Uh, ovu bih nedelju najradije prećutao, „Partizan“ izgubio obe utakmice u gradu svetlosti, prvi put da košarkaše nisu bodrili jarani Boris i Milorad, možda je potonji i bio, možda mu se ispunio vekovni san da utakmicu gleda van svečane lože, kao običan prijatelj sporta, mada bi ga kamera uočila – bojim se da smo donoseći Rezoluciju o Srebrenici, koliko god naše izvinjenje bilo smušeno i neiskreno, ipak ugrozili paralelne i specijalne odnose našeg predsednika sa premijerom Republike Srpske.
Na rusku vojnu paradu nismo pozvani, po mojoj evidenciji Boris Tadić je četrdeset sedam puta izjavio da srpski vojnik nema premca u regionu. Trebalo je da kao prvaci Balkana nastupimo na Crvenom trgu, ovako je omalovaženo čitavo naše poluostrvo koje u ratovanju nije baš neki početnik ili prišipetlja, drugo, dadosmo sve od sebe da Medvedevu objasnimo kako nam je 20. oktobar draži od Vidovdana – nisu nam valjda braća uzela za zlo što na jednu od prošlih svetkovina nismo nikog poslali u Moskvu?
Dragan Šutanovac ne zna zašto u tolikom defileu nije bilo mesta za makar jedan vod naše armije, ali tako je kako je, umesto da marširaju Crvenim trgom naši će gardisti stajati pred našom Skupštinom, makar u nju ušla i osoba koju vija odeljenje za poroke; ministar odbrane utešno se vinuo do našeg Vojnog muzeja, gde je svemu što ostade od klete partizanštine dodato Dražino penkalo i naočare, milodar BIA-e čiji najbolji ljudi pod blagoslovenom Homenovom komandom tragaju za grobom prvog gerilca u porobljenoj Evropi, a sa idejom da se grobnica, čim bude nađena, veleizmesti sa zasad nepoznate lokacije te da postane stalni muzejski tj. mauzolejski eksponat. Naravno, deca partizana reže zbog izjednačavanja njihovih predaka sa četnicima, ali ako su učesnici rata jednaki pred zakonom i pred penziono-invalidskim osiguranjem, zašto ne bi bili i u muzeju, pa nije to Muzej pobede, i nije Muzej revolucije, nego je Vojni muzej, a Srpski Čiča šta je bio nego vojno lice, bio je školovani komandant za razliku od Tita koji je bio amater!
Ministar zdravlja se iz inostranstva vratio sa povoljnom otpusnom listom i sa lepim utiscima te će odsad i srdačni bolesnici, ako ovde na listi čekanja provedu stanovito vreme a ne umru, biti otpremljeni u inostranstvo, nije rečeno tačno koje, da, u Raškoj pronađosmo masovnu grobnicu koja je trebalo da bude večna kuća za dvesto pedeset Albanaca pobijenih 1999. godine, pa šta, na dnu Ciriškog jezera otkrivena je još masovnija grobnica, štedljivi policajci, švajcarski domaćini, zaronili su zbog cirade otpavše sa patrolnog čamca i našli na dnu tristo urni sa pepelom klijenata koje je tamo uredno poslagao obližnji Zavod za eutanaziju.
Đurđevdan i Dan protivterorističke jedinice srastaju u jedinstveni praznik: sečenju slavskog kolača koji teroristi otimaju i prete da će ga razneti u paramparčad prisustvovao je predsednik Republike. Svetkovina sa pokaznim zanimanjem beše u pančevačkom Domu vojske. Koji bi trebalo da je odvojen od Partije, ali Armiji je čast kad svečaru koji nema salu dostojnu da primi tolike partijske, državne i crkvene velikaše pruži gostoprimstvo. Uostalom, DS je zakup sigurno platio, tim parama popraviće se hrana u kasarnama, biće nabavljeno još oružja koje će zablistati u nekom budućem „Koriolanu”, delu od kojeg ministar policije i ministar odbrane očekuju da slavu Srbije pronese širom planete bogate filmskim festivalima!
Uglavnom, dok Sveti Georgije ubiva aždahu, teroristu onog doba, predsednik besedi o Postanju DS-a: Ljuba (Davidović, potomak Davidov) rodi Grola, Grol rodi Mićuna, dotera predsednik DS-a i cele Srbije do sebe samoga te sa svoje strane obeća da on u dogledno vreme neće bogme nikog rađati.
Istinomer, 12.05.2010.
Peščanik.net, 12.05.2010.