zid
Foto: Peščanik

Kako se ukida autokratija? Nema udžbenika iz koga se to može naučiti. Iskustva su toliko različita da kad se nameriš da neko preslikaš, uvidiš da su konteksti toliko drugačiji da tuđe iskustvo nije primenjivo. Imamo i sopstveno iskustvo od 5. oktobra 2000. kada je srušena vlast Slobodana Miloševića. Budući da smo opet zapali u autokratiju ponovo su otvorene rasprave o tome da li je model ujedinjene opozicije protiv „prostačke i lopovske vlasti“ Aleksandra Vučića koristan, ili treba ići u više kolona. Očito je da Vučić predstavlja drugačiji autokratski slučaj od Miloševića. Taj slučaj je možda i teži i zato su potrebne specifične metode da bi se Vučić srušio s vlasti. Dok se Milošević nije pojavljivao na TV-u i u ostalim medijima, sem u zvaničnim susretima i događajima, niti je pričao o sebi, sada imamo slučaj autokrate koji nam ispoveda šta doručkuje i šta mu majka kuva, kako voli punjene paprike a za rođendan dobija i punjene lignje. Vučić je zapravo već godinama glavni politički glumac iza čijih leđa se odvija tajni život njegove vlasti. On se ozbiljno razume u marketing i istraživanja i stručno vuče celo društvo za nos.

Opoziciona strategija za Vučića do sada nije pronađena, možda i zato što se u opoziciji vode bitke, gotovo istom snagom sa kojom ih treba voditi protiv Vučića. Spoljne pomoći nema ni od kuda. EU se ne računa, jer se autokrate plaše samo velikih sila, odnosno njihove sile, što je imalo značajnog uticaja na uspešni 5. oktobar. Njih se plaši i Vučić, a i lično je plašljiv. U nedostatku unutrašnje dinamike u našem društvu i politici, snage su nam nejake, ali još dišu tviteraši, peščanikovci, naučnici, glumci, danasovci, N-jedanovci, nedeljnici, Corax, Petričić i Kesić. Zabavno, ali tek da nam lakše prođe vreme.

Vučić već godinama ima svoje specijalne tačke i nastupe koje do sada nijedan političar nije koristio. On voli da na televiziji, pred celim svetom i s posebnim uživanjem izgovara lične uvrede koje mu se upućuju. Dopalo mi se kako je Ivan Čolović pisao o tome. Vučić sam izgovara grozne opise svog fizičkog izgleda koje mu tobože prilepljuju njegovi neprijatelji. Pošto pakosnici nemaju šta da mu zamere, oni ga napadaju ad hominem, uvredljivim opisom njegovog izgleda. Gotovo da obožava da izgovaranjem uvreda na svoj račun preuzima ulogu žrtve. Ne da on nije moćnik i autokrata, nego mu mast vade i uvredama ga udaraju kao vreću.

Druga njegova priča koja se godinama ponavlja je ona da ga neko ruši, prisluškuje, da priprema državne udare i njegovu likvidaciju. Još od 2013. kreće priča o njegovom rušenju i o tome ko ga ruši. Tada je u tom nedelu bio uhvaćen Vladimir Cvijan, navodno je on rušio Vučića, a to je onaj pravnik koji je iz DS-a preleteo u SNS. Cvijan je od tada nestao i izgubio mu se svaki trag, o njemu se ništa više nije čulo. To je bio tek početak. Treba se setiti onih strašnih situacija kada je ona municija u Jajincima ostavljena blizu njegove kuće, pa dramatične opomene Informera „ne idi u Kinu sprema ti se državni udar“. Ima i ono kada ministar policije Nebojša izvodi na TV čitav vod pod punom ratnom spremom, da spreči državni udar, a i tu je i sam Vučić na poligrafu u vezi sa aferom Kurir kada se takođe spremala njegova likvidacija. A i Zapad ga je rušio kad mu je vratio Šešelja iz zatvora, pa ga je opet rušio kada ga je terao da hapsi Šešelja i vrati ga u Hag.

Pre neki dan Vučić je opet izjavio da ga neko prisluškuje. To je neviđeni bezobrazluk i izgleda da se opet uputio na teren opasnih zbivanja po njega.

Vulin je već preuzeo taj slučaj. Prema pisanju Danasa saznajemo da je Vulin, u funkciji ministra unutrašnjih poslova, izjavio da je predsednik Vučić prisluškivan i da službe rade na istrazi tog slučaja. On je rekao da „Vučić to nije rekao zarad političkog marketinga, već zato što je to istina. Predsednik je rekao istinu, a na nama je da tu istinu potvrdimo“. Pa da, sasvim logično, predsednik je rekao istinu, a ministar policije potvrđuje tu istinu. Vulin dodaje i da su nadležne službe o tome obavestile predsednika. On kaže da ne može da govori o detaljima istrage, ali da „svakako predsednik nije prisluškivan iz dobre namere“. Izgleda kao da se već sve zna, jer se znaju namere prisluškivanja koje baš nisu dobre.

Odmah po otkrivanju celog slučaju i bez istrage, Vulin je održao stručno predavanje šta je to mafija. Počeo je od definicije. Mafija „podrazumeva organizovanu kriminalnu grupu uvek u vezi sa nekim iz krugova vlasti, sa nekim ko donosi odluke, ko može da vas uhapsi i pusti“. Dodaje i to da je „predsednik Vučić najavio borbu protiv mafije i ona se vodi“. Dakle, već se vodi ta borba i u njoj je uhvaćeno prisluškivanje Vučića s lošim namerama. Mafija izgleda nema dobre namere. On kaže da je policija u tome efikasna, ali to ništa ne vredi, jer smo „statistički bezbedna zemlja, ali građani se osećaju nebezbedno“. Da li to mafija prisluškuje predsednika, ili policija prisluškuje mafiju i već sve zna, ili je to sve zajedno ona najavljena borba protiv mafije u kojoj se izgleda ne zna ko je ko.

Vulin reče da ono prisluškivanje predsednika nije marketing. Ipak je to marketing. A i mafija.

Peščanik.net, 05.01.2021.


The following two tabs change content below.

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).