Mladi lekar i palestinski aktivista Rohi Malik otvorio je skup u opštinskom centru Brikvorks na Krauč Hilu, što je odličan izbor mesta za pokretanje izborne kampanje Jeremyija Corbyna kao nezavisnog kandidata za Islington nort.
„Multikulturalizam naše zajednice samo je jedna od neverovatnih stvari kojima se možemo pohvaliti, uz Arsenal, naše lepe parkove i turske restorane na Holovej roudu. Ipak, najbolje što naša zajednica ima jeste naš parlamentarni poslanik.“
Među društvenim aktivistima koji su došli da pruže podršku svom dugogodišnjem predstavniku bili su i Colin Adams, upravnik centra Brikvorks, Jan Pollock, učesnica u kampanji za Nacionalnu zdravstvenu službu (NHS), Mohammed Kozbar iz džamije u Finsburi parku, Sawsan Salim, direktorka Kurdske i bliskoistočne organizacije žena, i Julia Bard, predsednica Grupe jevrejskih socijalista.
Dočekala ih je prepuna sala ljudi iz lokalne zajednice, različitih starosnih grupa i porekla. Gotovo svi su bivši (možda u tajnosti i sadašnji) članovi lokalnog ogranka Laburističke stranke, i baš kao i njen nekadašnji lider osećaju se izbačenim iz svog starog stranačkog i političkog doma, posle Starmerovog supersoničnog spektakla pomeranja stranke udesno.
Zaista, izbacivanje Corbyna iz Laburističke stranke 24. maja, nakon što je objavio da će se kandidovati kao „Nezavisni glas za sve nas“ u Islington nortu, posle dugog perioda isključenosti iz rada stranke i zabrane Nacionalnog izvršnog odbora da se kandiduje za nominaciju u svojoj izbornoj jedinici, proizvelo je izrazito prkosnu, disidentsku atmosferu koja je obeležila skup. Takvo raspoloženje bilo je pojačano prašinom koja se podigla povodom očigledno proračunate okrutnosti Starmerovog vođstva prema Diane Abbott – za koju je iste večeri organizovan skup podrške ispred gradske uprave u Hakniju – kao i prema Faizi Shaheen.
Većim delom večeri govornici su izbegavali da pominju „reč na L“. Umesto toga, ushićeno su govorili o ličnim iskustvima s lokalnim socijalističkim poslanikom u parlamentu koji se tamo vraćao čak devet puta od 1983. i obrazlagali zašto ga treba ponovo izabrati. Od angažmana na smirivanju mogućih napetosti u zajednici posle terorističkog ubistva Makrama Alija 2017. do dolaska biciklom da otera policiju koja je pretila lokalnim penzionerima kada su delili letke u znak protesta zbog zatvaranja šaltera za prodaju voznih karata, svako od govornika imao je obilje priča o „poslaniku koji uvek zna na čijoj je strani“. Najveći aplauz dobila je Jan Pollock kada je u ime svih prisutnih uzviknula: „Razgovarajte sa svima, neka naš poslanik bude ponovo izabran!“
U jednom od najsmešnijih novinarskih ispada u onom kratkom periodu kada se Laburistička stranka vratila svojim izvornim načelima posle 2015, Charles Moore iz Telegrapha je napisao: „Kravata je znak velikih ambicija. Jeremy Corbyn me je uplašio vezivanjem kravate, jer tako pokazuje da žudi da stekne moć“. Srećom za Moorea, da se ove večeri zatekao među običnim ljudima u Brikvorksu, ne bi imao čega da se plaši: bez kravate i opušten, raspoloženi Corbyn je očigledno bio u svom elementu, ponovo okružen biračima među kojima je živeo i radio 41 godinu.
Posle uvodnih govora, Corbyn je obraćanje započeo rođendanskim čestitkama upućenim organizatorima kampanje – Sarah Doyle i Gill Lawton – (uz pevanje svih prisutnih i rođendanske svećice). Druga Corbynova „važna objava“ glasila je: „Zovem se Jeremy Corbyn. Ja sam nezavisni kandidat za mesto poslanika za Islington nort!“ Svi smo to već znali, ali sala je opet eksplodirala od uzvika odobravanja.
Ozbiljan i idealističan, borben i šaljiv, ogorčen i poletan, Corbynov govor je podsetio na govore kojima se istakao u ranoj fazi vođstva, poput onog koji je održao pred deset hiljada stanovnika Liverpula na Trgu Sent Džordž pred izbore za vođstvo stranke u leto 2016, govora koji je nadahnuo i autora ovog teksta kao tinejdžera.
Naravno, političke okolnosti su se promenile, a prostor za transformativne ambicije parlamentarne levice radikalno je sužen. Corbyn mobiliše glasače da bi se suprotstavio institucionalnim pokušajima da se njegova politika potpuno eliminiše iz javnog života. Mada je fokus ove kampanje na lokalnim problemima i onome što je kao socijalistički zastupnik činio i može učiniti za Islington nort, šira Corbynova politička dijagnoza stanja i ponuđena rešenja na nacionalnom i međunarodnom nivou nisu nimalo izgubili na značaju.
U tridesetak minuta govora, kandidat koga je Keir Starmer nekada nazivao „kolegom i prijateljem“, bavio se pitanjima demokratije i uskraćivanja glasa lokalnom ogranku Laburističke stranke za Islington nort (CLP), izolacijom drugačijeg mišljenja u parlamentu (podsećajući na njegovo i Tony Bennovo usamljeno protivljenje Zalivskom ratu), ograničavanjem porodične naknade na dvoje dece, vodosnabdevanjem, državnom poštanskom službom i sporovima poštanskih radnika, stambenom krizom i potrebom da se ograniče zakupnine, privatizacijom NHS-a, zelenom industrijskom revolucijom, nacionalizacijom i obnovom javnih usluga, mirom i međunarodnom diplomatijom usred rata i genocida, kao i antirasizmom i socijalnom solidarnošću u zemlji.
Podsećajući na različite lokalne akcije i kampanje koje je uspešno vodio kao poslanik zajedno s mnogima od prisutnih, Corbyn je sve one koji se spremaju da mu se pridruže u desetoj kampanji za reizbor – ovog puta izvan i protiv Laburističke stranke – pozvao da ožive duh postignuća iz prošlosti ove zajednice i iskoriste ga za novu mobilizaciju. „Iznad svega želim da to bude kampanja nade“.
Istoričar Owen Dowling razgovarao je s Jeremyjem Corbynom posle najave pokretanja kampanje.
Šta je za vas značilo i šta znači biti parlamentarni poslanik za Islington nort?
To je moj život već 41 godinu i veoma sam ponosan što predstavljam ljude Islington norta. Naravno, osećam veliku naklonost i povezanost s ovom zajednicom; na primer, ovaj opštinski centar, bio sam tu kada se gradio, osećam se uključenim. Ali osećam i skrušenost pred onima koji su vodili kampanje u ovoj zajednici u moje vreme i pre mene. U govoru sam pomenuo deo naše istorije: Mary Wollstonecraft, Tom Paine, sifražetkinje i mnogi drugi su živeli i radili ovde. Večeras su tu bili ljudi koji predstavljaju sve zajednice našeg okruga: čuli ste govornike iz kurdske zajednice, iz džamije Finsberi park, iz Grupe jevrejskih socijalista, i tako dalje, sve zajedno. Veoma sam ponosan što ih predstavljam. Večeras sam pokušao da izložim svoje poglede na socijalnu pravdu i poštenje u našem društvu – tih tema nažalost nema u izbornoj kampanji.
Izlazite na izbore kao nezavisni kandidat, „Nezavisni glas za sve nas“. Šta imate da poručite biračima koji su vas već devet puta slali u parlament kao laburističkog poslanika od prvih izbora davne 1983? Kako im objašnjavate današnju situaciju?
Njima pre svega moram da zahvalim na podršci na svim prethodnim izborima. Takođe bih naglasio da se demokratija ne može svesti samo na izbore, već uključuje i ono što radimo između njih; ogranku Laburističke stranke za Islington nort uskraćen je bilo kakav glas, pravo da bira, uskraćena nam je čak i mogućnost predlaganja kandidata. Osobu koja je ubačena kao laburistički kandidat za Islington nort nije predložio niko iz naše jedinice. Naš ogranak je potpuno zanemaren. Takvo gušenje demokratije je veoma opasna stvar.
Od početka poslednjeg izraelskog napada na Gazu prisutni ste na demonstracijama podrške za Palestinu. Pozivali ste na prekid vatre u vreme kada je većina naših političkih lidera podržavala izraelsku kampanju i klevetala učesnike u masovnim marševima mira. S obzirom na genocid koji se nastavlja i nepodnošljive užase koje vidimo u Gazi poslednjih dana, koliko će zalaganje za slobodnu Palestinu i međunarodnu solidarnost uopšte biti važni za vaš politički profil kao nezavisnog poslanika, ako budete izabrani?
Biće veoma važni. Mnogo ljudi iz ove zajednice je učestvovalo u tim protestima i nastaviće da to čine, uključujući i one lokalne. Možemo dobiti mir, možemo se izboriti za okončanje rata, za prekid vatre, možemo zaustaviti isporuke oružja Izraelu, ali za to je potrebna snažna politička volja. Umesto toga, imamo situaciju u kojoj vojne industrije SAD, Britanije, Francuske i Nemačke šalju sve više oružja i sve je više ubijene dece. Trideset četiri hiljade ljudi je već ubijeno u Gazi. A ništa od toga se nije moralo dogoditi.
Važan deo vaše aktivnosti kao poslanika bila je podrška biračima migrantskog porekla ili onima koji su ovde zatražili azil i pretila im je mogućnost deportacije. Verovatno će u sledećem sazivu parlamenta, bez obzira na to kakva vlada se formira, doći do zaoštravanja pograničnog režima i produbljivanja moralne panike povodom izbeglica i „čamaca“. Koliko će borba za prava migranata i migrantske zajednice unutar ove izborne jedinice biti važni za vašu platformu kao nezavisnog poslanika?
To će biti veoma važno. Kao što sam rekao, bio sam u Kaleu više puta i upoznao sam mnoge ljude u našoj zajednici koji su migrirali u ovu zemlju iz očajanja, koji su preživeli rat, glad, kršenje ljudskih prava i još mnogo toga, ljudi koji su došli u Britaniju da je učine svojim domom i koji naše društvo čine onakvim kakvo ono jeste. Nama su migranti, zapravo, potrebni, potrebni su nam ljudi koji će ovde napraviti dom; nema potrebe da ih proglašavamo za neprijatelje.
Ako nas brinu ljudi koji traže azil, možda treba da razmislimo: zapad je potrošio milijarde dolara na rat u Avganistanu, a onda je posle 21 godine otišao i ostavio za sobom užasno siromaštvo i nehuman režim. Ti ljudi su ostavljeni da pešače hiljadama kilometara u pokušaju da stignu do sigurnog mesta – šta to govori o našem osećaju dužnosti ili osećaju za moral? To je šokantno.
Večeras ste govorili obraćajući se pre svega svojim biračima, lokalnim aktivistima, i šire, onima koji su vas podržavali i možda se i zainteresovali za politiku u vreme kada ste bili na čelu Laburističke stranke, poput mene, a sada se osećaju odgurnutim iz političkih procesa na nacionalnom nivou, kao što je i s vama slučaj. Da se okrenemo sada jednoj drugačijoj publici; ako biste se našli u prilici da razgovarate s Keirom Starmerom, kakvu biste mu poruku uputili uoči dolazećih izbora?
Velika je čast biti na čelu Laburističke stranke i zato se treba setiti njene istorije, važnosti različitih mišljenja unutar stranke i, najzad, svrhe njenog postojanja, što bi trebalo da bude temeljna preraspodela moći i bogatstva u korist radnih ljudi. Ekonomska strategija koja ide u tom smeru pokreće i motiviše ljude; ekonomska strategija koja se ograničava na zaštitu poslovnih interesa nije nešto zbog čega će ljudi igrati na ulicama.
Da li biste onda rekli da kao nezavisni kandidat za Islington nort, nezavisno od laburista, zastupate tradiciju radničkog pokreta?
Moja kampanja apsolutno pripada tradiciji radničkog pokreta. Ta tradicija je moj život. Laburističkoj stranci sam pristupio kada sam imao šesnaest godina. Bilo je to pre nego što je engleska muška reprezentacija osvojila svoje prvo svetsko prvenstvo u fudbalu.
Owen Dowling, Jacobin, 03.06.2024.
Preveo Đorđe Tomić
Peščanik.net, 13.06.2024.
