Pažnju šumadijske javnosti poslednjih dana zaokupljaju prikazi naoružanja i vojne opreme na smotri zakazanoj za Vidovdan 28. juna u Spomen parku Šumarice, te afera sa, kako se sve glasnije špekuliše, sumnjivim izvozom Zastavinog pešadijskog naoružanja u Saudijsku Arabiju i to, kao i u slučaju Krušika, posredstvom firme GIM te famoznog trgovca oružjem Slobodana Tešića koji već godinama, a od uspostavljanja radikalsko-naprednjačke vlasti u Srbiji posebno, slovi za poslovnog čoveka koji je domaću i oružarsku industriju Republike Srpske stavio pod apsolutnu kontrolu. Uz pomoć naprednjačkog režima u Srbiji i vlasti Mila Dodika u RS, svakako.
U šumadijskoj prestonici Kragujevcu se povodom vidovdanske vojne smotre, u kojoj će učestvovati i pripadnici specijalnih jedinica Vojske Srbije, digla velika galama. Preovlađujuća većina, doduše, uobičajeno palanački potuljeno mudruje i ćuti. Mnogi su već pritegli opanke kako bi se na Vidovdan našli na zbornom mestu u Šumaricama: jedni iz znatiželje, drugi jer „nikad se ne zna“ i „što je sigurno sigurno je“.
Galamu diže glasna manjina, oličena u pojedinim sindikatima, nekim opozicionom strankama, delu medija i nevladinim organizacijama. Najglasnija je, i to s punim pravom, Unija sindikata prosvetnih radnika koja se žestoko usprotivila pozivu Školske uprave u Kragujevcu da lokalne osnovne i srednje škole na smotru naoružanja i vojne opreme u Šumaricama – dovedu svoje đake. Osudi rečenog poziva pridružio se i deo opozicionih partija (Demokratska stranka, pre svih), dok su pojedini lokalni mediji preneli da su pozive građanstvu za smotru u Šumaricama raznosili i zaposleni u JP Pošte Srbije. Ministar odbrane Nebojša Stefanović sve ovo komentariše uz jeftini cinizam: „Srbi vole svoju vojsku“.
Srbi sigurno ne mrze svoju vojsku, ali za Vidovdan zakazani prikaz naoružanja i vojne opreme u Kragujevcu još jedna je u nizu vašarskih vojno-policijskih parada koje Vlada Srbije i Ministarstvo odbrane po nalogu predsednika Srbije i samozvanog vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića sve učestalije organizuju diljem Srbije. Pored propagandnog, odnosno predizbornog marketinga, koji u Srbiji ne jenjava od 2012, suština ovih vežbi nimalo nije naivna. Upućeni bi rekli bi da je uveliko i zloslutna. U Tirani su nam, početkom meseca, objašnjavali da Enver Hodža onih 17.000 bunkera po celoj Albaniji nije posejao samo zbog opasnosti od napada spolja. Naprotiv, bunkeri su pre svega građeni da bi se Albanci držali u strahu i pod stalnom tenzijom.
Svesniji deo javnosti najozbiljnije primedbe ima i na izbor lokacije na kojoj će građanstvu biti prikazana sva gvožđurija kojom Vojska Srbije trenutno raspolaže, počev od modernizovanog tenka M 84, preko borbenih vozila Miloš, Lazar, Šumadija do haubice Nora, helikoptera, streljačkog naoružanja, trenažera i drugog. U neposrednoj blizini te lokacije jeste Muzej „21. oktobar“ koji čuva uspomene na nekoliko hiljada nedužnih Kragujevčana koje su 21. oktobra 1941. u Šumaricama streljali vojnici nemačkog Vermahta.
Iz svih ovih razloga, vidovdanska vojna smotra u Šumaricama, donekle i barem za sada, bacila je u zasenak novu aferu sa sumnjivim izvozom proizvoda domaće vojne industrije. Ovoga puta radi se o Zastavinom pešadijskom naoružanju, a akteri tog posla isti su kao i u slučaju Krušik – firma GIM i kompanije Slobodana Tešića koji je u međuvremenu, kako se nezvanično saznaje, pod kontrolu stavio i GIM a koji se, podsetimo, proslavio u vreme dok je jedan od njegovih ključnih ljudi bio počivši Branko Stefanović, otac ranijeg ministra policije, a sada ministra vojnog Nebojše Stefanovića. Stefanović senior je do svoje iznenadne smrti, prema svedočenju predstavnika zaposlenih u Krušiku, bio glavna veza GIM-a sa menadžmentom valjevske vojne fabrike, na čelu sa generalnim direktorom Mladenom Petkovićem.
GIM, a mnogo više kompanije Slobodana Tešića, kupovinom mina i granata po fabričkim cenama doveli su Krušik do prosjačkog štapa, dok je uzbunjivač Aleksandar Obradović koji je prvi ukazao na te malverzacije, kao što je javnosti poznato, završio u zatvoru… Istovremeno je, a što javnosti nije poznato, trajao i žestok sukob između GIM-a i Slobodana Tešića, te je upućenima znano da je Tešić znao da danima drži u blokadi GIM-ove kamione u krugu valjevske fabrike. Pad Nebojše Stefanovića u partijskoj hijerarhiji SNS-a počeo je, smatraju u ovim krugovima, upravo zbog njegove i uloge njegovog pokojnog oca u aferi Krušik, a ne zbog toga što je navodno bio nekakav konkurent Vučiću u partiji.
Mediji poslednjih dana u najkraćem prenose da je Zastavino oružje, u vrednosti od oko dva miliona dolara, lane isporučeno Saudijskoj Arabiji, i to opet posredstvom firme GIM i kompanije Larkmont Holdings LTD, sa sedištem na britanskim Devičanskim ostrvima, za koju se u delu javnosti navodi da je u vlasništvu kontroverznog Slobodana Tešića. Ono što je u rečenom poslovnom aranžmanu sporno jeste činjenica da u njemu neuobičajeno postoje čak dva posrednika, te što se ne zna koliko su posrednici zaradili od preprodaje Zastavinog naoružanja (pominje se provizija koja premašuje 25 odsto). Nepoznanica je i da li je ispunjena zakonska obaveza prema kojoj posredničke firme ugovoreni deo zarade uplaćuju na račun proizvođača.
Indikativno je to što ugovori iz kojih se vidi ko su akteri izvoza Zastavinog oružja u Saudijsku Arabiju, kako pouzdano saznajemo, ne potiču iz kragujevačke fabrike, već su prema svemu sudeći procureli iz Ministarstva odbrane. Najverovatnije sa ciljem da se diskredituju ne samo Mladen Petković, već pre svega Slobodan Tešić, ali i bivši ministar odbrane i aktuelni šef BIA Bratislav Gašić, koji su onog prvog (Petkovića) iz Krušika prekomandovali u Zastavu. Sa Petkovićem su krajem 2018. u Kragujevac stigla i ozbiljna upozorenja da u Zastavu dolazi sa zadatkom i da kragujevačku fabriku čeka sudbina Krušika. Zastava oružje je dve i po godine docnije u nezavidnijoj proizvodno-poslovnoj situaciji od one u kojoj je Krušik. Osnovano se procenjuje da se radi o planiranom urušavanju fabrike uoči najavljene privatizacije preduzeća domaće vojne industrije.
Trgovac oružjem Slobodan Tešić se u javnosti povezuje i sa firmama Partizan Tech i Tehnoglobal Systems u Beogradu, te Granit Limited i Charso Limited (sa Kipra). Za Tešića se u široj javnosti čulo 2003, odnosno u vreme čuvene afere Orao, kad je domaće (Zastavino) pešadijsko naoružanje umesto u Nigeriju, koja je navodno bila krajnji korisnik, izvezao u Liberiju koja je bila pod međunarodnim embargom.
O razmeri te afere govore činjenice da su Ujedinjene nacije nedugo potom Tešića i njegovu tadašnju firmu Temex stavile na crnu listu, te da je o tom švercu oružja dokumentarni film snimio engleski BBC. Glavnu rolu u filmu igrao je naravno Tešić, a proslavili su se i pojedini Zastavini direktori. Domaća vojna industrija našla se na međunarodnom stubu srama, a Srbija je jedva izbegla novi embargo.
Šest godina docnije, u vreme dok je još uvek bio na crnoj listi UN-a pokušao je, preko svoje nove firme Melvale, da režimu Moamera el Gadafija sa kojim je, kako se tvrdilo, bio u srdačnim odnosima isporuči Zastavino naoružanje i Slobodine rakete u ukupnoj vrednosti od oko 50 miliona dolara. Država je pod pritiskom spolja, a uprkos protestima oružara, sprečila taj aranžman.
U oružarski biznis u Srbiji na velika vrata su ga 2013. vratili Srpska napredna stranka, to jest Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Vučić je te godine u Jugoimportov izvoz srpskog naoružanja i opreme u Libiju, vredan blizu 100 miliona dolara, uveo Tešića, nakon čega je Jugoimport, bez ikakvog obrazloženja, ispao iz igre.
Slobodan Tešić je bio i finansijer Fondacije Dragica Nikolić, a 2014. od tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića dobio je diplomatski pasoš. Krajem 2017. američka administracija zabranila mu je ulazak u SAD, zbog „korupcije, ugrožavanja ljudskih prava i međunarodne bezbednosti“. Iz istih razloga, Stejt department je krajem 2019. uveo embargo Tešiću, svim kompanijama koje kontroliše kao i najbližim saradnicima.
Rođen je 1958. u Kiseljaku u BiH, gde je radio kao kondukter u lokalnom saobraćaju. U posao sa oružjem uveo ga je stric Đorđe Tešić. Oženjen je, a ćerka Danijela je 2012. bila na izbornoj listi SNS-a, potom i narodna poslanica te stranke.
Autor je novinar iz Kragujevca.
Peščanik.net, 28.06.2021.
Srodni link: Zoran Radovanović – Paradiranje u Kragujevcu
