I dok je na ruskoj državnoj televiziji grupa manijaka maštala o „izgradnji“ moreuza koji bi nosio ime tovariša Staljina (za neupućene, reč je o davnom snu ruskih patriota, o „moreuzu“ između Kanade i Meksika koji bi bio stvoren uništavanjem Amerike), američka privatna kompanija Ilona Maska SpaceX je u pravcu Marsa uputila novu supertešku raketu Falcon Heavy. Dogodilo se to 6. februara 2018. u 23.45 po moskovskom vremenu.
Bilo je to njeno prvo eksperimentalno lansiranje, slučaj kada se kao probno opterećenje obično koriste betonski blokovi. Ali Masku se to učinilo isuviše dosadnim pa je u kosmos poslao svoj lični elektromobil Tesla, boje trule višnje i s lutkom obučenom u skafander za volanom. Tokom starta se čula pesma Dejvida Bouvija Space Oddity, a na kontrolnom displeju automobila se pojavio natpis „Bez panike!“, citat iz kultnog humorističkog romana Daglasa Adamsa „Autostoperski vodič kroz Galaksiju“. Čitav „marsovski“ projekat Ilona Maska je dupke nakrcan literaturom. U omiljenom Maskovom elektromobilu smešten je i disk osposobljen da čuva podatke sledećih par milijardi godina. Na njemu je snimljen komplet romana iz ciklusa „Zadužbina“, zbirka SF priča Isaka Asimova o naučniku koji je predvideo propast čovečanstva i želi da sačuva sva znanja i naučna dostignuća ljudskog roda.
Lansiranje ove rakete Ilon Mask vidi kao prvi korak uvodne etape kolonizacije Marsa. Falcon Heavy do Zemljine orbite može da doveze oko 64, a na Mars dopremi 16,8 tona korisnog tereta, što je neuporedivo više od bilo koje savremene rakete na svetu. Pojedini naši ozbiljni komentatori su s pravom već ranije navodili da su uspešna lansiranja Maskovih raketa označila kraj ruske kosmonautike, ne samo zbog njihove veće snage i nosivosti, već i zato što su 5-10 puta jeftinije od ruskog Protona, kao i već dugo i s velikim ponosom najavljivane Angare.
Ilon Mask namerava da 2022. pristupi neposrednoj kolonizaciji Marsa i za tu godinu planira prvo lansiranje rakete sledećeg pokolenja. Reč je o BFR (Big Falcon Rocket), projektu izgradnje raketa za međuplanetarne letove i osnivanje prvih kolonija na Marsu.
Budući da je sebi postavio zadatke o kojima su pisali mnogi pisci naučne i utopističke fantastike, Ilon Mask se nije ograničio samo na raseljavanje naše rodne planete. Njegov projekat SolarCity, koji gotovo doslovno ponavlja naziv utopije Tomaza Kampanele „Grad Sunca“, već se s uspehom realizuje. Za razliku od starog italijanskog mislioca, Ilon Mask ne zagovara likvidaciju porodice i ukidanje privatne svojine, ne poziva državu da se aktivno upliće u (kako bi tovariš Lenjin rekao) „proizvodnju dece“ (детопроизводство), već se samo svojim delom zalaže za razvoj industrije u pravcu efikasne eksploatacije sunčeve energije.
OpenAL projekat Maska na istraživanjima veštačke inteligencije umnogome ostvaruje ideje iz knjiga Summa Technologiae i Kiberijada Stanislava Lema. A projekat elektromobila Tesla, kao i novi Hiperloor projekat za superbrzi vakuumski transport, uzeti su direktno iz mnogobrojnih romana koji opisuju čovekovu budućnost.
Sve što radi Ilon Mask su privatne inicijative talentovanog preduzetnika koje po efikasnosti često znatno prevazilaze trud i aktivnu delatnost nekih država, između ostalih i SAD. Uostalom, mislim da u ovom konkretnom slučaju druge države ni nema smisla pominjati. Ova se efikasnost zasniva na tri elementa: izuzetan talenat protagoniste da od bezumnih ideja raznih sanjara stvori realne tehnologije, njegova fantastična radna sposobnost da realizuje to što je zamislio i odnos države koja mu u tome pomaže ili tačnije, ne odmaže, a tim pre ne pokušava da mu otme posao.
I još nešto. Cilj svih projekata Ilona Maska je da život ljudi učini lepšim i interesantnijim, da stvori nove ekološki efikasnije vidove transporta i energije, da učini nove korake u osvajanju kosmosa i time produži postojanje čovečanstva. I on svoje projekte realizuje s humorom i uz pratnju dobre muzike. A u Rusiji, uspehe Ilona Maska budno prate sumorni ljudi koji i dalje maštaju o moreuzu s dičnim imenom tovariša Staljina.
Ежедневный журнал, 07.02.2018.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 19.02.2018.