Foto: Vedran Bukarica
Novi Sad, 22.11.2024, foto: Vedran Bukarica

Voz ove vlasti je odavno ispao iz šina, sad samo gledamo izlivanje toksičnog otpada koji prevozi.

Naprednjački sistem „ruka ruku mije, a ko umije, njemu dvije majke sisa“ nekažnjeno je taljigao nezakonitim tračnicama evo već više od tuce godina, sve dok jedna sručena nadstrešnica železničke stanice nije izazvala ljude da broj poginulih izraze minutima ćutanja.

Kada bismo dodali i sve ranije smrti u koje je vlast bila direktno umešana, stajali bismo po ulicama barem dva sata. 57 minuta za podavljene u Obrenovcu – vlast im rekla da ostanu u kućama, zatim objavila da su svi umrli prirodnom smrću, a (ne)odgovornog predsednika opštine imenovala za gradskog menadžera Beograda; 7 minuta za poginule u helikopteru koji je sleteo tamo gde mu nikako nije odgovaralo samo da bi se ministri slikali o čemu je Politika unapred napisala hvalospev; 9 minuta za pobijene u Duboni i Malom Orašju čiji je ubica „odranije poznat organima gonjenja“ ali, ne da ga nisu gonili, nego je još vojni kamion posle svratio da krišom pokupi oružje iz kuće, uz obrazloženje da su tuda slučajno prošli zbog saobraćajne gužve na regularnoj ruti. Dodajmo tome 5 minuta za pobijene na istinski regularnoj maršruti kada je vojno oklopno vozilo prešlo u suprotnu traku, što „nadležni“ već mesecima ne mogu da utvrde, pa još 8 minuta za poginule u rudniku Soko koji su „nadležnima“ prijavljivali metan u oknima ali niko nije reagovao, pa 1 minut za ženu ubijenu na naplatnoj rampi sa čijih nadzornih kamera je „nestalo“ baš dva minuta koja pokazuju gde je sedeo zvaničnik vlasti ili „čija je glava bila u čijem krilu“, kako je to sročio upravo preminuli zvaničnik Jagodine kada je i sam bio optužen za seksualne delikte.

Ali, čak da minutom ćutanja i unapred odamo poštu svim potencijalnim žrtvama ovog režima, a predsednik Srbije je onomad rekao da nas ima 5 miliona koji nismo njegovi, po minut ćutanja za svakog je otprilike 83.000 sati, što je oko 3.500 dana, ugrubo – 10 godina. Dakle, oćutali smo svoje još pre dve godine. Vreme je da vlastima kažemo šta mislimo o njima.

A mislimo (dobro, ja mislim) da predsednica skupštine treba da odgovara za nadstrešnicu koja je ugovarana i rađena u mandatu vlade kojoj je ona bila premijerka. Da odgovara umesto što ogovara neistomišljenike i naziva ih probisvetima, što, upućeno finom svetu iz usta polusveta, zaista zvuči skaredno.

Ipak ne toliko skaredno kao reči predsednika Srbije da je opozicionar „skičao kao svinja“ dok su ga policajci nosali. Svinje skiče kad ih kolju (u ostalim situacijama grokću) a klanje (naročito zarđalim kašikama) možda jeste prikladna asocijacija bivšem radikalu, ali bi je se postideo i maloletni ubica iz Ribnikara, onaj kod koga sistem nije zakazao. Kao i što nadstrešnica nije rekonstruisana.

Znate šta – mnogo smo mi bolji nego što verujemo, ali i mnogo su gori nego što podozrevamo. Srećom, ipak smo veća zemlja od ovih sitnih duša koje je vode.

Peščanik.net, 25.11.2024.

NADSTREŠNICA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.