Protest u Beogradu 8. jula 2020, devojka drži transparent: Suzavac za našu decu
Protest u Beogradu 8. jula 2020, foto: Peščanik

Kada je neki protest spontan – zaista spontan – onda on, u nedostatku političkog usmerenja ili cilja, postaje vrlo mučno ogledalo: ogoljena slika inače prikrivene društvene stvarnosti. Tako su, uostalom, nedavni protesti u SAD bili „prirodna“, nedirigovana, haotična, ali iskrena reakcija na višegeneracijsku krađu crnih života, bogatstva i dobrobiti.

Da li su aktuelni protesti spontani? Mnogi detalji ukazuju na to da se u noćima 7. i 8. jula pokušalo preuzimanje – da se među okupljenim demonstrantima nametnu teme Kosova i „migranata“, da se izazove otvoreno nasilje, da se celokupan protest, kako će ga kasnije opisati državni vrh, predstavi kao „ultradesničarski“. Nešto mekše i iz drugačijih kuloara, neki predstavnici vlasti su se žalili na neodgovornost Beograđana, koji se u vreme „novog talasa epidemije“ ovako bore protiv novih mera zaštite javnog zdravlja, odnosno protiv najavljenog policijskog časa tokom vikenda u glavnom gradu.

Ništa od toga, naravno, nije tačno. Ukoliko je postojao pokušaj preuzimanja protesta, on nije uspeo, a svako ko ne dobija informacije isključivo iz prodržavnih medija mogao je da vidi snimke scena brutalnog prebijanja i nasilja koje je, odrešenih ruku, sprovodila smrtonosno opremljena žandarmerija, pendrecima, konjima, štitovima, suzavcem i dimnim bombama.

U noćima 7. i 8. jula prisustvovali smo, drugim rečima, zaista spontanom izlivu besa i frustracije, ali zajedno sa njim, bili smo najzad i neposredno, plastično suočeni sa kriminalnim postupcima koji su ga izazvali.

Da, spontano okupljanje je opasno, pa možda čak i neprimereno, u vreme smrtonosne epidemije, ali kako ćemo onda opisati ponašanje vlasti, one koja je u to isto smrtonosno vreme odgovorna za javno zdravlje, a koja je bahato ukinula mere zaštite od Covid-19, koja je mesecima lagala i krila prave podatke o brojkama zaraženih i umrlih, koja je stanovnike Novog Pazara, Tutina i Sjenice ostavila na cedilu, koja je, za razliku od demonstranata, radi političkih ciljeva odlučila da žrtvuje naše zdravlje i živote? Je li i ono samo opasno i neprimereno?

Upravo je iz spontanosti, drugim rečima, proizašla istina: nisu protesti ultradesničarski, niti je njima dirigovala opozicija; nisu bili usmereni protiv nezavisnosti Kosova, niti protiv „migranata“ ili vakcinacije, a ponajmanje su puki neodgovorni bunt stanovništva koje je za vikend planiralo provod. Ne – u onoj meri u kojoj je spontan, ovaj protest treba razumeti samo kao naličje nepravednog nasilja koje sprovodi aktuelna vlast, a koje, u nedostatku relevantne političke alternative, jedino ovakvu reakciju može izazvati.

Autor je urednik časopisa o nauci u društvu Odiseja.

Peščanik.net, 09.07.2020.

KORONA VIRUS