Narodna banka možda ne treba da bude majka, ali sigurno ne treba da bude maćeha privrede Srbije.

“Sreća prati hrabre“. Tako je guverner NBS Jorgovanka Tabaković odgovorila na pitanje da li u stagnaciji cena hrane leži glavni uzrok niske inflacije u ovoj godini.

Uopšte, iako je priznala da su neki spoljni faktori – pored cena hrane i niska tražnja, tj. pad potrošnje itd. – pomogli da inflacija ove godine bude „najniža u poslednjih 40 godina“, guverner je ipak najveće zasluge za to pripisala samoj centralnoj banci (da ne kažemo sebi). Kad se ta politika, međutim, malo bolje pogleda, vidi se da ona nije bila ni tako hrabra, a pogotovo da nije bila dobra za ionako slabo stojeću privredu.

Najpre, ako je inflacija već bila tako niska (što je, da ne bude zabune, svakako za pohvalu) postavlja se pitanje zašto je tzv. referentna kamatna stopa centralne banke bila tako visoka. Da podsetimo, inflacija je u novembru bila 1,6 odsto, a kamatna stopa NBS šest puta veća – 10 odsto, da bi pre neki dan bila spuštena za skromnih 0,5 odsto.

Kamatna stopa Evropske centralne banke je 0,5 odsto. Pošto Srbija nije Evropska unija, logično je da se na tu „evropsku kamatnu stopu“ doda tzv. „premija na rizik“ koja u našem slučaju iznosi oko četiri odsto. Dakle, kamatna stopa Narodne banke Srbije ne bi trebalo da bude veća od oko pet odsto. A ona je, kao što vidimo, (gotovo) dvostruko veća.

Visoka kamatna stopa jednako restriktivna monetarna politika. Drugim rečima – manje novca (kredita) za privredu (jer se i bankama više isplati da pozajmljuju novac državi, što je i NBS) uprkos činjenici da se ona guši u besparici.

Ovo pokazuje da je NBS imala jedan još važniji cilj od niske inflacije. To je stabilnost kursa. U stvari, uspešnost centralne banke se u Srbiji odavno meri, ne visinom inflacije (što je po definici njen primarni posao), nego stabilnošću kursa. A to je u interesu dužnika. Pre svega države. Sa višim kursom, ona bi mnogo teže otplaćivala strane dugove.

Sve u svemu, politika Narodne banke Srbije u 2013. godini nije bila ni malo hrabra. Pre bi se moglo reći da je bila ziheraška. I na korist države kao najvećeg dužnika.

Pomogla je, verovatno, odlažući njihovu propast, nekim prezaduženim preduzećima, ali je još više odmogla onim zdravim, sa dobrim izvoznim programima, povećavajući im troškove (poskupljući kredite) i smanjujući prihode (obarajući vrednost evra). Politika Narodne banke Srbije, dakle, može da bude mnogo bolja.

Novi magazin, 26.12.2013.

Peščanik.net, 27.12.2013.

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.