Ekskluzivna, ali i tragična, vest glasi: jedna velika i poznata kompanija iz Evropske unije sprema se da napusti Srbiju i svoje regionalno sedište preseli u – Crnu Goru.
Razlog – kursne razlike izazvane padom dinara u odnosu na evro potpuno su uništile profit te kompanije. Dodatni razlog za preseljenje u Crnu Goru nesumnjivo je i najava Narodne banke Srbije da će inflacija do kraja godine da poraste na 10 odsto, što će dodatno oboriti ionako slabašnu kupovnu moć stanovništva i životni standard. Privredni ambijent toliko se pokvario da ta kompanija nema više razloga da „sedi“ u Srbiji.
Standard & Poor’s, Fitch i bog – tri su neprijatelja koje čovek danas ne bi poželeo ni najgorem neprijatelju. A baš to trojstvo uzelo je Srbiju „na zub“ – dve od tri vodeće kreditne agencije oborile su u kratkom vremenu rejting Srbije, a bog nas nije „pogledao“, naprotiv suša je spržila našu poslednju nadu – dobru proizvodnju hrane.
„Situacija je dramatična“, rekao je naš ministar finansija i privrede. Ali, to upozorenje prošlo je nezapaženo i dalje se ništa ozbiljno ne dešava, osim urlanja svetine i medija na obznanu da će na Terazijama „giljotina ponovo da radi“. Od te vriske malo ko je u Srbiji čuo da će inflacija na kraju godine biti 10 odsto (a možda i veća). Vladini službenici prete, hapse, presuđuju i seku glave koje lete na sve strane uz parolu „narod je gladan pravde“. Agrobanka je eklatantan primer sprege politike, finansija i „biznisa“ u koju su umešane partije iz bivše ali i sadašnje Vlade i dobro je da se to razotkrije. A već se najavljuju (27 slučaja) nove istrage, nova hapšenja, nove zabave za narod… Dobro, možda je narod „gladan pravde“, ali bi bilo dobro da nešto dobije i za predjelo od prave hrane, a još je za društvo značajnije da tu pravdu sprovode isključivo nadležni državni organi a ne vladini službenici.
Dramatična situacija nije, međutim, trenutno predmet interesovanja novih vlasti koje su tako brzo zaboravile svoja aprilska predizborna obećanja o boljem životu, novim radnim mestima, desetinama milijardi evra investicija. Sve je zaboravljeno, kao da je taj april onaj april od pre 50 godina iz čuvene pesme Bobe Stefanovića „April u Beogradu“.
Koliko god ministru Dinkiću politički protivnici spočitavaju da namerno dramatizuje stanje, sad mu treba verovati – on ipak ima dobar uvid i u ono što je radila prethodna Vlada u kojoj su sedeli i njegovi ministri i kakvo je stanje sada kad je on ključar državnih finansija i dirigent ekonomske politike.
Ne pomaže i neće pomoći trula i demagoška retorika da je za sva ekonomska zla u državi kriva prethodna Vlada. Nije ona bila sjajna, to svi znamo. Ali, tandem Dačić-Dinkić nema više ni vremena ni argumenata da se skriva iza lošeg rada Vlade u kojoj je jedan bio prvi potpredsednik (Dačić, ako je neko zaboravio), a drugi imao svog potpredsednika (Dinkić – Kalanović). Rast inflacije i obaranje rejtinga su posledice nastale zato što su takva očekivanja privrednika, finansijera i investitora za naredni period. Dakle, loš rejting i inflatorna očekivanja nastala su zato što su ti igrači na tržištu procenili da će ekonomsko stanje Srbije biti sve lošije u mesecima koji dolaze, a na osnovu poteza koje su povukli novi kreatori ekonomske politike (Vlada). Na primer, nespremnost države da manje troši i sporost u smanjivanju budžetskog deficita jasni su signali (uz porast cena energenata i primarnih poljoprivrednih proizvoda) proizvođačima da će ih država i dalje mnogo opterećivati i da zbog toga moraju da dižu cene svojoj robi. To su takozvana inflatorna očekivanja i ona zavise isključivo od poteza aktuelnih kreatora ekonomske politike (Vlade).
Rejting agencije, kojima investitori i finansijska tržišta bespogovorno veruju, nedvosmisleno i taksativno navode sve loše (da gori ne mogu biti) poteze sadašnje (a ne prethodne) Vlade:
– pogoršanje fiskalne pozicije Srbije
– pogoršanje spoljnog finansiranja Srbije
– izgledi za slab ekonomski rast
– odlaganje usvajanja dopunskog budžeta
– odbacivanje mogućnosti bilo kakvog zamrzavanja plata i penzija (dve glavne stavke u državnoj potrošnji)
– umesto fokusiranja na korekciju rastućeg fiskalnog deficita i javnog duga, nova Vlada je promenila Zakon o centraloj banci na način koji je poljuljao poverenje investitora i koji može da komplikuje sporazum o novom zajmu Međunarodnog monetarnog fonda.
Vreme curi strahovitom brzinom. „Igara“ (afera) ima previše i one troše previše društvene energije, a malo je „hleba“ (reformi) od koga treba da se bolje živi. Vlada za sada razgrađuje sistem i neselektivno odbacuje i dobra rešenja evropske prakse i standarda. Razgrađujući loša rešenja („više pravde“ za narod) vlast očekuje da će dobiti aplauze domaćeg „običnog“ sveta, odnosno birača.
To je čist populizam.
Poništavanjem dobrih sistemskih i reformskih zakona i odlaganjem uverljivih i kredibilnih mera za reformisanje sistema i stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta – vlast je navukla podozrenje i strah stranih finansijera, kreditora i privrednika koji će se sve više suzdržavati od poslovanja u Srbiji. A ako već rade, gledaće da pobegnu makar i u Crnu Goru (kao kompanija s početka ovog teksta).
To je čista neodgovornost.
Miks lošeg rejtinga i rasta inflacije su za Srbiju isto što i mešavina kokaina i viskija za Whitney Houston. Rezultat bude tragičan.
Zato je naša situacija – dramatična.
Peščanik.net, 17.08.2012.