KULTURA MIRA I NENASILJA
Tekstovi nulte tolerancije prema ratu, oružju i nasilju kao takvom.
Tekstovi nulte tolerancije prema ratu, oružju i nasilju kao takvom.
Iz arhive: Povodom odlaska lingviste Ranka Bugarskog (1933-2024), podsećamo na njegov govor sa sesija Beogradskog kruga 1992. o tome kako jezik proizvodi, poništava i posuvraćuje stvarnost.
Decenija bez Mirka Đorđevića: Posle rata u Bosni, predložio je da patrijarh i sveštenstvo, sa upaljenim svećama i uz zvonjavu zvona, krenu pešice preko Zvornika do Srebrenice.
Na 96. godišnjicu od rođenja Radomira Konstantinovića i povodom prevoda „Filosofije palanke“ na engleski, sa okruglog stola Srpski filozof Radomir Konstantinović: „Palanka“ u prevodu.
Iz nove knjige – Stvara se utisak da pojedinci i društva ne utiču na istorijske događaje, pa da samim tim nemaju ni odgovornosti za njih. Kao „izvršioci istorije“ oni ne polažu račune.
VIDEO i transkript – Razgovor sa Dubravkom Stojanović o njenoj novoj knjizi „Prošlost dolazi. Promene u tumačenju prošlosti u srpskim udžbenicima istorije 1913-2021“ u izdanju Biblioteke XX vek.
VIDEO i transkript – Razgovor sa Dubravkom Stojanović o njenoj novoj knjizi „Prošlost dolazi. Promene u tumačenju prošlosti u srpskim udžbenicima istorije 1913-2021“ u izdanju Biblioteke XX vek.
Danas – Ovo je spisak Beogradskog kruga zatečen na Obilićevom vencu 1993. Prenet je iz prvog staništa Kruga u ulici 7. jula, gde je Građanski savez bio udomio Beogradski krug u jednoj sobi.
Iz knjige „Druga Srbija“ – Beogradski krug je nastao spontano. Profesionalno, politički i – treba li reći – etnički različite ličnosti tražile su mesto sa koga su mogle da dignu svoj glas protiv rata i užasa…
Spisak stotinak učesnika, naslova i datuma njihovih izlaganja na dve sesije po 10 susreta subotom u SKC-u u Beogradu. Naslov prve sesije je bio Druga Srbija, a druge Intelektualci i rat.
Iz knjige „Druga Srbija“ – Istorija često ima zadatak da razvoj civilizacije prikaže kao pobedu racionalnog, da prikrije duge periode ništavila i dominacije bolesnih ili isključivo nagonskih dela čoveka.
Iz knjige „Druga Srbija“ – Iz pakla u kome živimo i umiremo čuje se povremeno uzdah žala za starim dobrim vremenima Titove Jugoslavije, kada rata nije bilo, u kojima se živelo u slozi i ljubavi.
Iz knjige „Druga Srbija“ – Pobjednici nad šovinizmom u građanskom ratu 1941-45. omogućili su danas obnovu nacionalizma. Srpski komunisti aktivirali su velikosrbijanski nacionalizam.
Iz knjige „Druga Srbija“ – Grumen po grumen, otadžbina. Svedenost na zemljanu elementarnost temelj je nacionalne države. Kultura joj ne treba. Zato ima smisla pitanje: Da li je Druga Srbija fantazam?
Iz knjige „Druga Srbija“ – Dok pišem ove redove, u proleće 1996, Beogradski krug jedva da postoji, ali njegov primer nije ništa izgubio na značaju. Građanski savez Srbije je još uvek veoma aktivan…
Iz knjige „Druga Srbija“ – Miladin Životić je preuzeo ulogu predsedavajućeg, a za stolom su još sedeli: Rade, Ivan Čolović, Đorđe Lebović, Fića i ja. Uz nas, malo po strani: Zupanc i Nenad Prokić.
Iz knjige „Druga Srbija“ – Dok smo mi organizovali tribine i mirovne koncerte, oni su se naoružavali za prečišćavanje starih računa, za osvete i ostvarenje kolektivnih snova o nacionalnim državama.
Iz knjige „Druga Srbija“ – Kao da me je nešto preseklo. Nije to bio strah. Osetila sam da se delim i da nadu sa gađenjem izbacujem iz sebe kao podvalu. Beznadežnost sam prihvatila kao činjenicu.
Iz knjige „Druga Srbija“ – Želim da govorim o tom nezapamćenom zločinu koji korišćenjem medija partija na vlasti vrši nad građanima Srbije. O zločinu zatupljivanja uskraćivanjem informacija.
Iz knjige „Druga Srbija“ – Srbija posle Miloševića neće biti nalik onoj koju mi podrazumevamo pod drugom, ali ako se ostvare Deposova obećanja naš prostor delovanja će biti širi.
Iz knjige „Druga Srbija“ – Sintagmu „dve Srbije“ prvi put je upotrebio Dimitrije Tucović povodom radničkih demonstracija 1910. U semantičkoj zbrci u kojoj smo danas ta podela zvuči anahrono.
Iz knjige „Druga Srbija“ – Tu drugačiju Srbiju moraćemo da započnemo sudskim procesima raznim pljačkašima, ratnim profiterima, ratnim zločincima, onima koji su ih na te zločine navodili…
Iz knjige „Druga Srbija“ – Naša disidentska grupa se podelila na one koji su od početka bili protiv rata i one koji su optuživali pacifiste da su izgubili osećaj odgovornosti prema vlastitom narodu.
Iz knjige „Druga Srbija“ – Reč je o pamfletu koji treba da dokaže da je srpska politika od početka do danas, od Karađorđa do Miloševića zasnovana na osvajanjima i progonima nesrpskog stanovništva.
Iz knjige „Druga Srbija“ – Pre nekoliko dana u poštanskom sandučetu sam našao reklamni letak koji nudi pretplatu na knjigu pod naslovom „Čista Srbija. Novi eugenetički praktikum“.
Iz knjige „Druga Srbija“ – Zbog čega se apeli za mir s teškom mukom probijaju do svesti naših građana? Zašto propaganda mira daje rezultate neuporedivo slabije od propagande rata?
Iz knjige „Druga Srbija“ – Granice poštovanja života su pređene, mostovi srušeni, drumovi presečeni… Mora li se sačekati da se ispucaju sve granate, potroše sve konzerve i sav benzin?
Iz knjige „Druga Srbija“ – Sa komunizmom smo sahranjivali internacionalizam i humanizam; s promenom strukture stanovništva prema nacionalnoj podobnosti obavljala se i klasna smena.
Iz knjige „Druga Srbija“ – Za SANU ni sto godina robije i samoće neće dati racionalan, tačan i častan odgovor na pitanje: Zašto balkanski narodi postoje samo zato da bi vodili balkanske ratove?
Iz knjige „Druga Srbija“ – Jugoslaviju nisu stvarali samo političari, pa ni njen slom nije samo političke naravi. On je rezultat i intelektualne kapitulacije pred nacionalnim megalomanima.
Iz knjige „Druga Srbija“ – Barata se predstavama o preotetoj veličini, o rasturenom savršenstvu nekog zlatnog ili herojskog srebrnog doba. Proklinju se tajne sile koje su do propasti dovele.
Iz knjige „Druga Srbija“ – Posle afere s „Cankarjevim domom“, „studenti, radnici i seljaci“ su u Pionirskom parku arlaukali „uhapsite Vlasija“. Slušala sam snimak na Radio-študentu u Ljubljani.