Đaci će defilovati u savršenom redu, sviraće filharmonijski orkestar i vatromet će obasjati nebo nad Prištinom. Ipak, uoči proslave u utorak 17. feburara, u glavnom gradu Kosova ne vlada praznična atmosfera.

Euforija je prošla. Kosovo se sprema da proslavi prvu godišnjicu nezavisnosti, ali Priština nije zadovoljna. Kosovo su priznale samo 54 članice Ujedinjenih nacija; u EU pet zemalja od 27 – Španija, Kipar, Grčka, Rumunija i Slovačka – i dalje ga ne smatra nezavisnom državom.

„Proglašenje nezavisnosti ne rešava sve probleme, već otvara perspektive“, kaže za Le Monde premijer Hašim Tači. „Napredujemo sigurnim korakom ka članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u. Gradimo demokratsko multietničko društvo, sa osiguranim pravima za Srbe.“ Protekla godina je svakako demantovala najcrnja predviđanja, jer nije bilo međuetničkog nasilja.

Nedavno su osnovane kosovske oružane snage i obaveštajna služba. Uprkos ovim atributima suverenosti, Kosovo je i dalje mala država, čiji je jedini resurs obilna međunarodna pomoć.

Zavisno od međunarodne pomoći, odvojeno od Srbije operacijom koju Beograd odbija da prizna kao konačnu, Kosovo želi da veruje u svoju evropsku budućnost. Ali ko zaista upravlja ovom zemljom od oko dva miliona stanovnika? Teško je reći. Preplitanje ovlašćenja vlade i međunarodnih organizacija zadaje glavobolju specijalistima. „Kosovo je administrativno čudovište, ne zna se gde je prava vlast“, kaže opozicionar Blerim Šalja iz Alijanse za budućnost Kosova (AAK).

„Usled nedovršenog prenosa ovlašćenja sve je blokirano“, uzdiše Lamberto Zanijer, šef Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). „Međunarodno prisustvo je preterano, ali avaj, neizbežno.“

Nakon proglašenja nezavisnosti 2008, UNMIK je reorganizovan, ali nije nestao, jer nije donesena nova rezolucija UN, koju je blokirala Rusija. Za primenu zakona je zadužena misija Eulex (pravosudno-policijska misija), raspoređena 9. decembra 2008, sa nekoliko meseci zakašnjenja. „Ja sam na čelu tehničke, a ne političke misije“, podvlači njen šef Iv de Kermabon.

Ali ovaj francuski general, koji je ranije komandovao trupama NATO-a na Kosovu (KFOR), zna da se ovlašćenja Eulexa odnose na osetljive oblasti: pravosuđe, policiju i carinu. „Dolazak Eulexa približava Kosovo Evropi i Evropu Kosovu“, kaže Lamberto Zanijer. „Ali, Evropljani su prinuđeni da priznaju da je je njihova misija više politička nego što su predviđali.“ Pravosudno osoblje i policajci došli su da pomognu, ali oni moraju i da ispravljaju grešeke svojih kosovskih kolega. „Mi smo najviša instanca u osetljivim oblastima kao što su zaštita svedoka ili borba protiv korupcije, onda kada Kosovari nisu u stanju ili ne žele da se bave tim stvarima“, kaže Iv de Kermabon. Vlast kosovskih institucija ostaje problematična u srpskim enklavama, u kojima je Beograd formirao paralelne strukture.

Zvanično, misija Eulex je statusno neutralna, i zbog toga su Tačijevi protivnici ozlojeđeni. „Statusna neutralnost znači da se sadašnji status ne smatra konačnim“, kaže Aljbin Kurti, mladi lider pokreta Vetëvendosjei (Samoopredeljenje), koji postiže sve veći uspeh kritikujući međunarodno prisustvo na Kosovu. Aljbin Kurti ukazuje na opsednutost EU „paradigmom stabilnosti“ nauštrb ekonomskog razvoja. „Svake godine 40.000 mladih napuni 18 godina, a samo četvrtina njih se upiše na fakultet. Ostali su kao skladište baruta koje čeka varnicu.“ Stopa nezaposlednosti na Kosovu je 45 odsto.

Osim Eulexa, EU u Prištini ima i specijalnog izaslanika, Pitera Fejta, koji je zadužen za savetovanje kosovske vlade i Eulexa. Ovaj Holanđanin ima još jednu funkciju: on je šef Međunarodne civilne kancelarije, koja vodi računa o primeni dogovorenog statusa. Kosovska štampa je redovno optužuje za ograničavanje slobode delovanja vlade. Piter Fejt je, zajedno sa predsednikom Fatmirom Sejdiuom, sredinom januara doneo odluku o odlaganju parlamentarnih izbora do 2011. „Ja nemam ingerencije administratora u BiH, ali moj posao nije ni da samo aplaudiram. Ponekad moram i da kritikujem.“ Po njemu, struktura međunarodnih organizacija „jeste složena, ali smanjuje konfuziju“.

Kosovska vlast se suočava sa dvojakim izazovom. Tu je pre svega izazov ekonomskog razvoja. Nema stranih investicija, čak ni struje nema dovoljno, uprkos desetogodišnjem prisustvu međunarodne zajednice, koja je u kosovsku energetiku do sada uložila 1,2 milijarde evra! Drugi izazov je uspostavljanje vlasti u oblastima naseljenim Srbima.

Planom decentralizacije predviđeno je obrazovanje šest opština u južnim enklavama i u Mitrovici, koje bi imale široku autonomiju. Ali prihvatanje saradnje za Srbe bi značilo priznavanje prištinskih vlasti. „Izbor proevropske vlade u Srbiji neće promeniti odnos Beograda prema Kosovu“, tvrdi Oliver Ivanović, državni sekretar u srpskom ministarstvu za Kosovo. „Iznenađuje me to što međunarodna zajednica to ne razume. Nije važno da li je na vlasti Tadić ili Koštunica. Kosovo za nas nije završena priča.“

 
Piotr Smolar, Le Monde, 16.02.2009.

Prevela Olja Petronić

Peščanik.net, 17.02.2009.

Leave a Reply