Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Ishod izbora ograničiće vlast autokrate, a od njegove odluke o tome sa kim će u koaliciju zavisiće da li će to ograničenje biti sa ruske ili sa demokratske strane.

Da bi se videlo na šta mislim, pretpostavimo da se formira vlada od naprednjaka i manjina ako je to moguće. Jer je potrebno održati i izbornu koaliciju oko naprednjaka, a o toj koheziji ne znam ništa bez obzira što je svakako reč o saradnji iz računa. No, uzmimo da se formira takva vlada, njoj bi verovatno bila potrebna podrška bilo ruskih ili demokratskih stranaka u skupštini. Jer bi većina bila veoma tesna, tek nekoliko glasova. Izbor bi dakle ostao.

Ukoliko bi se obnovila naprednjačko-socijalistička koalicija to bi bila koalicija sa ruskom strankom u uslovima kada bi to moglo da bude veoma skupo. Pa bi, ako bi se htele izbeći odluke koje su u suprotnosti sa evropskim zahtevima, bilo potrebno da se skupštinska većina eventualno obezbeđuje glasovima demokratske opozicije. Ni jedno ni drugo nije besplatno za autokratu. Ruske bi stranke mogle da ucenjuju pre svega gasom, a tu su naravno Kosovo i Republika Srpska, što bi im obezbedilo značajan uticaj na odluke vlade, a ograničile bi uticaj predsednika države.

Ako bi se postigao dogovor o skupštinskoj saradnji sa demokratskom opozicijom, koji ne bi morao da podrazumeva učešće u vladajućoj koaliciji, tada bi ruske stranke činile opoziciju. Ovaj bi ishod bio donekle stabilan, ali više ne bi bilo moguće da vlada naprosto bude izvršilac volje predsednika, pa bi autokratija bar bila ograničena. Predsednik bi svejedno imao prednost utoliko što bi mogao da utiče na to o čemu će se odlučivati, a tu su i njegove veze sa stranim vladama. Ali bi vlada morala da pregovara sa opozicijom.

Mnogo je složenije stanje u opoziciji. Ja sam je nazvao demokratskom, i ona u ne maloj meri to i jeste, ali nije izvesno da neke od opozicionih stranaka ne bi htele da zastupaju ruske interese. Pozivajući se, kao i uvek, na kosovski problem. Mada će eventualni ruski uticaj bilo gde i u bilo čemu veoma mnogo zavisiti od ishoda agresije na Ukrajinu. A taj ishod je neizvesan.

Jedan mogući dogovor je da se naprednjaci odreknu Beograda, jer u njemu zapravo i nisu pobedili. Onda bi konkurentska saradnja, da to tako nazovem, mogla da se održava do sledećih izbora koji bi u svakom slučaju trebalo da se održe za godinu dana ili tu negde.

Problem pred kojim se nalazi Vučić je u tome da li će hteti da sačuva svoju autokratsku vlast u meri u kojoj je to uopšte moguće ili će hteti da svoj, sada je jasno, poslednji mandat posveti rešavanju ključnih ograničenja srpske politike. A to su Republika Srpska i Kosovo. Ambicija da bude predsednik svih Srba u srpskom svetu posle ovih izbora sasvim je neostvariva.

Ako se pođe od toga da se autokratiji bliži kraj, sve će zavisiti od sposobnosti demokratske opozicije. Bilo bi razumno da ona počne da se sprema da preuzme vlast, a to podrazumeva određeni stepen odgovornosti kako bi glasači mogli da poveruju da ona zna šta radi i što je još važnije šta će da radi.

Kako to biva u autokratijama, Vučić je sam sebi vezao ruke verujući da je svemoćan. Sada je na potezu demokratska opozicija, a iskušenje se sastoji u tome da se njeni članovi međusobno ne pobiju.

Peščanik.net, 11.04.2022.