Nije to moja tema. Ali kako smo se tog leta u Parizu sastali sa Ivanom Stambolićem ne mogu a da se ne zapitam „Zašto pamte njegove krvave patike?“ Ubijen je ni par meseci posle Pariza. Zverski. Zašto oni to pamte?
To je ubistvo bilo potpuno nepotrebno. Ivan Stambolić nije predstavljao nikakvu pretnju vlastima. Nisam bio stekao utisak da bi se on kandidovao na izborima. Koji su bili motivi tog ubistva? I to na taj način.
Uz to Škorpioni. I konačno Srebrenica. Tamo, kažu, nama nije mesto. I onda, sramno, dok ne kazne osobu koja je napala Vučića.
Njima nije tamo mesto zato što niko od njih nije Vili Brant. Kancelar koji je bio u pokretu otpora nacistima i koji je mogao u ime države i naroda da se izvini. Niti je bilo brantova u Srbiji niti bi mogao da bude na čelu države da ga je ili nje bilo.
Zato oni beže od Srebrenice kao đavo od krsta. I sećaju se krvavih patika. Ivanu Stamboliću bi bilo mesto u Srebrenici da je preživeo.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija