Pre nekoliko dana sud u Ostinu u Teksasu doneo je presudu kojom je poznati, istaknuti lik američkih desničarskih krugova Aleks Džons obavezan da plati više desetina miliona dolara na ime kazne i naknade štete.
Na plaćanje čak i za američke uslove veoma velikog iznosa osuđen je zbog toga što je jedan tragičan događaj godinama predstavljao kao prevaru i tvrdio da je reč o režiranoj predstavi koja je, kako je govorio, trebalo da posluži kao izgovor za oduzimanje oružja američkim građanima.
Reč je o događaju u kome je pre skoro 10 godina u selu Sendi Huk u Konektikatu ubijeno 26 ljudi, od toga 20 dece. Ubica je pre toga ubio svoju majku, a onda se kolima odvezao do škole i naoružan puškom i sa dva pištolja pucajući na đake i učitelje napravio masakr.
Iako je istraga potvrdila ove činjenice Džons ih je od početka negirao. Tvrdeći da je u pitanju režirana prevara u kojoj su učestvovali glumci pokrenuo je protiv zvanične verzije kampanju, kojoj su se kasnije priključile mnogobrojne pristalice teorija zavere. Bitan faktor kampanje bila je Džounsova kompanija Infovors, koja je proizvodila radio emisije i sadržaje za internet sa dezinformacijama, koje su kasnije višestruko deljene donoseći vlasniku veliki novac. U kampanji je potpuno negiran masakr, a za režiju događaja, bez ikakvih dokaza, optuživani su vlast, lobisti za razoružanje, borci za ljudska prava, iluminati… ko sve ne. I sve je bilo propraćeno grubim uvredama i pretnjama kojima su bili izloženi svi koji su govorili u prilog zvanično utvrđenoj verziji događaja. Roditelji ubijenog dečaka koji su, indignirani, inicirali sudski postupak dokazali su da su im pristalice Aleksa Džounsa telefonski i preko društvenih mreža pretile smrću i tvrdile da su izmislili i da lažu da im je sin ubijen.
Pred sudom čak ni Džounsovi advokati nisu sporili da je njihov klijent „neodgovorno izveštavao“ o masakru u Sendi Huku, ali uz ogradu da ne misle da je on odgovoran za maltretiranje roditelja ubijenog dečaka koje je usledilo. A sam Džons se, kao i većina teoretičara zavere kada se suoče sa istinom, držao jadno, kapitulantski i licemerno pokajnički. Tokom saslušanja i svedočenja izvinjavao se roditeljima priznajući da se masakr u Sendi Huku zaista dogodio. U vezi sa svojim prethodnim izjavama rekao je javno, pred porotom, da je to što je tvrdio da je pucnjava bila prevara bilo „suludo“. Završno obraćanje poroti advokat roditelja ubijenog dečaka je okončao rečima: „Tražimo od vas da pošaljete veoma, veoma jednostavnu poruku – zaustavite unovčavanje dezinformacija i laži.“
I sud u Ostinu je povukao jasnu granicu između slobode izražavanja koja izvesno uključuje i komentarisanje i kritiku poteza vlast, čak i pravosuđa s jedne strane i svesnog, zlonamernog, lukrativnog plasiranja neistina sa druge.
Hteli ili ne, nas u Srbiji ova presuda neizostavno podseća na to u kakvoj situaciji živimo. Već godinama se sistematski kreiraju i u formi kampanja šire laži i dezinformacije. Umesto tačnih i potpunih informacija o brojnim kriminalnim i korupcionaškim aferama u koje su umešani pripadnici elite, javnost se zatrpava lažima i produktima teorije zavere o svemu i svačemu, od negiranja čak i notornih činjenica u vezi sa presudama za ratne zločine ili pandemijom i vakcinacijom, do izmišljanja prljavih pikanterija o političkim oponentima i nezavisnim novinarima.
Nekoliko najčitanijih tabloida godišnje samo na naslovnim stranama objavi više laži nego što ima naslovnih strana. A ti isti kasnije, kroz mehanizme državne podrške medijima, dobiju otprilike 1.000 evra javnog novca po svakoj takvoj laži. Pored njih deluje i prava armija botova, takođe novcem ili sinekurama dobro stimulisanih, koja te laži dograđuje i širi i dodatno kontaminira već teško zagađeno javno mnjenje. Ako za laži budu tuženi, pa posle nekoliko godina izgube spor, plate neki skroman iznos i nastave po starom.
Za provladine tabloide i armiju botova lansiranje lažnih vesti o događajima i ljudima koji su za vlast nepoćudni je dobar posao. Neretko baš izuzetno unosan posao, pa tako na primer neki od elitnih botova preko firmi čiji su osnivači primaju godišnje iz budžeta i više desetina miliona dinara kao ugovorenu naknadu za nekakve fiktivne poslove.
Krajnje je vreme da što više naših advokata i građana, u ime svih kojima je mučno da žive svakodnevno zatrpavani beskrupuloznim lažima, što glasnije zahteva da se zaustaviti unovčavanje laži.
Pravosuđe postoji da bi štitilo osnovne vrednosti društva. Ono ima obavezu da uputi jasnu poruku da proturanje laži i proizvoda teorija zavere nema veze sa slobodom govora i da nije napad samo na pojedince koji su neposredne žrtve, već na društvo u celosti. Naše pravosuđe danas, dezorijentisano, potkopanog autoriteta i pod kontrolom politike nije u stanju da takvu poruku pošalje, ali kad tad će morati. Zato je nužno boriti se za uslove u kojim će pravosuđe to moći i ljude koji će to smeti. To, za normalno društvo, nije samo stvar pragmatičnih interesa već bukvalno opstanka.
Peščanik.net, 08.08.2022.
