Bosanski lideri su „ogrezli u nacionalističku logiku i priču o prošlosti“. Status kvo je „neodrživ“, pa i pored toga ne postoje domaće snage koje bi ga uzdrmale, koje bi uticale na lidere da „prevaziđu trenutne međusobne sporove“. Tako smo od Olija Rena, evropskog komesara za proširenje, i Havijera Solane, vrhovnog stručnjaka za spoljnu politiku dobili novi izveštaj namenjen ministrima spoljnih poslova Evropske Unije.

Već dve godine lideri bosanskih Srba, Hrvata i Muslimana upetljani su u iste stare rasprave koje traju od raspada Jugoslavije ranih devedesetih. One sada prete da preokrenu dugogodišnji napredak. Uprkos tome, Evropska Unija osamnaest meseci uglavnom ignoriše tu prepirku, koncentrišući se na budućnost Kosova i stabilizaciju Srbije.

Tome je sada došao kraj. Miroslav Lajčak, slovački diplomata, koji je zapravo međunarodni guverner Bosne, obilazi zemlje nadležne za nadgledanje Dejtonskog sporazuma, kojim je završen rat u Bosni 1995. On zahteva da se pažnja ponovo posveti Bosni, jer misli da njeni sebični lideri bacaju zemlju na kolena. Razbijanje Bosne destabilizovalo bi čitav region – u najgorem slučaju, moglo bi ponovo da raspali balkanske ratove.

Rat u Bosni od 1992. do 1995. se, u suštini, završio nerešeno. Zvanično, bosanski Srbi su se odrekli težnje za pripajanjem Srbiji, a Bošnjaci svog sna o unitarnoj državi. Umesto toga, Bosna je podeljena na bosansko-hrvatsku Federaciju i Republiku Srpsku (RS). Ali Haris Silajdžić, vodeći bošnjački političar, sada diskvalifikuje RS, nazivajući je „genocidnom“ tvorevinom koja mora biti ukinuta. Milorad Dodik, premijer RS, preti otcepljenjem ukoliko se Republici Srpskoj ne dozvoli da sama sobom upravlja, kao kvazidržava.

G. Lajčak želi da ministri spoljnih poslova EU stave Bosancima do znanja da se ulasku u evropski klub mogu nadati samo ukoliko njihovi lideri ispune obećanja koja su dali da bi se kvalifikovali – i ujedno očuvali jedinstvo zemlje. Brisel, kako kažu g. Ren i g. Solana, ima „jedinstven uticaj“, koji se mora „efektivnije reaktivirati“. Takođe kažu kako do sredine 2009. EU mora preuzeti inicijativu i pomoći Bosni da se reformiše.

To će značiti ubeđivanje bosanskih političara kombinacijom šargarepe (npr. olakšavanje viznog režima) i štapa (npr. zaustavljanje pregovora o članstvu). Ali nova američka administracija možda ima drugačije planove, naročito ako se rešavanjem balkanskih pitanja budu bavili zvaničnici koji su se proslavili za vreme Klintona. Možda će oni kritički naglasiti da toliko hvaljena kosovska misija Evropske Unije već šest meseci kasni.

Bosanski političari koji napadaju g. Lajčaka će se možda naći u situaciji da budu diskreditovani. Većina Bosanaca samo želi posao i viši životni standard, ali iz straha glasaju za nacionaliste koji svoje položaje koriste za lično bogaćenje. „Moramo ove ljude izolovati od njihovih birača,“ kaže jedan diplomata, koji ima pristup mnogim kompromitujućim detaljima. Možda će morati da ih iskoristi.

 
The Economist, 6. 11. 2008.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 11.11.2008.

Leave a Reply