U “Kefalici” sam čuo šta trogodišnjaci misle o navijačima i navijanju: kad njihov tim izgubi navijači su tužni zato što nisu dobro navijali! Upravo se to dogodilo u Vimbldonu, Đoković je izgubio, ama najslavniji navijač ne deluje nimalo utučeno.
&
Vuk Jeremić nije više ministar i neće po službenoj dužnosti na Olimpijadu, ali bi se mogao tamo stvoriti kao predsednik Teniskog saveza, kojom bi prilikom, kao i nedavno u Vimbldonu, pogubno uticao na naše takmičare: predsednik našeg Teniskog saveza je tijekom finalnog susreta – kao na testu: zaokruži predmet koji ne pripada skupu! – sniman kako malo malo pa pilji u displej svog mobilnog telefona i petlja nešto po tastaturi, blaženo nesvestan da je u svečanoj loži te da su u nj uperene oči ne samo Srbije nego i čovečanstva kome treba uskoro da postane pastir! Đoković je izgubio, Federer je bio u velikoj formi, ali je pitanje kako bi Rodžer igrao da je predsednik TSS sedeo u prvom redu i heklao! Alpi nemaju sina koji bi istovremeno rukovodio teniskim savezom, inostranim poslovima i Generalnom skupštinom, samim tim ne bi mu ni stizale poruke sa svih meridijana, ali ako bi se predsednik Teniskog saveza Švajcarske zabavljao mobilnim telefonom ili tražio neku pesmu na MP3 plejeru, to bi ionako prenapetog finalistu moglo itekako da rastroji i obezvolji!
&
Šta li piše u Statutu Teniskog saveza Srbije? Ima li sličnosti sa Ustavom, gde stoji da predsednik Republike Srbije ne može obavljati nijednu drugu javnu funkciju? Ili je stvar posve obrnuta: „Teniskim savezom baš treba da rukovodi državni funkcioner dovoljno uticajan i vlastan da iz državne kase, ali i iz bogataških džepova te iz registr. zelenaških udruga zvanih banke, pa čak i iz imovine zaplenjene od kriminalaca, preusmeri u beli sport što god više može narodnih dukata doklen drugim sportovima i nesportskim aktivnostima šta bog da!“?
Ali: da je neko i potegao pitanje može li pojedinac koga ne drži mesto da bude ministar inostranih poslova i da rukovodi teniskim savezom, Ustavni sud bi pronašao da je sve cakum-pakum, kao što je cakum-pakum i ono što su godinama radili Koštunica i Tadić (ovo što čini predsednik Nikolić, koji u suzama napusti stranku i prihvati se države, stvar je posve suprotna, možda neustavna, ili čak protivustavna?! nema veze! )
Dok sam gledao Jeremića u Vimbldonu nisam bio načisto koji se deo njegove mnogostruke ličnosti prepušta prepisci: čini li Vukčilo to kao predsednik asocijacije koja mu je platila put, smeštaj i kost, da li SMS porukama brani Kosovo, ili pak odgovara svim Njujorčanima koji su pročitali njegov oglas i nude mu stan?
&
I šta će sad biti sa našim tenisom! Ujedinjene nacije traže celog čoveka, tenis isto traži celog, istog tog čoveka! Šta će čovečanstvo ako Jeremiću na prvom mestu bude bio beli sport za koji se nedavno emotivno vezao!? U Generalnoj skupštini raspravlja se o Kosovu, kamere s neke galerije hvataju predsedavajućeg, a ovaj preko e-pada prati meč Đoković-Nadal i mrmlja: „Rafa će do pehara samo preko mene mrtvog!“…
I obrnuto: nije li u opasnost i sam naš tenis, dika naša i uteha za mnogog siromaha, nespretnjakovića, malodušnika i gubitnika, ako se predsednik TSS iskreno oda predsedavanju svetskom organizacijom?!
&
Kao vojnik JNA (1979/1980) znadem da ima ko misli, ali ubio me bog ako znam ko misli i šta misli. Ima li u Teniskom savezu nekoga ko će Jeremiću reći: „Znaš šta, nije ovo manastir pa da ti kažemo ’putuj igumane’, nego znaj, onog trenutka kad si se polakomio na predsedavanje Ujedinjenim nacijama završio si karijeru čestitog sportskog radnika, ponašanjem u Vimbldonu to si dodatno zapečatio; lično ne verujem da ćeš i kao predsedavajući biti usredotočen na ono što se u Generalnoj skupštini govori, verovatno ćeš i tamo smišljati šta će biti nova stepenica u tvojoj karijeri političkog nomada, kako čovek navija tako i predsedava, ne gledaj me kao da ću sad prsnuti u smeh i reći da smo u skrivenoj kameri, ozbiljno ti govorim!“
Peščanik.net, 28.07.2012.