Foto: Ivana Tutunović Karić
Foto: Ivana Tutunović Karić

U junu sam kao predstavnik udruženja srednjoškolaca „I mi se pitamo“ napisao tekst za ovaj portal u kome su objašnjene sve mane projekta Državne mature koji se planira za 2024. godinu. Na sastanku koji smo u martu ove godine imali kao predstavnici učenika sa predstavnicima Ministarstva prosvete, na sve naše iznesene primedbe i sva pitanja koja smo imali odgovarali su nam istom rečenicom: „Znaćete do 31. avgusta“. Tu smo izneli mnogobrojna pitanja vezana za propuste u planu Ministarstva, a kojih se oni „nisu setili“ (reči predstavnice Ministarstva). Rekli su nam da će sve te šupljine u planu rešiti do 31. avgusta, kao i da ćemo tada saznati detalje vezane za upis na sve fakultete. Međutim, 31. avgust je bio pre više od dva meseca, sastanak je održan pre više od 8 meseci, a mi nismo saznali apsolutno ništa.

Imajući u vidu da je osnovna zamisao Državne mature da se završni ispit za srednje škole i prijemni ispit za fakultete objedine, za to je vezana i glavna zamerka. Zamišljeni test neće moći kvalitetno da isfiltrira buduće studente, jer će biti kompromis između osnovnih i visokih znanja. To će posebno praviti problem visokorangiranim tehničkim fakultetima, jer će na ispitu biti vrlo malo pitanja koja traže visoko znanje, koje je ključno za svaki fakultet. Na fakultete se ne ulazi sa osnovnim znanjem iz neke oblasti, kao što to podrazumevaju mnoga pitanja na Državnoj maturi. Zbog toga je većina fakulteta Univerziteta u Beogradu najavila svoje dodatne prijemne ispite. To znači da je i pre nego što je počeo da funkcioniše sistem Državne mature obesmišljen. Ovime su fakulteti opravdano izneverili osnovnu ideju o tome da se sve provere znanja objedine u jedan test.

Kako je to rešeno u drugim zemljama? Jedan od najlogičnijih sistema je onaj koji je do skoro važio u Hrvatskoj (ove godine se sistem menja i kod njih). Njihova Državna matura je predviđala ispite podeljene u dva nivoa, viši i niži. Viši nivo je podrazumevao više zadataka koji zahtevaju visoko znanje i on je bio tražen za upis na fakultete. Niži nivo je postavljao zadatke na osnovnom i srednjem nivou i bio dovoljan isključivo za završetak srednje škole, ne i za upis na fakultet. Time je u Hrvatskoj prevaziđen problem nekvalitetne provere znanja, što su i njihovi fakulteti potvrdili. U Srbiji i fakulteti i srednje škole i učenici upozoravaju da Državna matura neće pružiti kvalitetnu proveru znanja, ali smo svi zajedno izignorisani.

Drugi veliki problem sa kojim se suočava naš prosvetni sistem je prepisivanje na testovima. Objašnjenje je jednostavno. Testovi su se do sada radili na fakultetima koji nisu dozvoljavali prepisivanje jer im to nije bilo u interesu. Oni žele samo najbolje učenike. Ali testovi na Državnoj maturi će se raditi u matičnim srednjim školama, gde će dežurati profesori iz srednjih škola. Oni nemaju interes ni da se ne prepisuje ni da se prepisuje, što znači da će prepisivanje biti dozvoljeno. Kao dokaz za to imamo Malu maturu, na kojoj se iz godine u godinu sve više prepisuje, a čega je Ministarstvo svesno. Ono do sada nije ponudilo rešenje za ovaj problem te je izvesno da će se i na Državnoj maturi masovno prepisivati.

Uz ove dve glavne zamerke, predstavnicima Ministarstva smo predočili mnoga tehnička pitanja. Ona su ih najviše pogodila na način koji nam je pokazao da su oni u stvari nespremni za sopstveni projekat. Postavili smo pitanje šta se dešava sa testom opšte informisanosti za upis na Filozofski fakultet i FPN i oni nisu imali odgovor. Postavili smo pitanje koji ispiti se računaju učenicima koji naknadno upisuju fakultet i oni nisu imali odgovor. Postavili smo pitanje kako upisuje fakultet učenik koji to radi drugi ili treći put i oni nisu imali odgovor. Postavili smo pitanje da li očekuju da se za Medicinski fakultet polaže 5 ispita (uz dodatne prijemne koji su najavljeni) i oni nisu imali odgovor. Ni na jedno iole konkretno pitanje nisu imali odgovor.

Na početku sastanka predstavnici Ministarstva su se pohvalili kako je ovo prvi put u istoriji da Ministarstvo konsultuje učenike o ovako bitnim projektima. Nakon što smo izneli naše zamerke koje su predstavnici Ministarstva uporno odbijali da prokomentarišu, pitao sam ih kakve su to konsultacije. Od jedne predstavnice Ministarstva dobio sam odgovor (citiram): „Vi se ovde ništa ne pitate“. Pošto nam je Ministarstvo poručilo da se mi ništa ne pitamo o projektu koji će uticati na našu budućnost, osnovali smo udruženje srednjoškolaca „I mi se pitamo“.

U sklopu razvoja našeg udruženja održali smo desetine predavanja srednjoškolcima o tome šta je Državna matura, a tokom poslednjih par nedelja formiramo školske timove u raznim srednjim školama. Trenutno imamo školske timove u beogradskim gimnazijama i u dve stručne škole, a imamo timove i u nekim drugim gradovima u Srbiji. Pokrenuli smo društvene mreže gde nam svakodnevno stižu poruke srednjoškolaca koji su opravdano zabrinuti zbog upisa na fakultet.

Uzeli smo našu budućnost u svoje ruke nakon što nas je Ministarstvo uvredilo i razočaralo. Pitanje Državne mature je jedno od ključnih pitanja našeg školstva, a ako bismo ga prepustili ovakvom Ministarstvu na gubitku bi bili obrazovanje i budućnost ove zemlje.

Udruženje srednjoškolaca „I mi se pitamo“

Peščanik.net, 16.11.2022.

RAZGOVOR O OBRAZOVANJU