„Već prvi nezvanični rezultati ukrajinskih izbora jasno pokazuju totalan razdor koji vlada u Ukrajini“, radosno nas obaveštava prokremaljski internet pretraživač Rambler. I to je osnovna ideja koju u glave ruskih građana pokušava da utuvi slugeranjska informaciona mašinerija putinskog režima. „U Ukrajini ne postoje izbori“, „to se ne sme priznavati“, „šta će Ukrajini predsednik kad njome vlada američki ambasador“ – glavni su komentari ruskih državnih medija povodom 7. predsedničkih izbora u Ukrajini. „U drugi krug su ušla dva kandidata, Razdor i Haos; za sada vodi Razdor, ali će na kraju pobediti Haos“.
Kremaljski i prokremaljski maštari kao i obično imaju problema sa realnošću. Jer sudeći po prvim prevremenim rezultatima glasanja, nikakvog razdora ni „raskola“ u Ukrajini nema. U većini oblasti Ukrajine, najveći broj glasova osvojio je Volodimir Zelenski. Aktuelni predsednik Petro Porošenko ga je prestigao u Ljvovskoj, Ternopoljskoj i Ivano-Frankovskoj oblasti, a Jurij Boiko u Luganskoj i Donjeckoj. I ma koliko to Kremlj žarko priželjkivao, imajući u vidu da je Zelenski osvojio više glasova od Porošenka u Voljinskoj, Rovenskoj, Hmeljnickoj, Černivickoj i Zakarpatskoj oblasti, to jest na zapadu zemlje, za razliku od prethodnih predsedničkih izbora više se ne može govoriti o političkom rascepu ukrajinskog izbornog tela po geografskim linijama.
Građani Ukrajine su u obliku prvih izbornih rezultata ruskoj televizijskoj publici poslali svojevrsnu prvoaprilsku čestitku: propagandni kremaljski mit o tome kako su Ukrajinci spremni da prihvate rusku okupaciju Krima i Donbasa i da većina građana Ukrajine potajno želi integraciju s Putinovom Rusijom je prosto najobičnija laž. Jedini pravi proruski kandidat Jurij Boiko je na ovim izborima osvojio nešto više od 10 odsto glasova ukrajinskih birača.
Budući da neumoljive cifre izborne komisije, kao i krajnje antiruska i antiputinska retorika dvojice preostalih kandidata (Zelenskog i Porošenka) svako dalje laganje o „bratskom narodu“ čini u namanju ruku nepristojnim, ruski mediji su krenuli s lažima o razdoru u Ukrajini. „Ako pažljivo pogledamo kako je zemlja glasala, odmah će nam biti jasno da nikakve politički jedinstvene nacije u Ukrajini nema“, s vidnom dozom trijumfa je 31. marta započeo svoju redovnu emisiju Nedeljno veče Vladimir Solovjov. Po svemu sudeći, među svojim poznanicima ili prijateljima Solovjov ima nekog veoma zlobnog dušmanina koji ga je ubedio da je ruskom teatru i estradi državna televizija oduzela velikog glumca i talentovanog komičara. Budući da na raspolaganju ima praktično neograničeno vreme televizijskog programa, Solovjov se neprestano krevelji i prenemaže, diveći se svojoj duhovitosti i vrcavom umu. Tako je i ovoga puta, odmah nakon najave naš voditelj počeo da se šali.
„Bo-i-ko, Bo-i-ko, Bo-i-ko“, ponavljao je nespretno štucajući Solovjov, pokušavajući da nekako izdvoji i što zvučnije naglasi ono kratko „i“ u prezimenu proruskog predsedničkog kandidata na poslednjim ukrajinskim izborima. Svi prisutni u studiju, koji obično uz gromoglasan smeh i aplauze prihvataju sve što liči na šalu velikog majstora Solovjova, ovoga puta su oprezno ćutali. „Bo-i-ko podseća na Gva-i-do, zar ne?“, počeo je polako da raskrinkava tobože duhovitu konstrukciju svoje šale Solovjov, a prisutna publika je nastavila da ćuti ne shvatajući da li je već došlo vreme za smeh ili je to tek dubokoumni fundament šale u nastanku. „A zašto Rusija Boika ne bi proglasila za predsednika Ukrajine!“, uzviknuo je veselo Solovjov. „Sviđa nam se to kratko „i“ u njegovom prezimenu, i to je sasvim dovoljan razlog da ga priznamo za predsednika Ukrajine“, završio je on, aludirajući (valjda) na odluku SAD i još pedesetak zemalja da podrži Huana Gvaida kao privremenog predsednika Venecuele. I pošto je ovu tako složenu i dubokomislenu šalu plasirao u studio (i etar), Solovjov je napravio dramsku pauzu i ponosno se isprsio čekajući zaslužene ovacije za svoj trud. Prisutna publika je za svaki sličaj sačekala još par trenutaka u potpunoj tišini, a onda shvativši da je ovoj komplikovanoj višeslojnoj šali najzad došao kraj, s olakšanjem oduševljeno zapljeskala.
A nakon šaljivog uvoda, Solovjov se posvetio svojim uobičajenim glupostima: „Izbori su pokazali da nikakva jedinstvena Ukrajina ne postoji, da je Putin Porošenka prosto sravnio sa zemljom i da će Ukrajinom zavladati Haos budući da će se njome upravljati iz američke ambasadi u Kijevu“. Na kraju je odapeo glavni ubojiti argument protiv Ukrajine u obliku sledeće poslanice Ukrajincima: „Vi na svakim novim izborima birate novi kurs!“
Rasprave o ukrajinskim izborima na ruskim televizijskim kanalima gotovo uvek neodoljivo podsećaju na međusobne razgovore impotentnih o seksu: „Čemu li služe svi ti čudni smešni pokreti?“, čude se jedni. „Ne čini li vam se da ti ljudi prosto nisu normalni?“, govore drugi. „Nama ni na pamet tako nešto ne bi palo!“, zaključuju treći. Na svim ruskim televizijskim kanalima voditelji i „eksperti“, skrivajući zavist i čežnjivu setu, zajedno razgledaju raznim bojama u zavisnosti od volje birača išaranu kartu Ukrajine. I svi shvataju da je ta raznolikost odraz pravog političkog života, a da se to što se u Rusiji događa nikako osim beživotnim mrtvilom ne može nazvati. Znaju oni i to da to što zemlja na izborima menja kurs ne mora uvek da najavljuje nešto dobro, ali takođe znaju i to da kada se godinama na izborima ništa ne menja to gotovo sigurno vodi nasilju. Otuda tolika histerija u medijima i kabinetima vlasti. Otuda i tolika mržnja prema Ukrajini.
Ежедневный журнал, 02.04.2019.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 09.04.2019.
UKRAJINA