Građani koji se koriste ustavom zajamčenim pravom na mirno okupljanje i protestovanje, već danima su u prilici da se na ulicama svojih gradova, nimalo prijatno, suočavaju sa mnoštvom javnih službenika ili lica koja su to bar po pretpostavci.
Učesnici protesta su na sebi osetili fizičku snagu i službene palice i štitova, bili posipani hemijskim sredstvima, vezivani i hapšeni ne samo od strane „običnih“ policajaca i pripadnika specijalnih jedinica policije i komunalne milicije, već i pripadnika nekih do sada neviđenih formacija.
Posebno je upadljiva bila brojnost korisnika one već čuvene „fantomke“, službeno nazvane „potkape sa prorezima za oči“ koja, bar u našim konkretnim uslovima, ima samo dve jasno prepoznatljive svrhe, obe nelegitimne. Prva je da izazove strah, da zaplaši građane, druga da prikrije identitet policajaca, da u slučaju prekoračenja, odnosno zloupotrebe ovlašćenja ne bi mogu biti identifikovani pa tako ni snositi odgovornost. Zato nije slučajno da se čak i strukovno udruženje policije obratilo ministru unutrašnjih poslova ukazujući da je praksa upotrebe „fantomki“ izazvala izražene negativne reakcije javnosti i da dodatno narušava poverenje građana u policiju.
Ali posebno intrigantna je bila pojava formacija čiji su pripadnici u istim, ili vrlo sličnim službenim „uniformama“ primenjivali policijska ovlašćenja, ali su i famoznim „fantomkama“ i opštim izgledom i ponašanjem kod mnogih izazivali sumnju da su zaista policajci. U vezi sa njihovim statusom u javnosti se pored više raznih, vrlo uznemiravajućih verzija (policija „uvezena“ iz inostranstva, iz RS, stranačka i privatna obezbeđenja i sl.) pojavila i ta da je reč o „pomoćnoj policiji“, formiranoj i regrutovanoj na osnovu zakona odnosno posebne uredbe Vlade.
Zato nije suvišno još jednom podsetiti na činjenice koje su javnosti očito nedovoljno poznate. Zakon o policiji („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016, 24/2018 i 87/20) daje (čl. 249) mogućnost da Vlada posebnom Uredbom formira pomoćnu policiju odnosno uredi njeno delovanje. I Vlada je 29.12. 2016. godine zaista i donela Uredbu o službi u pomoćnoj policiji („Sl. glasnik RS“, br. 109/2016). Pomoćnu policiju je trebalo da čine osobe koje nisu u radnom odnosu u MUP, a koje bi tokom angažovanja nosili oružje, policijske uniforme i službenu legitimaciju.
Zakon daje ministru unutrašnjih poslova vrlo velika diskreciona ovlašćenja u vezi sa radom pomoćne policije. To je i samo po sebi uvek problem, a pogotovo u uslovima kontinuirane prakse drastičnih zloupotreba policije u političke svrhe i nepostojanja odgovornosti. U takvim okolnostima sasvim je realna pretpostavka da nosioci političke vlasti formiraju još jednu, novu policiju sa ljudima koji će biti naoružani i imati sva policijska ovlašćenja, ali biti lojalna lideru, partiji, režimu a ne zakonu.
U prilog takvoj pretpostavci govori i očigledno kozmetički definisan okvir delovanja koji ministru unutrašnjih poslova zapravo ostavlja odrešene ruke. To je vidljivo, na primer, u navodnoj ulozi pomoćne policije u „obezbeđivanju državne granice“ (pomoćna policija se i u zemljama gde postoji, retko koristi u zaštiti granica, jer to zahteva posebnu obuku i efikasnu kontrolu) a pogotovo je vidljivo u fluidnoj formulaciji da se pomoćna policija koristi „u situacijama koje ugrožavaju unutrašnju bezbednost države“.
Zato je uredba naišla na veoma snažan otpor i kritike stručne i opšte javnosti. Nakon tih reakcija, pod žestokim pritiskom javnosti, Vlada je vrlo brzo, već 9.1.2017. stavila van snage, donevši Uredbu o prestanku važenja Uredbe o službi u pomoćnoj policiji („Sl. glasnik RS“, br. 2/2017 ) koja je stupila je na snagu 14. januara 2017. godine.
Shodno tome, nema dileme – svako eventualno učešće lica van MUP-a (i BIA) u policijskim akcijama potpuno je nezakonito. A što se tiče sumnji da takvog učešća ipak ima vlast bi, ako je u opšte u stanju, morala da ih otkloni bez odlaganja.
Ali ako Uredba više nije na snazi, Zakon o policiji jeste. Pa je tako na snazi i famozni član 249. I ako naša sve nervoznija a nekontrolisana vlast odluči da ga preko noći, iskoristi, bilo zato da bi legalizovala nešto što već radi, bilo da bi stvorila formalne pretpostavke da to počne, tome se treba suprotstaviti svim sredstvima.
A, čim za to bude prilike, iz Zakona o policiji treba izbrisati član 249. I nikako ne otvarati sličnu mogućnost pre nego što se u širokoj i serioznoj javnoj raspravi iznađe valjan odgovor na pitanje da li postoje javni interes i bezbednosne potrebe građana koji govore u prilog tome da pored policije, komunalne milicije i već hipertrofiranog, a slabo kontrolisanog privatnog sektora bezbednosti, Srbija ima i nekakvu pomoćnu policiju.
Peščanik.net, 04.07.2025.
NADSTREŠNICAREFORMA PRAVOSUĐA
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Glasno ćutanje ministra pravde - 18/07/2025
- The Antithesis of a Normal Society - 16/07/2025
- Antipod normalnog društva - 12/07/2025
