IZVEŠTAJ O NAPRETKU SRBIJE ZA 2008.
Strategija proširenja i glavni izazovi u periodu 2008-2009
Brisel, 05. novembar 2008.
Srbija je potencijalni kandidat za članstvo u EU. Srbija učestvuje u Procesu stabilizacije i pridruživanja (PSP). Na odnose između Evropske unije i Srbije uticala je Deklaracija o nezavisnosti Kosova. U februaru 2008. godine, demonstracije protiv deklaracije o nezavisnosti završile su se nasiljem kada je nekoliko demonstranata napalo strana diplomatska predstavništva u Beogradu, uključujući i ambasade Evropske unije. Srbija se usprotivila rekonfiguraciji međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu, uključujući i raspoređivanju misije EULEKS-a, u slučaju da ne dobije ovlašćenje Saveta bezbednosti UN-a.
Evropska unija daje smernice srpskim vlastima po pitanju prioritetnih reformi u okviru Evropskog partnerstva. Srbija prima pretpristupnu finansijsku pomoć u okviru Instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA). Podrška civilnom društvu u okviru programa za 2008. godinu iznosi preko 6 miliona evra.
Skupština nije uspela da ispuni unapred određene zakonske rokove. Skupštini i njenim odborima i dalje nedostaje dovoljan broj stručnog pomoćnog kadra. Većinom je slučaj da odbori ostaju reaktivni, sa većinom nacrta zakona o kojima se direktno raspravlja na plenumu. Praksa usvajanja zakona po hitnom postupku i bez odgovarajuće javne rasprave se nastavlja. Uvredljiv i podstrekački rečnik protiv političkih protivnika i branilaca ljudskih prava iznova se ponavlja u Skupštini. Ustavne odredbe koje strankama daju kontrolu nad mandatima članova Skupština i dalje su prepreka za reformu Skupštine. Ovakvom sistemu nedostaje transparentnost i na taj način stranke dobijaju punu kontrolu nad kandidatima. Osim toga, većina skupštinskih stranaka ima individualne dogovore o blanko ostavkama svojih članova Skupštine, koje se mogu aktivirati u bilo kojem trenutku od strane rukovodstva stranke.
Tokom perioda izveštavanja bilo je malo zakonodavnih rezultata. Skupštinska reforma je odložena, a tema koja se tiče činjenice da političke stranke imaju kontrolu nad mandatima članova Skupštine nije pominjana. Kapacitet skupštinskih odbora ostaje ograničen, a izborno zakonodavstvo još nije revidirano.
Sedmog jula 2008. godine novi premijer Cvetković postavio je ključne prioritete nove Vlade, i to: evropske integracije, obaveza „preuzimanja svih zakonskih i diplomatskih mera kako bi Kosovo i Metohija ostali sastavni deo Srbije“, ekonomija, socijalna odgovornost, borba protiv kriminala i korupcije i poštovanje međunarodnog prava. Vlada je takođe pripremila ambiciozan zakonodavni plan rada, koji obuhvata ključne političke prioritete vezane za evropske integracije.
U novembru 2007. godine imenovani su članovi Saveta za evropske integracije. Ovo je stručno savetodavno telo kojim predsedava premijer. Ipak, do sada nije došlo da saziva tog veća.
Srbija još uvek nije usvojila zakone o platama na položajima koje popunjava Vlada.
Nedavno oformljena Kancelarija Zaštitnika građana bila je prilično aktivna. Od januara pa sve do jula 2008. godine Zaštitnik građana je primio preko 2.600 zahteva. Međutim, srpske vlasti nisu stvorile tehničke uslove neophodne za pravilno funkcionisanje Kancelarije Zaštitnika građana. Privremene prostorije su neadekvatne i samo 33 od 64 radnih mesta je popunjeno.
U maju 2008. godine šest nezavisnih državnih institucija (Zaštitnik građana, Državna revizorska institucija, Povernik za informacije od javnog značaja, Odbor za sprečavanje sukoba interesa, Komisija za javne nabavke i Komisija za zaštitu prava ponuđača) izrazili su zabrinutost zbog poteškoća s kojima se suočavaju obavljajući svoj posao, a posebno u vezi sa uslovima za rad koji negativno utiču na njihovu nezavisnost, kao i na nedovoljne reakcije na njihove preporuke.
Došlo je usporavanja u reformi državne uprave tokom perioda izveštavanja.
Skupštinski odbor za bezbednost i odbranu nije bio aktivan tokom perioda izveštavanja.
Ustavni sud, koji od oktobra 2006. godine nije radio, ponovo je preuzeo svoje dužnosti u decembru 2007. godine, iako je imenovano samo 10 od 15 sudija. Ustavni sud se suočava sa ogromnim zaostatkom u rešavanju sporova. Obezbeđeni su preduslovi za nove apelacione i upravne sudove. Međutim, ovi sudovi još uvek nisu u funkciji. Još nije usvojeno ključno zakonodavstvo neophodno za sprovođenje Ustava i strategiju pravosudne reforme. Ovo uključuje i zakone o sudijama i tužiocima. U odsustvu novih zakona, nije došlo do imenovanja nijednog novog sudije niti tužioca, a slobodna mesta nisu popunjena. Istovremeno nekih 200 sudija koji su ispunili kriterijume za odlazak u penziju još uvek rade.
Što se tiče krivičnopravne zaštite maloletnih lica, još uvek nisu usklađeni nacionalna baza podataka i mehanizam monitoringa, prema odredbama novog Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i podzakonskih akata.
Srpsko pravosuđe nije bilo u mogućnosti da smanji broj nerešenih slučajeva, odnosno da smanji prosečnu dužinu trajanja sudskog postupka.
Praktični rezultati u borbi protiv korupcije ostali su ograničeni. Postupci sprovođenja prethodnog Zakona o finansiranju političkih stranaka bili su slabi što je dovelo do toga da većina političkih stranaka nije otkrivala kompletne informacije o svojim finansijama. Više od trećine državnih zvaničnika nije se izjasnilo povodom svoje imovine u 2008. godini.
Agencija za borbu protiv korupcije još nije osnovana. Trenutna uloga Saveta za borbu protiv korupcije ograničena je na savetovanje Vlade. Državna revizorska institucija nije u potpunosti operativna sa samo dva popunjena mesta za revizore. Ostala kontrolna tela, kao što su Komisija za zaštitu prava ponuđača u javnim nabavkama deluju samo po posebnom zahtevu.
Sudovi su vezani za veoma kompleksne proceduralne propise uvodeći stroge uslove vršenja usluga tužilaštva. To dovodi do niskog broja presuda u slučajevima korupcije.
Evropski sud za ljudska prava (ECtHR) doneo je 13 presuda u periodu izveštavanja u kojima se kaže da je Srbija prekršila Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (ECHR). Najveći broj presuda odnosi se na povrede prava na fer suđenje. Tokom perioda izveštavanja podneta je 1.131 nova tužba, a doneto 14 presuda. Još oko 1.800 tužbi protiv Srbije nije dobilo epilog.
Nije bilo napretka u istraživanju navodnih ozbiljnih povreda ljudskih prava koje se odnose na zatvorske nerede iz 2006. godine. U određenom broju slučajeva nije do kraja ispitano navodno korišćenja sile od strane policije tokom ispitivanja. Često se iznose tvrdnje o zlostavljanju osumnjičenih tokom policijske istrage. Poslednji monitoring Komisije za prevenciju mučenja Saveta Evrope bio je u novembru 2007. godine. Međutim, srpske vlasti nisu objavile preporuke koje su nastale kao rezultat tog monitoringa. Srbija još nije postavila sveobuhvatni zakonski sistem pružanja besplatne pravne pomoći. Pravo na obaveznu odbranu u mnogim ozbiljnim krivičnim slučajevima je regulisano novim Zakonom o krivičnom postupku, ali još uvek nema posebnih zakonskih odredbi koje se tiču obavezne odbrane u slučajevima boravka u pritvoru pre pokretanja sudskog procesa. Danas 4800 zatvorenika služi zatvorsku kaznu u trajanju do godinu dana. Veliki porast broja zatvorenika (od 8.900 u decembru 2007. do 9.500 u maju 2008. godine) opteretio je kapacitete zatvorskih infrastruktura. Ovo ostaje najveći izazov zatvorske uprave. Nekih 6.500 prestupnika se još uvek nalazi u pritvoru i čeka krajnju presudu i prebacivanje u zatvor gde će služiti kaznu. Poslednji statistički podaci o krivičnim prekršajima pokazuju da je došlo do porasta ozbiljnog kriminala, kao i ponovljenih prekršaja i porasta broja maloletnih prestupnika. Prenatrpanost, nasilje među zatvorenicima i zloupotreba droge i dalje ostaju ozbiljni problemi u zatvorima u Srbiji.
Uslovi za slobodu izražavanja u Srbiji su bili ugroženi tokom perioda odmah nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Postoje mnogobrojni izveštaji o incidentima koji uključuju uvredljiv rečnik, govor mržnje i nasilje protiv organizacija i pojedinaca, uglavnom novinara i branilaca ljudskih prava.
Nije bilo napretka u istrazi povodom ubistava novinara koja su se desila devedesetih i povodom pokušaja ubistva novinara u aprilu 2007. godine.
Zakon o medijskoj koncentraciji i nov zakon o oglašavanju još nisu usvojeni. Novi zakoni o udruženjima i političkim organizacijama još nisu usvojeni.
Još nije usvojen posebni zakon koji bi se odnosio na ravnopravnost polova kao i nacionalna strategija unapređivanja položaja žena i poboljšanja ravnopravnosti polova. Kršenje prava žena se događa i često prođe nezabeleženo. Nasilje u kući i dalje predstavlja ozbiljan problem. Krivične kazne su nedovoljne. Žene i dalje nisu toliko zastupljene na rukovodećim pozicijama. Diskriminacija naročito pogađa žene Romkinje, zatim pripadnice nacionalnih manjina kao i žene sa invaliditetom. Broj dece bez roditeljskog staranja u domovima je smanjen sa oko 2.200 u 2005. na 1.700 u 2007. godini. Otprilike jedna trećina dece bez roditeljskog staranja je smeštena u domove, dok su druge dve trećine smeštene u hraniteljske porodice. Ipak, mnoga deca u Srbiji i dalje imaju loše uslove života. Deca iz socijalno ugroženih grupa, naročito iz manjinskih grupa kao što su Romi i deca sa invaliditetom i dalje trpe široko raprostranjenu diskriminaciju i ne mogu adekvatno koristiti usluge zdravstenih, obrazovnih i socijalnih službi. Postoji ozbiljan stepen nasilja nad decom, ali samo ograničen broj slučajeva bude prijavljen i kazneno ispraćen. Postoje i nedovoljno pouzdani podaci o trgovini decom, eksploatisanju dečijeg rada i seksualnom iskorišćavanju adolescenata. U slučaju socijalno ugroženih i/ili osoba sa invaliditetom Srbija je potpisala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol u decembru 2007. godine. Ova konvencija se još mora ratifikovati.
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom još nije usvojen. Pripreme Srbije na polju mentalnog zdravlja se nalaze u početnoj fazi.
Ustavom su zabranjene direktna i indirektna diskriminacija po bilo kojem osnovu. Opšti zakon protiv diskriminacije još nije usvojen. U praksi je i dalje naširoko rasprostranjena diskriminacija, naročito protiv nacionalnih manjina, Roma, žena kao i protiv lezbejske i gej populacije, biseksualaca i transseksualaca (LGBT).
Što se tiče prava svojine Zakon o restituciji još nije donet. Ovo sprečava adekvatan početak procesa restitucije. U međuvremenu, nastavljena je privatizacija nekih vlasništva koja su sporna.
Zakon o savetima nacionalnih manjina još nije donet. Godišnji izveštaj pokrajinskog zaštitnika prava građana iz 2007. zabeležio je da je od 605 žalbi, 25 odnosilo na prava manjina.
Prema podacima UNHCR-a u Srbiji se nalazi oko 97.000 izbeglica i 206.000 interno raseljenih lica. Smanjen je broj izbegličkih centara. Međutim, oko 2.100 izbeglica i 5.500 interno raseljenih lica i dalje su smešteni u 60 prihvatilišta i 99 specijalizovanih ustanova. U ovim centrima uslovi su veoma loši.
U januaru 2008. godine stupio je na snagu Sporazum o readmisiji između Srbije i EU. Agencija za ljudska i manjinska prava objavila je priručnik za povratnike. Međutim, još nije usvojena Nacionalna strategija za povratnike i reintegraciju.
U junu 2008. godine Srbija je preuzela godišnje predsedavanje „Dekadom uključivanja Roma 2005-2015”. Ključni prioriteti predsedavanja Srbije su poboljšavanje uslova stanovanja i antidiskriminacije u sferi obrazovanja. U martu 2008. godine oformljen je Savet za implementaciju Dekade Roma kojim predsedava potpredsednik vlade, a uključeni su i predstavnici civilnog društva. Međutim, ovaj savet se sastao samo jednom. Romski zdravstveni medijatori su zaposleni u 15 osnovnih zdravstenih centara. I dalje postoji ozbiljan problem jer
mali broj romske dece pohađa škole, naročito kada su u pitanju devojčice. U praksi romska populacija i dalje se suočava sa ekstremno teškim uslovima za život, isključivanjem i diskriminacijom. Jedan od većih i stalnih problema sa kojima se suočava romska zajednica je pristup ličnim dokumentima. Ovo nosi sa sobom negativne posledice za veliki broj romske populacije kada je reč o pristupu osnovnim socijalnim i ekonomskim pravima. Značajan deo romske populacije još uvek živi u ekstremno siromašnim i ilegalnim naseljima. Romska populacija, naročito žene, su predmet veoma rasprostranjene diskriminacije kada je u pitanju pristup tržištu rada. Beleži se nesrazmerno veliki broj romske dece koje pohađaju specijalne škole za decu sa teškoćama u učenju. Klima netolerancije prema Romima nastavlja da preovlađuje u Srbiji.
Potpuna saradnja sa Haškim tribunalom je međunarodna obaveza i jedan od ključnih prioriteta Evropskog partnerstva. Na osnovu već postignutih rezultata, Srbija mora da nastavi sa ovim uspesima i da uradi sve što je u njenoj moći da uhapsi i prebaci u Hag dva preostala haška begunca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Srbija se protivila rekonfiguraciji međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu, uključujući razmeštanje EULEKS-a, sve dok to ne bude ovlašćeno od strane Saveta bezbednosti UN.
Regionalna saradnja i dobri susedski odnosi čine suštinski deo procesa kretanja Srbije ka Evropskoj Uniji. Na učešće Srbije u regionalnoj saradnji uticao je njen stav prema učešću Kosova u regionalnim inicijativama.
U januaru 2008. godine Skupština Srbije i Skupština Republike Srpske potpisale su Protokol o saradnji. Sporazum o granici sa Bosnom i Hercegovinom još nije potpisan.
Ekonomski rast i dalje podstiče uslužni sektor, naročito kupovina na veliko i malo, saobraćaj i telekomunikacije, zajedno sa finansijskim posredovanjem. Na kraju 2007. godine akcijski kapital deviznih rezveri Narodne banke Srbije (NBS) iznosio je 9,6 milijardi evra ili 8,3 meseci vrednosti uvoza dobara i usluga. Kao rezultat sve većeg finansiranja dugova spoljnog deficita, strana dugovanja porasla su na oko 18,9 milijardi evra na kraju 2007. godine, što odgovara 65% BDP, u odnosu na 63% u prethodnoj godini. Strana dugovanja privatnog i javnog sektora iznosila su 43%, odnosno 22% BDP. Servisiranje duga je povećano na 8,5% BDP-a, a projektuje se i znatan porast u narednim godinama. Ukupno uzev, spoljni disbalans je proširen, kvalitet finansiranja je pogoršan, strano zaduženje je poraslo, kao i stepen ugroženosti ekonomije na makro-nivou.
Do oktobra 2008. godine međunarodna finansijska kriza imala je ograničen direktan uticaj na privredu Srbije i njen finansijski sektor. Ipak, proširenje deficita tekućeg računa i sve veći nivo spoljnog duga stvaraju znatne potrebe za spoljnim finansiranjem uz značajan priliv kapitala. U tom smislu spoljni disbalansi ugrožavaju privredu Srbije u smislu mogućih prekida u tokovima kapitala. Rizici iznenadnog obustavljanja ili obrnuti tok kapitala nedavno su porasli i veće premije rizika i troškovi refinansiranja mogli bi da vrše dodatni pritisak na spoljno finansiranje. Posebno preti pad prekograničnih zajmova koji su postali važan izvor finansiranja domaćih preduzeća. Vlasti u Srbiji nedavno su povećale iznos garantovanih depozita, podigle su zahteve za rezerve banaka kod inostranih pozajmica i ukinule porez na prihod od štednje.
Troškovi rada i transfera i dalje iznose više od 60% ukupnih javnih rashoda.
Sve u svemu mešavina ekonomske politike bila je neuravnotežena, sa nedovoljnim fiskalnim ograničenjima. Sve veći makroekonomski disbalansi i eksterna i finansijska ugroženost zahteva restriktivniju politiku.
Pretežno usled velikog stepena „evrizacije“ Srbiji nedostaju efikasni mehanizmi monetarne transmisije. Jedan od ključnih prioriteta evropskog partnerstva predstavlja dovršavanje procesa privatizacije ili tamo gde je adekvatno, likvidacije društvenih i državnih preduzeća. Privatizacija društvenih preduzeća nastavljena je krajem 2007. godine i početkom 2008. godine, u formi tendera i aukcija. Oko 400 društvenih preduzeća prodato je u toku 2007. godine (16 tendera, 283 aukcije i preko 100 preduzeća prodatih prodajom državnih akcija na tržištu kapitala). Nakon toga usledilo je oko 40 privatizacija u prva dva meseca 2008. godine, ali se proces usporio u martu. Ukupan broj preduzeća koja su privatizovana od početka procesa 2002. godine do kraja februara 2008. godine porastao je na 2.200. Broj preduzeća koja još treba da budu prodata smanjen je shodno tome na oko 700. Rok za dovršetak ovog procesa produžen je za godinu dana, do kraja 2008. godine.
Četiri velika državna preduzeća (Elektroprivredno preduzeće EPS, Telekom, Beogradski aerodrom i farmaceutsko preduzeće Galenika) treba da budu data na prodaju u formi inicijalnih javnih ponuda. Otpočela je procedura izbora savetnika za privatizaciju. Za prva dva preduzeća očekuje se da će biti prodata 2008. godine, a ceo proces će biti dovršen do 2010. godine. Tender za prodaju nacionalne aviokompanije JAT-a bio je neuspešan usled nedostatka interesovanja. Naftni konglomerat
NIS prodat je kao deo okvirnog sporazuma za snabdevanje gasom i naftom sa Rusijom. Srbija je sa Fiatom potpisala sporazum o preduzeću sa zajedničkim kapitalom sa ciljem restrukturisanja lokalnog proizvođača Zastave u modernu proizvodnu jedinicu Fiat grupe. Pitanje privatizacije oko 500 javnih institucija na nivou lokalne samouprave takođe je ostalo otvoreno. Njihovo restrukturisanje i reorganizacija još nisu otpočeli, a plan njihove privatizacije ostao je nedefinisan.
Privatna preduzeća ostaće relativno slaba i imaće najveći udeo u trgovini, ali manji u proizvodnji. To sprečava razvoj konkurentnih domaćih proizvoda i opterećuje javne finansije. Ukupno uzev, dok je bilo određenog napretka u okviru privatizacije društvenih preduzeća, to nije slučaj sa državnim preduzećima. Kao rezultat toga još uvek nije ustanovljen konkurentan i dinamičan privatan sektor.
Kada je u pitanju pravni sistem, ne može se izvestiti o bilo kakvom značajnom napretku.
Široko rasprostranjena korupcija kao i kriminalne aktivnosti negativno utiču na poslovnu klimu i kvalitet rada javnih službi.
Broj banaka sa većinskim državnim vlasništvom je i dalje osam (od ukupno 34), dok je 20 banaka sada u većinskom vlasništvu inostranih akcionara. Šest banaka je u većinskom vlasništvu domaćih fizičkih ili pravnih lica. Pet najvećih banaka u smislu aktive čine 46,5 % celokupnog bankarskog sektora. U maju 2008. godine, NBS je izdala novu licencu banci izvan EU za grinfild investiciju. Uopšteno gledano, iako je konkurencija između banaka dobro uspostavljena, privatizacija banaka u državnom vlasništvu nije napredovala. U martu 2008. godine, 28,3 % ukupne aktive bankarskog sektora je klasifikovano kao rizično.
Posle snažnog rasta oba indeksa Berze hartija od vrednosti u Beogradu tokom prvih nekoliko meseci 2007. godine (rast od 88%), kapitalna tržišta su počela da se povlače i izgubila su sve svoje dobiti sa početka 2007. godine do avgusta 2008. godine.
Opadanje makroekonomske stabilnosti, praćeno povećanjem politčke nestabilnosti, doprinelo je stvaranju klime nepogodne za sigurnost i predvidljivost u donošenju odluka od strane učesnika u privredi. Funkcionisanje tržišnih mehanizama neophodnih za efikasnu alokaciju resursa ometano je velikim uplivom države u privatnu proizvodnju robe, kao i nedostatkom konkurencije.
Mali je napredak postignut u reformi obrazovnog sistema.
Državni univerziteti su i dalje su preopterećeni birokratijom, a nastavni planovi i programi su im najčešće zastareli. Povećan je broj privatnih univerziteta.
Javni rashodi za obrazovanje iznose relativno malo, 3,7% BDP, što je znatno ispod nivoa EU. U celini gledano, privreda sve više trpi usled nedostatka kvalifikovanih radnika, a kao odgovor tome, ponuda tek postepeno raste.
U 2007. godini udeo investicija u BDP-u pao je na 18% sa 19,7% u 2006. godini. Direktne strane investicije su znatno opale na 1,6 milijardi evra odnosno 5,1% BDP sa 3,4 milijarde evra ili 13,8%, koliko su iznosile u prethodnoj godini.
Ukupan budžet za rashode u okviru NIP-a iznosi 600 miliona evra za 2008. godinu. U celini gledano, investiciona aktivnost iz domaćih izvora je na zadovoljavajućem nivou, dok neodlučnost stranih investitora raste, u prvom redu usled sve veće političke nestabilnosti.
Napredak u prodaji državnih preduzeća ometan je izbornim ciklusom i razvojem političkih događaja. Restruktuiranje i privatizacija odvijaju se usporeno.
Oko 50% svih zaposlenih i dalje radi u državnim ili društvenim preduzećima.
EU je i dalje glavni trgovinski partner Srbije.
Načinjeno je premalo napretka u oblasti politike zapošljavanja. Nije načinjen napredak u oblasti zdravstvene zaštite i zaštite na radu.
Što se tiče evropskih obrazovnih standarda, napredak je mali.
Nije postignut napredak u vezi sa modernizacijom prehrambenih proizvodnih postrojenja. Srbija je na listi „odobrenih trećih zemalja“ u sektoru mlečne industrije i to za prerađene mlečne proizvode, ali nijedano od postrojenja nema odobrenje za izvoz u zemlje EU.
U oblasti životne sredine učinjen je mali napredak.
Nije bilo napretka u oblasti kvaliteta vazduha.
Ne može se konstatovati napredak u oblasti upravljanja otpadom.
Nije bilo napretka u oblasti kvaliteta voda.
Nije bilo napretka u oblasti zaštite prirode.
Napredak u području železničkog saobraćaja je mali.
Slab napredak je zabeležen u oblasti energetske efikasnosti i obnovljive energije.
Neznatan napredak je učinjen u oblasti elektronskih komunikacija i informacionih tehnologija.
Nikakav napredak nije zabeležen u pogledu institucionalnog okvira.
Slab napredak je učinjen u oblasti finansijske kontrole. Na području unutrašnje finansijske kontrole u javnom sektoru (PIFC) ne postoji još uvek sveobuhvatna politika.
Trenutni vizni režim još uvek nije u potpunosti u skladu sa evropskim standardima. Izmene i dopune Zakona o državljanstvu uvele su širok koncept dvojnog državljanstva za podnosioce zahteva koji su Srbi. Jedan od najvažnijih kriterijuma je prijava u Republici Srbiji, što izaziva probleme zbog uništenih ili nestalih registarskih knjiga. Došlo je do daljeg kašnjenja u pogledu zamene starih i nesigurnih putnih isprava. Izdavanje novih ličnih karti započeto je u aprilu 2008. godine; novi biometrijski pasoš je počeo da se izdaje od avgusta 2008. godine. Potpuna zamena svih starih pasoša prvo je bila planirana za kraj decembra 2008. godine, dok je sada to pomereno za kraj 2009. godine. Tehnički kapaciteti agencija koje su uključene u proces izdavanja viza, uključujući opremu i obuku za otkrivanje falsifikovanih dokumenata, nisu značajno poboljšani. Neki granični prelazni punktovi su i dalje bolje opremljeni nego konzularna predstavništva, ali njihov kapacitet za izdavanje viza je ograničen. Još uvek nije obezbeđen pristup centralnoj bazi podataka o vizama u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Napredak u borbi protiv organizovanog kriminala je mali. Aktivnosti organizovanog kriminala u oblasti trgovine drogom i finansijskog kriminala, uključivši korupciju i pranje noca, i dalje su veliki problem.
Napredak u borbi protiv trgovine ljudima je mali.
Peščanik.net, 19.11.2008.