Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Jeste malo čudno kad nas predsednik države, koji inače toliko mrzi podsećanja, pozove da se – kolektivno podsetimo. Posebno što nas nije pozvao, kako to obično čini, da se podsetimo šta su sve loše radile prethodne vlasti, već da se podsetimo ”ljubavi, praštanja, tolerancije, međusobnog uvažavanja i razumevanja”. Doduše, poziv na ovo podsećanje je vremenski i prostorno ograničen. Vremenski – samo na uskršnji praznik, prostorno – na predsednikovu uskršnju poslanicu. I ne odnosi se ni na šta drugo. Naročito ne na vlast.

Sa druge strane, ima i logike u tome da nas predsednik poziva da se podsetimo kako izgledaju ljubav, praštanje, tolerancija, međusobno uvažavanje i razumevanje. Jer na njih jedino i možemo – samo da se podsetimo. Pošto sa ovom vlašću to u iskustvu nemamo.

Ali zato svako drugo podsećanje ne dolazi u obzir. Vlast jednostavno ne želi da je podsećate na ono što je pričala i radila. Naročito ne na ”sto za jednoga”, Veliku Srbiju, finansijsku konstrukciju Beograda na vodi i odavno najavljeni završetak radova, tajne ugovore za aerodrom i vazduhoplovnu kompaniju (ni na vazduplohov), Savamalu, doktorate, stare gubitaše, nove bogataše, braću, burazere, tetke i ostalu svojtu… Ukratko, na sve ono što je vlast obećala pa nije uradila, što je uradila pa porekla, rekla pa slagala, optužila pa odustala, pretila pa ispunila…

I nije da vlast to ne želi zato što je osiona i bahata, ubeđena u svoju svemoć i našu nemoć, već zato što to podsećanje podriva osnovne hrišćanske vrednosti. Kako? Pa, lepo. Kad mi, doduše retko i u premalo medija, vlast podsetimo karikaturom ili rečju na njene marifetluke – vlast mora da reaguje nehrišćanski. I da nam saspe u lice kamere da lažemo, da smo kreteni, ološ, jadnici, bednici, izdajnici, paćenici i plaćenici, da mrzimo umrljani penom od piva i kapućina, da samo hoćemo da otmemo gradsku kasu dok tvitujemo iz toplih fotelja, da smo najgori opozicionari u novijoj šestogodišnjoj srpskoj istoriji… A sve to onda režimski mediji moraju da u nedogled ponavljaju još poganijim jezikom i da potkrepljuju još neprimerenijim ”primerima”.

Pa to stvarno nije hrišćanski – da vlast navodimo na takvo bogohuljenje. Gde će nam duša?

Peščanik.net, 09.04.2018.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)