to kaže na mađarskom, ali izgleda i čika Orban ode pa-pa.
Peščanik.net, 13.04.2026.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Nadežda Milenković (see all)
- Zare ga još dava - 13/07/2026
- VARljivo leto - 06/07/2026
- Skup, a jeftin - 29/06/2026
