Posle obrušavanja betonske nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu koja je usmrtila 15 ljudi, a lekari se bore za život još dvoje, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu (VJT) Branislav Lepotić se nijednom nije obratio medijima. Iako se pretpostavljalo da je on vodio predistragu, to nikada nije bilo javno rečeno.
Na dan odavanja pošte i dostojanstvenog oproštaja od nastradalih – 5. novembra u Novom Sadu, preko 22.000 prisutnih građana su istakli i zahtev za odgovornošću i ostavkama. VJT je istog dana izdao saopštenje da su angažovali pet tužilaca i dva pomoćnika koji su „u prethodna tri dana saslušali 48 lica i proučili relevantnu dokumentaciju“. 13. novembra saopštavaju da su saslušali 71 lice i naredili građevinsko veštačenje.
Sve vreme, za razliku od zajedničkog saopštenja VJT i OJT u Novom Sadu od 6. novembra o hitnom reagovanju i lišavanja slobode 9 (u stvari 14) lica zbog „nasilja i uništavanja imovine, povodom protesta građana“, VJT ne navodi podatke u kom statusu su ta lica saslušana, u pravcu kojih okolnosti i krivičnih dela.
Već u tim saopštenjima se previđa očigledna kriminalistička činjenica da pomenuto veštačenje, kao i saslušanja, nisu sami sebi svrha već su u korelaciji sa drugim dokazima (uviđaj, obdukcioni nalazi, poslovna dokumentacija i dr.) koji su odmah mogli da potvrde ili ospore osnove sumnje za krivicu pojedinaca iz lanca odgovornosti za stradanje 15 i teško povređivanje 2 nevine žrtve.
Sve vreme se ne oglašava Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac koja je u nastaloj situaciji javnosti trebalo da saopšti šta je važno za ovaj postupak i u kom pravcu on ide. Izostanak takvog njenog nastupa i delovanja, ali i identično ponašanje sledbenika njenog načina (ne)rada u predmetima od interesa za vladajuću političku elitu, već odavno skupo koštaju građane Srbije. Istovremeno, stvaraju prostor političarima na vlasti da se izjašnjavaju kao portparoli tužilaštva. Oni, počev od predsednika Republike, najavljuju i komentarišu šta će i kad tužilaštvo učiniti, što je prema važećim propisima nedozvoljeno, jer je javno tužilaštvo samostalan državni organ.
U svim ranijim slučajevima, kada se radilo o projektantima, investitorima i izvođačima radova koji nisu direktno povezani za vrhom vlasti, a bilo je žrtava, osumnjičeni su odmah nakon kritičnog događaja bili prijavljeni i izloženi istrazi. Obično su im određivane mere zadržavanja i pritvor. Odgovornost, ažurnost i transparentnost tužilaštva bi u ovom slučaju trebalo da bude veća, a ne manja nego inače. Zašto?
Uništeno je 15 života u toku izvedbe velikog državnog projekta vrednog 65 miliona evra, investitor posla je državno preduzeće AD „Infrastruktura Železnice Srbije“, projekat je radio CIP, a radove izvodi konzorcijum firmi iz Kine uz domaće saizvođače, bez tendera i uz mnoge tajne ugovore. Radovi su pokrenuti 2021, stanica je dva puta rekonstruisana i otvarali su je naši najpoznatiji političari, a ne samo dosadašnji ministar građevine G. Vesić, uz tvrdnje da je zgrada urađena vrhunski, da je bezbedna i sa svim dokumentima.
***
Istovremeno, u Novom Sadu je 5. novembra ispred Železničke stanice održan dostojanstveni skup posvećen odavanju pošte nastradalima. Kolona sastavljena od hiljada građana se nakon šetnje Bulevarom oslobođenja našla pred Gradskom kućom. U tim trenucima se ovaj skup uz izjave nezadovoljstva i emocije ogorčenih građana, ali i doprinos lica koja nisu poznata organizatorima skupa, oteo kontroli. Pojedinci su pokazali agresiju prema Gradskoj kući u kojoj se prethodno zabarikadirala policija.
Iznenada se u stranačkim prostorijama SNS na Bulevaru oslobođenja pojavio i predsednik Republike. On se tada obratio okupljenim pristalicama. Rekao je da država preduzima sve mere da odgovorni za tragediju na Železničkoj stanici budu kažnjeni, da su u toku nasilni protesti i napadi na Gradsku kuću, da pristojnu Srbiju neće moći da pobede i da je došao jer je pogažena srpska zastava, kao i da će od sutra krenuti najžešća moguća akcija protiv svih narko-dilera u Novom Sadu (!?).
VJT i OJT u Novom Sadu, policija i BIA su u odnosu na ono na šta im je ukazao predsednik da treba da urade prema učesnicima protesta, pokazali nezabeleženu ažurnost i „prilježnost“. Prema njihovom saopštenju, došlo je do „nasilja i uništavanja imovine“, naveli su krivična dela, ali nisu dali informacije ko je sve zadržan i pritvoren i zbog čega, te da li se prema svim tim licima zakonski postupalo. Očigledna je potpuna nesrazmera i nelogičnost dosadašnjeg postupanja javnog tužilaštva u odnosu na krivičnopravni i životni značaj i posledice ovih različitih događaja.
Najaktivniji učesnici protesta, događaja u kome niko nije nastradao, niti je ozbiljno povređen, građanski aktivisti, studenti i pojedini opozicionari, čak i jedan maloletnik, hitno se i netransparentno privode i lišavaju slobode, uz sporno angažovanje svih kapaciteta BIA (svetla u svim kancelarijama u Novom Sadu se ne gase), a u osnovnom predmetu tada nije bilo pomaka.
U pojedinim slučajevima mera pritvora prema učesnicima protesta od strane suda bila je ukidana, pa ponovo određivana, bez odgovarajućih obrazloženja. Prekoračeni su zakonski rokovi za donošenje odluka povodom žalbi odbrane pritvorenih aktivista. Ima indicija da je Osnovni sud u Novom Sadu predmet pritvorenika Ješića sa zakašnjenjem dostavio Višem sudu i da je u pojedinim slučajevima menjan sastav vanpretresnog sudskog veća.
S druge strane, od potencijalno osumnjičenih za tragični pad nadstrešnice niko nije zadržan niti lišen slobode neposredno posle tragedije. Tako su im omogućeni uslovi da eventualno kompromituju dokumentaciju, utiču na svedoke ili organizuju bekstvo. Pojedini stručnjaci ukazuju da ključni svedoci koji su učestvovali u svemu ćute i da mnogi akteri, poput ministra Momirovića i bivše ministarke Mihajlović, ali i gradonačelnika Novog Sada, nisu obuhvaćeni naredbom ili nisu saslušani ni kao građani. O tome javno tužilaštvo nije obavestilo javnost, iako je njihov rad javan, osim ukoliko zakonom nije drugačije određeno, a na početku su saopštili da će to redovno i blagovremeno činiti.
Trebalo je odmah razmotriti predlog da slučaj preuzme Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Pored svih argumenata za ovu opciju iznetih u javnosti (malo je verovatno da ni za jedno od službenih lica koja vrše javnu funkciju u lancu odgovornosti nema osnova sumnje da su izvršili krivična dela: zloupotreba službenog položaja, trgovina uticajem, primanje i davanje mita), oni su se javno izjasnili da u slučaju dosadašnjih hapšenja nisu nadležni, ali da prate tok ovog postupka ukoliko bude osnova za njihovu nadležnost. Potrebno je nešto reći i o referencama glavnog javnog tužioca u Novom Sadu za vođenje ovako kompleksnog krivičnog slučaja.
***
Biografija Branislava Lepotića se ne može pronaći na dostupnim internet stranicama. Zna se da je za v.d. Osnovnog javnog tužioca u Vrbasu izabran 2016. van redovnog postupka, na predlog republičke javne tužiteljke Dolovac, jer DVT, bez ikakvog obrazloženja, nije predložio Vladi kandidata sa rang-liste. 13. maja 2023. na prvoj sednici Visokog saveta tužilaštva doneta je odluka da Lepotić, kome je isticao mandat glavnog javnog tužioca u Vrbasu, nastavlja da obavlja funkciju javnog tužioca u OJT u Novom Sadu. Već 19. juna iste godine ga VST, na predlog grupe tužilaca među kojima je bila i Z. Dolovac, bira za glavnog javnog tužioca VJT u Novom Sadu. On tada jedva da ima minimalnih 7 godina iskustva za tu funkciju, ali ni dan iskustva u statusu višeg javnog tužioca. Taj status nema ni danas, ali će ga steći po zakonu automatski kada više ne bude glavni tužilac.
Veliko je pitanje da li bi okončanje prvog dela ove pravosudne storije bilo i dvadestprvog dana od velike tragedije u Novom Sadu, da nije bilo pritiska javnosti i protesta građana. Aktivisti iz organizacija „Sviće“ i „Stav“ su kao akte građanske neposlušnosti pokrenuli šestočasovne blokade mosta i trga ispred Železničke stanice. Novosadska opozicija je u znak podrške porodicama stradalih pozvala da se 14. dana i u čas tragedije na 14 minuta sve zaustavi. Narodni i pokrajinski poslanici i odbornicu su tri dana blokirali ulaze u zgradu suda i tužilaštva u Novom Sadu.
Konačno, 21. i 22. novembra VJT u Novom Sadu je saopštilo da je povodom ovog tragičnog događaja uhapšeno i zadržano 13 lica zbog postojanja osnova sumnje da su J.T., G.V., A.D. i N.Š. učinili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz čl. 288 st. 2 KZ u vezi sa krivičnim delom Izazivanje opšte opasnosti, a osumnjičeni S.N., M.J., Lj.M.M., M.S., D.J., M.G., Z.S.M, D.T. i J.S.M. krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz čl. 288 st. 2 KZ u vezi sa krivičnim delom Nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova. Nakon saslušanja, VJT je za svih 13 osumnjičenih podnelo predlog sudu da se odredi pritvor po tri zakonska osnova.
Osnovni utisak je da je tužilaštvo u pogledu teškog dela protiv opšte sigurnosti naredbom o sprovođenju istrage, koja nije dostupna javnosti, verovatno obuhvatilo većinu najodgovornijih lica, ali se zna da je za utvrđivanje krivice ovih učinilaca potrebno da se teška posledica može pripisati njihovom nehatu. U protivnom, radilo bi se o osnovnom obliku krivičnog dela, za koje je zaprećena blaža kazna zatvora, pa su česte i uslovne osude.
Verovatno na to ciljaju političari, kada nedozvoljeno javno komentarišu ovaj postupak, da će ova istraga biti složena i komplikovana, da će dugo trajati ili da su mere pritvora izazvane protestima. VJT ih je navodno iznenadilo brzim građevinskim veštačenjem, naredbom o sprovođenju istrage i službenim odnosom pojedinih sudija i tužilaca. Nezadovoljni su što je RTS počeo da izveštava o ovom slučaju kao TV N1 i NovaS. Očigledno, njihov cilj je da ovaj slučaj ne bude u fokusu javnosti, da se razvodni i izbegne odgovornost njihovih kolega pod istragom, ali verovatno procenjuju da je za njih bolje i to, ukoliko ostanu skrivene glavne poluge i pojedinci bez čijeg znanja i učešća se ni tada, a ni sada, ne donosi nijedna važna odluka.
***
22. novembra u večernjim satima, pred odlučivanje o predloženim merama pritvora, objavljena je vest da je opozicionarima Ješiću i Bačulovu i studentu Stanojeviću ukinut pritvor. Ove odluke treba pozdraviti, ali zašto samo oni, šta je sa drugim pritvorenim licima? Postoji sumnja da je ovo bio manevar, a možda i manipulacija. Možda je ovo najava da će nadležni sudski organi biti blagonakloni prema ministrima i direktorima osumnjičenim za teško delo protiv opšte sigurnosti u pogledu mera obezbeđenja njihovog prisustva, te tako izbeći novu salvu kritika i nezadovoljstva javnosti.
Saopštenje Višeg suda u Novom Sadu od 23.novembra prema kome je osumnjičenima G.V. i N.Š. određen pritvor do 30 dana isključivo po osnovu uznemirenja javnosti, a osumnjičenima J.T. i A.D. određena mera zabrane napuštanja stana, ovo delimično potvrđuju. Naime, u praksi se ovaj zakonski osnov izuzetno retko samostalno određuje i relativno lako ukida. Drugim osumnjičenim licima (projektanti, nadzor i izvođači radova) pritvor je određen po sva tri ili dva osnova, uključujući i osobite okolnosti da bi u kratkom vremenskom roku mogli ponoviti krivično delo. Protiv ovih rešenja dozvoljena je žalba vanpretresnom veću Višeg suda u Novom Sadu, koji će uskoro doneti konačne odluke i demantovati ili potvrditi iznete hipoteze.
Neposredno pre donošenja ovih odluka, 20-ak strukovnih NVO zajedničkim saopštenjem zahtevaju od vlasti da zaustavi represiju nad građanima, aktivistima i opozicionim akterima, koja je sve surovija, a najviši državni zvaničnici je opravdavaju i podstiču. Traže slobodu za sve političke zatvorenike i odgovornost vlasti i državnih institucija, te da VJT u Novom Sadu zakaže konferenciju za medije. Slično saopštenje je objavio i Nacionalni konvent za EU, a CEPRIS je ocenio da na putu do pravde ne stoje građani koji blokiraju zgradu suda i tužilaštva, već korupcija, nepotizam, ucenjenost i strah koji u pravosuđu proizvode nosioci izvršne vlasti.
Pravosudni organi koji sumnjive prekršaje javnog reda i mira kvalifikuju kao krivično delo pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja ili ostavljaju nedovršenim istrage u kojima su osumnjičeni pripadnici policije i BIA, a hapse bez pardona sve one koji povodom masovnog stradanja u Novom Sadu zahtevaju odgovornost, doprinose stranačko-političkoj instrumentalizaciji pravosuđa. Ovo tim pre što je, bez dijaloga, u izgledu još veća represija prema građanima i usvajanje predloženih spornih izmena Krivičnog zakonika. Pored ostalog, predviđa se kriminalizacija objavljivanja materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela i ukidanje iznuđivanja iskaza kao krivičnog dela.
To je potpuno suprotno načelima Ustava i pravnim tekovinama EU. Svi treba da znaju da se u demokratskim društvima, nakon smenjivanja režima koji je uzurpirao državu, sasvim regularno, na osnovu ustanovljenog kršenja ljudskih prava i sloboda, sprovodi lustracija. Izostanak sprovođenja Zakona o lustraciji u vezi krvavih događaja i zločina iz perioda 90-ih, kada su se masovno kršila ljudska prava, nas je, dobrim delom, i doveo u situaciju da su ključne institucije sistema blokirane ili izmanipulisane monopolom stranačkih instrukcija i zloupotreba.
Ukoliko i dalje, u ovakvim slučajevima, koji uz stručnu, nesporno imaju i naglašenu političku komponentu, naše pravosuđe ne može ili ne želi da postupa stručno, efikasno i jednako prema svima, postavlja se pitanje zbog čega smo i za koga nedavno, uz veliko ulaganje građana, struke i EU, te koliko uspešno, izmenili sve odredbe Ustava o pravosuđu i doneli nove pravosudne zakone?
Ili će sudije i javni tužioci štititi slobodu govora, Ustav i zakonitost ili će postati izvršioci i saučesnici nedemokratskog režima, s jedne strane, u skrivanju i umanjivanju odgovornosti vrha vlasti, a, s druge, u gušenju garantovanih prava građana na okupljanje, slobodu mišljenja i izražavanja.
Autor je sudija Apelacionog suda u penziji, nekadašnji član VSS-a i član CEPRIS-a.
Peščanik.net, 26.11.2024.
NADSTREŠNICA