Biljanu sam upoznala 1990. godine u stanu Latinke Perović. Došla je kod nje da traži potpis za moju kandidaturu. Obe smo se učlanile u reformsku stranku Ante Markovića. I meni i njoj to je bilo prvo partijsko iskušenje. Ja sam bila kandidatkinja, a ona predani aktivista koji je od stanovnika ulice u kojoj smo obe živele prikupljao potpise. Napravili su mi neki bedan letak koji su druge drugarice, one koje su kasnije postale Žene u crnom, po ciči zimi, gurale u sandučiće građana koji većma nisu mogli da nas smisle.

Tako smo se našle u otpadničkom loncu, u kome smo se zajedno kuvale i zauvek ostale povezane i bliske. Ma šta se dešavalo, ma koliko se ne slagale i razilazile, uvek smo se ponovo susretale. Bliskost je ostajala zauvek. Tako je bilo sa mnom i sa Biljanom. Raspala nam se stranka, zajedno sa državom u kojoj smo se rodile. Biljana i ja, i još nas nekoliko, odlučile smo da okupimo preostale reformiste i napravimo novu stranku koja će se posvetiti idealu slobode, pravde, vladavini prava i bespoštednoj borbi protiv Miloševića i svih nacionalista, ratnika i ubica. Tako je nastao čuveni Građanski savez za koji se uvek govorilo „jedina antinacionalistička stranka u Srbiji“.

I to je nekim čudom propalo. Našle smo se u Liberalno demokratskoj partiji. Opet novi susret, u novom okruženju, a u nama ona stara nepokolebljivost i nepotkupljivost. Taj smo zanat pekle i nismo ga se odrekle. Postala je članica Političkog saveta LDP-a. Na to sam danas strašno ponosna.

Onda se Biljana razbolela. Od toga nije pravila priču. Dolazila je, koliko su joj dozvoljavale bolest i dijaliza. Kada je škripalo, mislila sam na nju. Jer niko nije bio manji konformista i manji politički kalkulant od nje. Nju nisu zavodile šire bajkovite slike iz kojih se svašta može progutati. To može samo ličnost kojoj pretencioznost nikada nije udarila u glavu. Biljana je držala do svog zdravog razuma i po tome je bila čuvena.

Mnoge od nas smo se strasno bavile ljudskim pravima i antiratnim aktivnostima dok su grmeli ratovi, napadale nacionaliste i sve dosadašnje vlasti. Biljana je među nama bila posebna, jer je bila najveća veštica od svih veštica. Neću pogrešiti ako kažem da ona nikada nije uvukla ramena, slegnula njima, prećutala ono što joj je važno. Nije se smirila pod izgovorom da su stvari izgubile smisao. Ona je nastojala da smisao stvara.

Tako je se sećam. Takva je bila.

Takva Biljana nastavlja da živi u srcima i mislima svojih prijatelja. I svojih istorijskih drugarica. Ja sam jedna od njih.

Vesna Pešić

Peščanik.net, 21.04.2010.

The following two tabs change content below.
Vesna Pešić

Vesna Pešić

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).