Od 5 aktera incidenta u jednoj zgradi ovog leta u Vinči privedena je samo jedna osoba – devojka iz Ukrajine kojoj se sada sudi po drugi put. Za sada nema naznaka da će proces protiv nje dati odgovor na pitanje da li je motiv komšija da joj jedne avgustovske večeri prošle godine pokucaju na vrata bila isključivo, kako oni tvrde – glasna muzika. Do sada nije pokrenut postupak kojim bi bilo utvrđeno da li je postupanje policije u ovom slučaju bilo adekvatno.
Maria Vyhivska ima 24 godine i u Srbiju je izbegla pošto je u Ukrajini počeo rat. U maju prošle godine je sa svojim momkom iz Rusije, Jurijem Kuročkinom, iznajmila stan u Vinči. Četiri meseca kasnije komšije su joj zakucale na vrata jer je, kažu, puštala glasnu muziku. Izbio je incident, došla je policija i privedena je samo ona.
U Prekršajnom sudu u Beogradu početkom februara biće joj nastavljeno ponovljeno suđenje zbog narušavanja javnog reda i mira, puštanjem glasne muzike i nasilnim ponašanjem prema komšijama.
Prva presuda Prekršajnog suda u Beogradu kojom je proglašena krivom za ova dva prekršaja je odlukom Apelacionog prekršajnog suda ukinuta i naložen je novi sudski proces. Takva odluka doneta je između ostalog zato jer je sud kao osnovanu uzeo žalbu na prvostepenu presudu u kojoj se navodi da Mariji, koja ne govori srpski jezik, u prethodnom postupku nije bio obezbeđen prevodilac, kao i da činjenice u vezi sa incidentom ni u toj presudi ni u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka nisu opisane na jasan i precizan način.
Ako je suditi po prvom pretresu u ponovljenom suđenju krajem decembra, ovaj proces neće dati odgovor na pitanje da li je reč o običnoj komšijskoj svađi zbog glasne muzike ili je tu, barem delimično, bilo i upliva nečeg drugog – netrpeljivosti prema strancima, prema Ukrajincima, prema nekome ko je drugačiji ili se u pogrešnom trenutku našao u Srbiji.
Takav utisak se stiče jer se pominjanje detalja koji bi mogli da budu indikator da je odluka komšija, a posle i policije, bila motivisana i nečim drugim osim glasnom muzikom – za sada na sudu odlučno prekida i incident se, bez provere, svodi na banalnu komšijsku svađu.
Iznoseći svoju odbranu, Marija je na prvom pretresu rekla da njen momak i ona te avgustovske večeri nisu puštali glasnu muziku – i da su to hteli nisu mogli, tvrdi ona, jer osim dva mobilna telefona nemaju nijedan uređaj za puštanje muzike.
Ono što je u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka Policijske stanice Grocka opisano kao Marijino histerično ponašanje („počinje da histeriše i da snima telefonom“ pošto su joj komšije pokucali na vrata, piše u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka) ona opisuje ovako: Nakon što su im komšije pokucali na vrata, čula je kako im se njen momak na engleskom jeziku izvinio, ali se posle nekoliko minuta začulo još jače kucanje – zapravo šutiranje vrata.
Tada je počela da telefonom snima šta se dešava i shvatila da je pored dvojice komšija tu sada i treći; svi oni ušli su u njen stan pokušavajući da joj otmu telefon i izbrišu snimak. U tom metežu uspela je da pozove policiju, koja je mogla da čuje sve što se u stanu dešavalo – između ostalog, tvrdi Marija, i to da su je trojica komšija izudarali. Zadobila je, kaže, modrice i ogrebotinu koje je fotografisala i to će, najavljeno je na prvom pretresu, i biti predstavljeno sudu.
Marija je na kraju dodala možda jedan od najvažnijih detalja ovog slučaja – u policijskoj stanici je u noći incidenta odbila da potpiše papire koji su joj dati, jer nije razumela šta na njima piše. Policajac joj je tada pomoću Google Translatea rekao da će u pritvoru ostati 48 sati ako to odmah ne potpiše što je, ispostaviće se, bilo njeno priznanje da je kriva za remećenje javnog reda i mira.
„Ja vas ovde ne saslušavam o postupanju policije, već na okolnosti onoga što piše u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka“, rekla je tada sudija.
Za sada deluje da to nije jedini aspekt ovog incidenta koji tokom ovog procesa neće biti tretiran. Jer kada je Marija, odgovarajući na pitanje svog advokata, rekla da je jedan od komšija (koji nije učestvovao u incidentu, a pitao ju je odakle je) nosio majicu sa znakom Z i da je posle toga taj znak osvanuo na ulazu njene zgrade – sudija ju je ponovo prekinula.
„Nećemo o politici u ovoj sudnici… Smatram da ovde treba da stanemo. Žao mi je zbog toga što se dešava u Ukrajini, ali ovde je reč o glasnoj muzici“, rekla je ona. Tako je ponovo odbila da proveri da li je u ovoj priči bilo najpre netrpeljivosti prema nekom ko je iz Ukrajine, a onda i diskriminacije u odluci policije da privede samo Mariju.
Pitanje da li je incident u Vinči samo banalna komšijska svađa se nameće i ako se poveže sa izveštajem „Promeni priču“ Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS: od 2015. godine u Srbiji je primetna sve veća socijalna distanca prema izbeglicama, dok istraživanje iz 2020. pokazuje da 64,5% građana Srbije ima otpor prema mogućnosti da im izbeglice žive u komšiluku.
Odnos dela stanovništva u Srbiji, a možda i dela policije prema Ukrajincima pokazao se i krajem prošle godine kada je na Malim stepenicama kod Brankovog mosta u Beogradu mural sa likom ukrajinske pesnikinje Larise Petrovne Kosač, koji je oslikalo udruženje Krokodil, prekrečen belom farbom. Tu su onda ispisana tri slova Z i poruke: Ovo je Srbija, Nema mesta za ovo i Nema nacizma ovde.
Zato deluje da u ovoj sudnici treba da bude politike, ne da bi se o njoj raspravljalo, nego da bi se ispitali svi aspekti ovog slučaja i utvrdilo da li se Maria Vyhivska po drugi put našla pred sudom u Srbiji isključivo zbog navodnog puštanja glasne muzike.
Peščanik.net, 06.01.2023.
UKRAJINA