Beograd u magli
Foto: Peščanik

Ministarke Zorana Mihajlović i Irena Vujović položile su kamen temeljac budućeg postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova termoelektrane Nikola Tesla B. Projekat je vredan 200 miliona evra. Toliko je vredelo i postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu koje ne radi godinama, jer nema upotrebnu dozvolu.

U tehnološkom procesu odsumporavanje dimnih gasova, kao i prilikom izgradnje ovakvih postrojenja, nije neophodno postavljanje kamena temeljca. Nema potrebe, sem političko-propagandne, da po gradilištu (ako je uopšte gradilište, a ne samo pozornica) po hladnoći i magli punoj sumpora i PM čestica tumaraju novinari i snimaju ministarke. Izgradnja postrojenja za odsumporavanje je tekući posao EPS-a, sada već prilično odocneo.

Ova predstava posebno je neugodna ako znamo da termoelektrana Nikola Tesla već treću godinu prekoračuje dozvoljene količine emisija sumpor dioksida (6 puta, kaže ministarka, što potvrđuju izveštaji) i na taj način doprinosi zagađenju vazduha koje poprima razmere elementarne nepogode. Još je neugodnije to što za obavezu smanjenja emisije sumpor dioksida znamo još od 2005, a da smo obavezni da emisije postepeno i bez odlaganja smanjujemo znamo od 2013. Odluku o krajnjem roku za početak primene Direktive o velikim ložištima, zbog čije kobne pravne prirode i sva ova muka sa smanjenjem emisija, potpisala je baš Zorana Mihajlović, kao predsedavajuća Ministarskog saveta Energetske zajednice.

Ona je izgleda zaboravila da je resor energetike držala i od 2012. do 2104. I da je nakon toga sedela u Vladi koja nije sprovodila politiku zaštite životne sredine i koja je ignorisala činjenicu da EPS ne poštuje ograničenja u pogledu količine emitovanog sumpor dioksida. Ministarka je svojim nečinjenjem doprinela ovom zagađenju vazduha. Da bi nam posle svega poturala kamen temeljac, umesto da nam objasni kako će EPS danas, sutra i naredne godine da ograniči emisije.

Postrojenje za odsumporavanje, tvrde ministarka i direktor EPS-a Milorad Grčić, produžiće radni vek termoelektrana. Ako zaista bude izgrađeno i pušteno u rad, ovo postrojenje može biti samo simbol zemlje koja tvrdoglavo kopa po prošlosti da bi tamo pronašla ugalj koji uskoro više niko u Evropi neće koristiti za dobijanje električne energije. Uskoro će zemlje u regionu, uključujući i Srbiju, ući u sistem prekograničnih taksi za emisiju ugljen dioksida, pa će se ovaj kamen temeljac pretvoriti u kamen oko vrata srpske ekonomije, jer postrojenja za odsumporavanje povećavaju emisije ugljen dioksida iz termoelektrana.

Mi zamišljamo da od jeftinog uglja pravimo jeftinu struju, ali u susedstvu i EU struja nastala iz obnovljivih izvora energije već se proizvodi i prodaje po ceni manjoj od cene kilovata lignitske struje iz Kolubare i Kostolca. Svet neće da stoji i čeka da Srbija uradi nešto što je trebalo da uradi pre 20 godina.

Anahrona i centralistička energetska politika će nas odvesti u energetsko siromaštvo, još veće zagađenje i verovatan ekonomski krah EPS-a. Ali još uvek nije kasno da se izvadimo iz blata laži, korupcije i neodgovornosti. Makedonija na primer na napuštenim ugljenokopima gradi solarnu elektranu, Albanija otvara tržište za male solarne elektrane u vlasništvu građana. Više nije potrebno da dobre primere tražimo u Evropskoj uniji – ima ih i oko nas.

Peščanik.net, 02.12.2020.

EKOLOGIJA