Tragikomično kolektivno bezumlje srpskog društva je vatrica koja lepo gori i brižljivo se neguje. Razne političke spodobe motre na nju, paze da ne zgasne dodajući joj novine, ćumur, ulje, drva, benzin i šta li sve već može goreti bez prevelikog smrada. Najgore od svega je, ako mene pitate, to što smo se na tu temperaturu potpuno navikli, kao žabe u loncu koji je zagrevan vekovima na ognju pravoslavno-srpsko-kosovskog mučeništva. I deca su nam se rađala u tom loncu.

Pošto smo se tako lepo adaptirali na srpsku ćumur-klimu, ne osećamo dodatne cepanice baš najbolje, posebno ne one koje dolaze sa margina političkih dešavanja i ne tiču se direktno aktuelne kosovske krize ili izbora. Skriveni ložač je, ovog puta, ministar vera Radomir Naumov. Vest da je budžet za versku nastavu povećan i da će se uskoro izjednačiti obrazovanje u verskim školama sa “običnim” obrazovanjem, prošla je prilično nezapaženo. Ministar ne može podneti diskriminaciju totalno religijski instruirane dece u odnosu na onu, za nijansu manje zatrovanu pravoslavno-zapaljivim gasom.

Zbog toga je cenjeni Naumov odlučan da sprovede dvojaku reformu školstva (na dva fronta), čime se verovatno kandiduje za budućeg ministra prosvete. Prvi front podrazumeva pomenuto doturanje novih kontigenata novca u nastavu veronauke. Koliko je meni poznato, veronauka ni u čemu nije oskudevala. Literaturu i kreacionističke filmove (animirane i dokumentarne) školama su donirale različite sumnjive organizacije. Pre par godina, povodom ovih donacija, Biološki fakultet je uputio protestno pismo Prvoj gimnaziji u Beogradu:

“Veoma smo iznenađeni informacijom da se na vebstranici Vaše gimnazije učenicima nudi da svoje obrazovanje iz biologije dopunjuju gledanjem filmova pod zajedničkim nazivom “Dokaz stvaranja” koje je gimnaziji darivao Centar za prirodnjačke studije, čiji je cilj: “naučna afirmacija i popularisanje koncepta biblijskog stvaranja, kao i principa zdravog života”. Posebno smo neprijatno iznenađeni činjenicom da profesori biologije Vaše škole, koji su bivši studenti našeg fakulteta, nisu reagovali i sprečili da se dotični Centar umeša u obrazovanje naših učenika, koje bi moralo biti zasnovano na naučnim principima, kao i na popularizaciji i objašnjenju naučnih metoda koji nemaju alternativu u savremnom svetu. Pod parolom pružanja slobodnog izbora u opredeljivanju za validnu „teoriju stvaranja“, učenicima se nameće jedan retrogradni pogled na živi svet naše planete, tzv. „naučni kreacionizam“, koji nema niti jedan element prave nauke…“
Odgovor nismo dobili.

Tu dolazimo do još jedne potvrde moje tvrdnje da veronauci nije ama baš ništa nedostajalo i bez dodatnog novca hibridnog Ministarstva religijske prosvete. Novac, nastavne veštine, “intelektualne veštine” učitelja i nastavnika svih predmeta već su upotrebljeni u svrhu verske nastave. Moje dete, u prvom razredu osnovne škole, skovalo je fenomenalan naziv za jedan izborni predmet – “građanska veronauka”. Možete vi imati ideju da vam se dete obrazuje u skladu sa građanskim vrednostima (građansko vaspitanje), ali budite sigurni da ih veroučitelji često posećuju, puštaju im verske crtaće, bistre biblijske teme i vode ih u obližnje crkve.

Potpuno sam oduševljena veličinom gluposti koju je veroučiteljka izgovorila na jednom času građanske veronauke. Po njenim rečima, za decu koja su upisana na veronauku, sve što je izgovoreno jeste potpuna istina i mora se shvatiti kao dokazana činjenica. “Oni drugi” se mogu odlučiti, tj. za njih pojam “istina” može imati drugačije značenje. Nemam nameru da zalazim u epistemologiju, polemišem o pojmu “istina”, ili dokazujem izrečenu glupost, pošto mi se čini da je sasvim očigledna. Nervira me uvlačenje zabune u male potentne mozgove. Šta je onda “istina” ili šta znači pojam “dokazano”, ako se može alternativno tumačiti? Logika tu gubi svaki smisao.

Još samo jedna mala ilustracija gluposti. Na dotičnom času, deca su mogla da izaberu – Da li je “istina” da je Sunce nastalo od cveta maslačka (Božjeg stvora) koji je vetrom dospeo na nebo, ili su možda astronomija i astrofizika rešile taj problem na potpuno drugačiji, ogavno naučni način. Takođe, da li je kornjača nastala od stopala slona (valjda se to stopalo nekako otkinulo, pa je Bog odlučio da to ne bude uzalud!), ili su to životinje koje pripadaju sasvim različitim grupama organizama i milionima godina evolucije su razdvojene od zajedničkog pretka. Pretpostavljam da vam je jasno da je naučno objašnjenje ovih prirodnih fenomena (koje sam ovde dodala) moje dete moglo čuti samo kod kuće.

Moguće je da naše prosvetne vlasti smatraju naučne koncepte suviše kompleksnim za decu od šest ili sedam godina. Iako ne smatram da je to tačno – dovoljno je pogledati dečiju literaturu o avanturama i zanimljivostima naučnih otkrića – možda bih i mogla prihvatiti da naši nastavni kadrovi nisu kvalifikovani da takva objašnjenja prilagode uzrastu dece (verovatnije je da ih ni sami ne razumeju, ali to je već druga tema). Međutim, predstavljanje „specijalne kreacije“, tj. bajkovitog koncepta Božjeg stvaranja, bez insistiranja na bilo kakvoj materijalističkoj logici u „sekularnom“ obrazovanju, navodi me na samo jedan zaključak – na snazi je neviđena hipokrizija sa elementima veoma zle namere.

Zanima me na šta će se trošiti moj i vaš novac preusmeren u versku nastavu. Novi crtani filmovi i novi kontigenti Svetih knjiga? Alat i materijal za praktičnu nastavu kovanja sprava za mučenje posrnulih učenika, ili za rezbarenje krstača? Tehnologija za direktno linkovanje sa onim svetom? Volela bih da nam se to objasni.

Drugi front presvetlog inženjera elektrotehnike i vaskrslog vernika u zvanju Ministra vera, jeste logičan nastavak nedavnog politički korektnog uglavljivanja Bogoslovskog fakulteta u sastav Univerziteta u Beogradu. Na ovaj način ozvaničeno je izjednačavanje nauke i religije i pored niza, kako suštinskih, tako i sasvim formalnih problema (neusaglašenost kriterijuma za izbore nastavnika i načina akreditacije studijskih programa, diskriminacija između krštenih i nekrštenih studenata, itd.). Dotični ministar nije direktno zaslužan za ovaj događaj, ali nema sumnje da je bio oduševljen i da sada korača utabanim stazama. Učenici srednjih verskih škola imaće diplome koje će fakulteti pri upisu brucoša formalno priznavati, iako se, sigurna sam, njihovo obrazovanje nije dotaklo ničega što podrazumeva savremeni obrazovni sistem, pre svega razvijanja materijalističkog i logičkog pogleda na svet. Kakve će biti njihove kvalifikacije? Moje najcrnje slutnje su da ćemo ih videti u školama u svojstvu predavača, čime će se formirati povratna sprega i obezbediti sinergija prvog i drugog fronta.

Cilj presvetlog Ministra – stvaranje novih generacija pravoslavnog življa sa sve ispranijim mozgovima – polako se ostvaruje. To nije samo dodavanje ćumura u vatricu srpske folie circulaire, već ubacivanje hepo kockice – “pali se lako, a gasi nikako”. Obrazovanje tupavih pravoslavnih fanatika koje neće imati veze sa logikom i funkcionisanjem stvarnog sveta, ali će biti u direktnoj vezi sa “onostranim”, podgrevaće naše društveno ludilo još mnogo generacija.

Martin Luter je rekao: “Razum je najveći neprijatelj vere… Ko želi da bude hrišćanin neka zaboravi na razum.”

Ako neko želi da ostane bez razuma, to je njegov problem. Ja samo želim šansu za razum naše dece.

Peščanik.net, 07.04.2008.


The following two tabs change content below.
Biljana Stojković, rođena 6. oktobra 1972. u Beogradu, profesorka na Katedri za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na istom fakultetu. Od 1996. učestvuje u naučnim projektima u oblasti evolucione biologije. Autorka je većeg broja publikacija u vodećim međunarodnim naučnim časopisima, kao i poglavlja i knjiga iz oblasti evolucione biologije. Objavila je knjige „Darvinijana: vodič kroz evolucionu biologiju” (2009) i „Od molekula do organizma: molekularna i fenotipska evolucija” (2012). Religiju i misticizam svake vrste smatra najvećim preprekama za razvijanje inteligencije, kritike autoriteta i humanog i slobodnog društva. Svetliju budućnost vidi u sekularnom humanizmu, u čemu posebno važnu ulogu imaju popularizacija nauke, borba protiv klerikalizacije, ksenofobije i nacionalizma. Izvori najveće ljubavi, inspiracije i istrajavanja u Srbiji su joj suprug Oliver i sin Paja.

Latest posts by Biljana Stojković (see all)