Odbijam da krstarim Šumadijom i da tražim studente, odbijam da kupim crkveni kalendar i da naučim kad pada Stretenije, odbijam da arčim benzin i da zakasnim na protestni skup, želim da mi se kaže ime grada i datum izražen brojem i nazivom meseca, putovao sam gde god sam mogao za studentima, nisam se nijednom pozvao na ono što sam slušao odmalena: „Bez jednog Cigana može da bude vašar“ (izvorni oblik poslovice). Ovaj Rom ide na svaki vašar, uveren da je jednako važan kao i svi ostali koji se ukažu na vašarištu, ali se sada uskopistio: oni kojima drži stranu obratili su mu se jezikom onih kojima bi hteo da vidi leđa (blago rečeno).
Koliko mi se puta smučilo kad bi lažov stoleća, sa knedlom u grlu, prijatno uzrujan, počeo da deklamuje kako će to i to biti na Vidovdan, a to i to nas čeka o Đurđevu dne, neki pak putić između dva zaseoka biće pušten u sveč. opticaj pre Male Gospojine, dakle, ako istrajete na tom tobož pesničkom, romantičarsko-bogomoljačkom jeziku, ne nadajte mi se ni vi, ni Šumadija: neću da se služim kalendarom crkve (u daljem tekstu: Slepa matera) koja je gluva, nema i slepa, veličanstveno ravnodušna prema nasilju koje trpi njena rođena pastva, kao god i parohijani drugih crkava, džamija, katedrala, sinagoga i sl.
&
Daj da se zamerim još kome, a ne samo kreativnom studentskom timu, pa evo, upravo oni čijem su se kalendaru studenti blagopriklonili, zalupili su im, nimalo svetosavski, ispred nosa skupocene dveri najvećeg pravosl. hrama na Balkanu, najslavnijem poluostrvu među svim poluotocima koje sotvori Gospod, danas čujem da se dveri zapravo automatski zatvaraju u osam uveče, i da je crkvenjak tu bespomoćan – kolona studenata i građana, litija takoreći, ostala je ispred Hrama. Ne tako davno, kad je automat bio pokvaren, vrata su se sama otvorila u pet ujutro, da se milost Gospodnja uz pomoć Porfirijevu spusti na frizure Vučića i Dodika.
Hiljade vernika i simpatizera Crkve hodahu od Rektorata do Hrama, da u Hramu režu kolač, a ne slutijahu koliko su opasna ta vrata, nemaju nikakvu foto-ćeliju koja bi njihov neumoljivi mehanizam upozorila da je neki rab Božiji (u daljem tekstu: blokader) neoprezno zakoračio u ragastov; možda starešina Hrama razmišlja o ugradnji alarma koji bi se svakodnevno oglašavao nekoliko minuta pre 20h, po uzoru na zvonce koje čujemo gde god se Železnica Srbije udostojila da napravi rampu, pa zvonce upozorava vozače, bicikliste, živinu i marvu da voz samo što nije, ili po ugledu na zvono u pabu koje poziva klijentelu da poruči poslednje piće pre fajronta?
Po nekom drugom automatizmu, strašnijem od ovog koji zatvara svete dveri, Sl. matera odlikovala je ordenom Sv. Save rabu Božiju Lady Dronku, hrišćanku koja je, po moemu, poruga svemu čemu je Sveti Sava težio, najviši Crkvin velikodostojnik ugostio je osvajače zlaćane medalije u bogougodnom i blagoslovenom vaterpolu, a ne zanimaju ga hiljade sunarodnika koji su žrtve državinog nasilja, patrijarh je primio one koje su mu ravni, voli rok, voli sport, samo ne haje za patnju bližnjih, patnju o kojoj može da se izvesti ako hoće i izbliza, doduše, mislim da nije osveštao Ćacilend.
&
Predsednik SANU, udruge koja se sramoti na istovetan način kao Sl. matera, izjasnio se – da li jeste? – o zahtevu studenata da se raspišu vanredni parlamentarni izbori, izjasnio se da je to „prirodno prerastanje protestovanja, koje je kao metod političke borbe u izvesnoj meri iscrpelo svoje potencijale i resurse, u organizovano političko delovanje kojim se u ovoj fazi želi ostvariti postavljeni politički cilj“, kakav stil, ‘prerastanje protestovanja’, anje-anja, ali suština je još gora: držim da je naglasak na iscrpljenosti potencijala i resursa, besedniku nije pravo što ne zna program i izbornu listu, ali srce mu je puno zbog ispravnosti svega što Akademija preduzima, prezadovoljan je onim što je dosad učinila (?!), nada se da će tako i nastaviti, ali ja nemam snage da nastavim: štivo toliko isprazno, plitkoumno, kukavičko i proračunato ne pamtim kad sam pročitao; ako mi neko veruje, ali je rad da se lično suoči sa predsednikovim praznoslovljem, sa prozirnim izvrdavanjem da išta određeno ustvrdi ili porekne, evo linka; ako neko drži da sam neblagonaklono pristupio prepričavanju (neće biti baš na pogrešnom tragu), na raspolaganju mu je izvorni tekst; čitaoci, pak, koji su sa dobrim razlogom digli ruke od SANU (ali SANU ne pušta i ne napušta nas: mi smo njeni nevoljni domaćini) prenebregnuće predsednikovu mudroliju, trudbenici medija vele da se najviši velmoža iz SANU izjasnio, da se maltene autovao, kad – ništa.
Peščanik.net, 30.01.2026.
Muzički blog Ljubomira Živkova
