Dizajn: Slaviša Savić
„Swarovski“, „Bulgari“ i „Kartije“ poslali su Tomi Zoriću uzorke unikatnih elektronskih narukvica iskovanih za zglavak najslavnije pitomice srpskog pravosuđa. Uz pozlaćene čestitke Tužilaštvu zbog veleuspešne nagodbe sa građankom Ražnatović i njezinom sejom, darodavci vele da bi im bila čast i neuporediva naravno reklama ako bi se partnerka Tužilaštva udostojila da svoje pritvoreničke dane provodi noseći narukvicu njihove izrade.
Tomo Zorić je u ime Tužilaštva zahvalio juvelirima na plemenitoj ponudi i naglasio da ništa osuđenike ne ubija toliko koliko ih ubija monotonija i sivilo zatvorskog života u čijem je nedostojnom središtu kibla, doklen će živovanje sa narukvicama od toliko karata i sa takvim dragim kamenjem učiniti da sestrama vreme brže i prijatnije mine: jedino su dužne da motre na baterije, ako bi baterije izdale smatralo bi se da je osuđenica napustila kuću, okućnicu, dvorište, bašticu, vrt, teren za golf, kuglanu, podrum sa vinima i pršutom itd. te bi specijalci iz tih stopa krenuli da je vijaju po celoj Srbiji kao da je Mladić.
&
Prekjuče sam video reportažu o čoveku koji na Terazijama ima stan od deset kvadrata, nadmašila ga je građanka Njujorka koja se skućila u osam kvadrata, vas dvoje izgleda ne planirate nikakvu proneveru ili neko drugo krivično delo! Tu se tuširate, spavate, a danju ste te u Pionirskom parku, te na Kalemegdanu, te u Central parku, drugu biste pesmu pevali da vas osude na kućni pritvor!
&
Presrećno zbog enormnog komercijalnog uspeha tj. istorijske nagodbe sa sestrama Tužilaštvo daje sve od sebe da kućni pritvor pitomicama ostane u što prijatnijoj uspomeni. U saradnji sa Otočkim zelenilom Brijuna dovezlo je i već rasadilo mnoštvo egzotičnih mirisnih biljaka po dvorištu i terasama građanke Ražnatović, opservatorija iz jedne prijateljske zemlje poklanja četiri teleskopa da zatočenica noću promatra Mlečni put a danju ptice, rublje koje se kao u Napulju suši na radničkim terasama… Ili da kao istaknuta fudbalska radnica sa neke od kula prati večiti derbi, a zvuk da dopire pravo sa tribina.
Iako ga nagodba na to ne obavezuje Tužilaštvo želi da građanki Ražnatović opremi muzički i TV studio, kako bi od duga vremena diva snimila barem dva ili tri albuma i odgovarajući broj spotova, Tužilaštvo bi da bude pokrovitelj i producent CD-a i DVD: kućni pritvor nije progonstvo u Sibir i ne treba da satre nečiji talenat, zabrana kretanja jednosmerna je, iskupljenica ne sme da skokne ni do „Avale“, ali joj otud mogu doneti roštilj, muzičari mogu dolaziti na probe, snimanja, promocije, u zamku ne mora, ne treba i ne sme da zamre društveni i kulturni život, ta zašto bi? Tužilaštvu je bitno samo da optužena ne utiče na svedoke i da delikt ne ponovi (mada bi se i u tom ma koliko neželjenom slučaju nanovo nagodili pa bi država Srbija još jedared profitirala od trgovine belim muškim robljem). Što se Tužilaštva tiče zamak može da preraste u jedinstveni kulturni centar, kao svoj na svome može kućanica da priređuje zabave, pa i koncerte – godina ispaštanja može joj se itekako pozlatiti.
&
Iako ne bi smeo da ima mobilni jedan prilično poznat tj. ozloglašen osuđenik poslao je Tužilaštvu SMS podrške: „Moj advokat nagovara me da tražimo reviziju i moju prekomandu kući. Kaže: priznanje, pokajanje, poravnanje, p, p, p, da ne ureknemo!“
&
Veličanstvena nagodba koja je kruna desetogodišnje danonoćne utrudbe istražnih i pravosudnih organa razgaljuje kako oveštale tako i buduće prestupnike: 1. od nezakonito prisvojenog novca (bilo putem pronevere, pljačke, primanja mita i sl.) trećinu vraćaš državi i postaješ ktitor obdaništa, staračkog doma, narodne kujne, azila za pse, narodnog univerziteta! 2. provodiš u svojoj kući onoliko vremena koliko Tužilaštvu predložiš.
Presedan je podstrek kriminalcima da deo čiste dobiti ulažu u kuću i dvorište, a ne samo u džipove i svijetlo oružje: nikad ne znaš kad ćeš dopasti kućnog pritvora i koliko ćeš meseci tu provesti sanjajući vrevu kafića i škripu guma nakon sačekuše…
Nagodba nije prošla bez odjeka ni među ubicama: svesni su da ne mogu vratiti trećinu niti bilo koji odlomak/razlomak žrtvinog života, ali podsećaju da i od njihovog boravka u memljivom zatvoru neće niko ustati iz groba te da bi društvu bilo korisnije i jeftinije ako bi i oni boravili u kućnom pritvoru, pa bio ovaj i doživotan.
&
Zašto Džajić ne pošalje Tužilaštvu slike svoje kuće, dvorišta, ograde?… Možda je dovoljno komforna da u njoj, ako se dokaže ono za šta ga terete, provede jedno tri meseca, recimo zimu?
&
Jedna televizija koja bi da ostane anonimna do potpisivanja ugovora sa Tužilaštvom i njegovom partnerkom namerna je da zamak načička kamerama i da ga ozvuči, gledaoci bi pratili kaznenu meru non-stop, glasali bi za skraćenje pritvora ili bi svojim SMS porukama demokratski pridoneli da pokajnica odsluži ceo mandat, TV stanica bi platila dogovorenu svotu i protagonistkinji i Tužilaštvu kome se osladilo da zarađuje na prestupnicima i da novac deli starima, ubogima, bolesnima, nepismenima, nerazvijenim područjima, Srbima na Kosovu, Crkvi, Fudbalskom savezu i svima drugima nuzhdaiushchimsia v den’gah.
&
Da sam na mestu kućne pritvorenice ja bih tužio državu Srbiju što me je deset godina držala u uverenju da neću biti kak se veli procesuiran, usled čega sam novac trošio nemilice te sada kad treba društvu da vratim pravično odrezanu trećinu ja nemam: spao sam na petsto hiljada evra, iako sam na Ušću porazio i Rolingstonse, i Stinga, i Madonu. Zbog javašluka ili nestručnosti istražnih i pravosudnih organa sada moram da dižem kredit, milion evra! Em ću se celu jednu godinu nositi sa klaustrofobijom – kolika god bila moja kuća kao umetniku domovina mi je svet, ili barem Mediteran – em ću iz kućnog pritvora pravac u dužničko ropstvo, glas će mi postati starački drhtav a još ću morati da pevam ne bih li otplatio zateznu kamatu.
&
Po brojnosti pevačkih sledbenica Svetlana Ražnatović deli prvo mesto sa jednom starijom pevačicom, potonja je u svoje vreme snimila „Alaj mi je večeras po volji“, e, tu su pesmu, istovetnim manirom i neurođenom bojom, pripadnice lepšeg pola sa našeg govornog područja otpevale neznano koliko puta, oponašanje traje dobrih četrdeset godina: na rođendanima, svadbama, u kafanama pojavljuje se iz neiscrpnog narodnog vrela silesija klonova, tušta i tma magnetofona na dve noge: „Alajmijeeeeee…“
Slično je i sa Cecom, čije ukrase i akcente usvaja armija novih i novih zanovetaka: sad im njihov estradni uzor nudi i moralni poučak, da budu iskrene, da priznaju grešku i da pognu glavu pred zasluženom kaznom koja sa svoje strane pak neće biti okrutna.
Dapače.
Peščanik.net, 14.04.2011.
