Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Ovo je predlog, svojevrsna lista za razmišljanje do 4. marta, kada će se birati odbornici za skupštinu Beograda. Tačke na listi zamišljene su kao smernice za odlučivanje na dan izbora. Kreće se od toga da je u Srbiji na vlasti antidemokratska, antisistemska koalicija koja ustanove i procedure koristi isključivo kao krinku pod kojom se formira mreža klijentelističkih odnosa za zadovoljavanje sebičnih interesa na štetu zajedničkog dobra. Izbori za gradsku skupštinu su (još jedna) prilika da se iskoristi namera tekućeg režima da se sakrije iza privida demokratskog legitimiteta te da se pobedom na izborima ovaj režim skine s vlasti – za početak u Beogradu, a onda i u čitavoj zemlji. Druge opcije za obaranje vladajuće koalicije – a naposletku će ona morati da ode s vlasti jer društvo ne može izdržati teret zadovoljavanja njenih partikularnih potreba, kao i potreba njenih klijenata – daleko su nasilnije i neizvesnije.

U tekstu se koriste podaci iz nedavnih istraživanja javnog mnjenja. Ima dovoljno razloga da se sumnja u konkretne brojeve iz tih istraživanja, delimično zbog toga što su neka od njih pravljena da bi se izašlo u susret željama naručilaca, ali delom i zato što se sada već jasno pokazuje da ljudi ovde ne odgovaraju iskreno na pitanja istraživača (na to recimo ukazuju dramatične razlike između rezultata telefonskih i rezultata terenskih anketa, što posredno govori i o stepenu demokratskih sloboda kod nas). Ipak, ta istraživanja, koliko god da su nameštena ili nepouzdana, uzeta u nizu potvrđuju trendove važne za odluku šta da se radi na dan izbora.

1.

Stranka na vlasti od decembra do danas ne uspeva da poveća procenat svojih glasača u Beogradu. Kako je stajala u decembru, ta stranka među biračima stoji i danas. Reč je o nekih 35 odsto podrške (kod istraživača u službi te stranke, procenat ide nešto malo preko 40 odsto), na izlaznosti koja se kreće tek nešto više od polovine biračkog tela. Međutim, s tim procentom glasova, a uz nepovoljnu raspodelu drugih glasova (recimo, mnogo lista ispod cenzusa), ta stranka može dobaciti i do 60 odbornika u gradskoj skupštini, a to je ubedljiva većina. Ipak, treba ponovo naglasiti – uz zloupotrebu svih državnih i medijskih resursa ta stranka ne uspeva da podigne broj pristalica u Beogradu.

2.

Pošto građani očito ne reaguju na pozitivnu kampanju, režim se odlučio da biračima pošalje negativnu poruku da nema dobrih razloga da izađu na izbore. Rezon je jednostavan: režimski glasači će svakako izaći na izbore ne zato što veruju porukama stranke na vlasti, nego zato što su ucenjeni, to jest upleteni u mrežu interesa zbog kojih glasaju za tekuću vlast. Zato se režim u kampanji ne obraća svojim pristalicama: on ih za sebe vezuje klijentelističkim sponama. Režimska kampanja isključivo je okrenuta opozicionim glasačima i dvojaka je – umanjuje se važnost izbora za gradsku skupštinu; vodi se negativna kampanja protiv opozicionih stranaka i zastrašuju se njihove pristalice. I jedno i drugo treba da obeshrabri birače da izađu i glasaju.

3.

Istraživanja pokazuju da ova kampanja nije bez učinka. Dok je razlika između broja onih koji će sigurno glasati za režim i broja onih koji još razmišljaju da tako glasaju prilično velika a sigurni režimski glasači dominiraju (što se lako objašnjava razgranatim klijentelizmom ili – u rečniku režima – kapilarnim glasovima), kod opozicionih stranaka je broj sigurnih glasača i broj onih koji razmišljaju da glasaju za jednu od 5 opozicionih lista praktično jednak. Da stvar bude gora, kod potonjih je primetna težnja da na kraju uopšte ne glasaju. S obzirom na resurse koje koristi režim, bilo bi zaista neobično da ova podla kampanja ne da rezultat. Ali, i pored te kampanje, opozicione liste proteklih nedelja ipak beleže rast broja pristalica – recimo, koalicija oko Demokratske stranke (ona je sada već ubedljivo iznad cenzusa), kao i lista Ne davimo Beograd (kreće se oko cenzusa, s velikim potencijalom među onima koji još razmišljaju).

4.

Na režimsku kampanju da se birači odgovore od izbora, opozicione stranke su odreagovale kampanjom za izbore (zapravo odbranom elementarnih demokratskih vrednosti). One su nastojale da uvere glasače da su u stanju da kontrolišu izbore te da ta (izborna) bitka nije unapred izgubljena. Pored toga, one šalju poruku da imaju dovoljno pristalica da poraze režim u Beogradu. Istraživanja to potvrđuju: ako se saberu brojevi onih koji razmišljaju da glasaju za opozicione liste i onih koji će sigurno glasati za njih – režim ubedljivo gubi beogradske izbore. Nevolja je u tome što je režim praktično zapušio sve komunikacione kanale između opozicionih stranaka i birača tako da poruka o snazi opozicije u Beogradu praktično ne stiže do protivrežimski nastrojenih građana.

5.

Kao i obično – jedino što ovaj put to zadobija dramatične razmere – (politička) borba vodi se oko neodlučnih birača. Režim nastoji da ti birači ostanu kod kuće, dok ih opozicija motiviše da izađu na izbore. U preostaloj polovini građana koji još razmišljaju da li će glasati, ubedljivo je više pristalica opozicije. Pošto su kanali komunikacije presečeni – svaki taj pristalica veruje da je usamljen i zaglavljen u bezizlaznoj situaciji. Ali, to je samo slika koju kreira ovaj režim iz sasvim jasnih, koristoljubivih razloga. Stvarnost izgleda znatno drugačije (i probija se i kroz rezultate nameštenih istraživanja). Izađite 4. marta da glasate i proverite.

Peščanik.net, 26.02.2018.

Srodni linkovi:

Tri nedelje do izbora

Četiri nedelje do izbora

Pet nedelja do izbora


The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)