Od nedelje uveče do ponedeljka u podne Niš je bio slobodan grad. U nedelju uveče, predstavnici opozicije su kod Konja proglasili pobedu. Slavlje, muzika, pozitivno naelektrisana atmosfera prelila se i na naredno jutro. Projektovani rezultati koje objavljuju CeSID i IPSOS potvrđuju da je Niš slobodan grad. Nišlije i Nišlijke postaju uzor građanima i građankama širom Srbije i ponos se oseća na ulicama. U ponedeljak poslepodne, situacija sasvim drugačija. GIK proglašava pobedu vlasti, vladajuća koalicija izvodi isprepadanog „Rusa“ čiji glas im omogućava da formiraju gradsku vlast, izvode se i trubači. Atmosfera još uvek naelektrisana, samo sada negativno. Bes i neverica među opozicijom. Bes i neverica među građankama i građanima. Niš više nije slobodan grad. U utorak, stanje redovno. Svakog čuda za tri dana, a ovog ni toliko.
Bez obzira na mnogo dramatičnija dešavanja tokom izbornog dana u Novom Sadu i Beogradu, Niš je nakon izbora postao centralna tema. Delovalo je da će se tu izvojevati pobeda, tesna ali značajna. Sumnje u opozicionarstvo dr Milića su – delimično, ja ostajem oprezna – otklonjene. Prvi, značajan korak je učinjen. Pobeda je proglašena odmah u nedelju uveče. Nažalost, nakon tog koraka, i nakon očekivanih koraka vlasti, opozicija odlučuje da se povuče. Naravno, ne povlači se bukvalno, nastavlja sa borbom koristeći sva raspoloživa pravna sredstva. Ali iz vizure javnosti, opozicija je nevidljiva.
Kao neko ko smatra da je učestvovanje na izborima jedini način da se dokaže da ti izbori nisu zaista izbori, smatram da je opozicija propustila priliku da preuzme Niš. Krađa se ne dokazuje tako što se sklonite sa mesta zločina. Čak i razjedinjeni, nakon decembarskih izbora, morali su sva sredstva da ulože u Niš. Odavno je poznato da je SNS tu najslabiji. Za razliku od opozicije, SNS je baš to uradio. Završni miting je održan u Nišu; Vučić je u konstantnim obraćanjima javnosti ponavljao koliko je njemu lično Niš važan; a šta se još dešavalo u pozadini možemo samo da pretpostavimo. I pored toga, rezultati izbora u Nišu su poražavajući za SNS i koalicione drugare. Tek uz kreativno brojanje glasova, zakazivanje sednica GIK-a nakon što su već održane, unošenje i iznošenje crnih džakova, i uz „Rusa“, SNS uspeva da prikupi tesnu većinu za formiranje gradske vlasti. Prepušteni sami sebi i pritiscima vlasti, Nišlije i Nišlijke su izvukli maksimum. Sada to isto, s punim pravom, očekujemo i od opozicije.
Sva raspoloživa pravna sredstva nisu dovoljna. Mi, obične građanke i građani Niša, osećamo se napušteno od opozicije. Naboj koji je postojao u nedelju i ponedeljak je brzo splasnuo nakon što smo još jednom suočeni sa opozicijom koja nam se ne obraća i koja po svemu sudeći još uvek ne zna protiv koga se bori. Zašto se veruje na reč predstavnicima vlasti, članovima i članicama GIK-a? Zašto se odlazi na spavanje? Zašto se ne očekuje prevara? Zašto se očekuje da prevaranti poštuju zakon i da ne razvlače rokove do maksimuma? Zašto u svakoj situaciji deluje kao da nikakav plan ne postoji? Ako oni ostaju uz izborni materijal, ostaju svi. Ako oni tvrde da odlaze, ostaje se za svaki slučaj da se oni ne bi vratili. Ako već to nije učinjeno, i treba da se krene u borbu svim raspoloživim pravnim sredstvima, poziva se narod da dođe, da lično zahteva odbranu svoje izborne volje. Neko iz opozicije se obraća okupljenim građankama i građanima, ili putem medija, na svakih sat vremena, čak i kad nema vesti. Obraća se da podseti da borba traje. Obraća se da podseti da smo zajedno u toj borbi.
Lako je meni iz tople fotelje da delim savete (i packe) opoziciji, svesna sam toga. Ali ja sam u toploj fotelji jer me niko nije pozvao da pomognem da se odbrani i moj glas. Takođe, svesna sam da nisam upoznata sa svim dešavanjima na opozicionoj sceni. Ne znam da li se nešto planira. I to je deo problema. Ali znam šta se dešava na ulicama mog grada. Ne dešava se ništa. U isto vreme, na Novom Beogradu se organizuju protesti. Zašto ne i u Nišu? Zašto nas pozivaju da NE izlazimo na ulice? Inače, u tom pozivu prednjači dr Milić, što pojačava moj oprez.
Da se ne lažemo, opozicija, odnosno opozicione stranke su izgubile u Nišu. Grupa građana predvođena dr Milićem je apsolutni pobednik. Sa jedne strane poražavajuće, sa druge strane još jednom se pokazalo da Nišlijke i Nišlije žele promene i žele da se politika Niša vodi iz Niša. Opozicione stranke bi morale da nauče nešto iz toga. Možda se to desi nakon što se vrate od tetke kojoj nose pravni lek.
Peščanik.net, 05.06.2024.
