Fotografije čitalaca, Vladimir Nedeljković
United Colors of Benetton?
United Force?
Moguće.
United economists?
Teško.
Možda je naš premijer slučajno ili namerno pobrkao lončiće pa ima utisak da postoji nešto što liči na ekonomsku ”sabornost”, ali teško je poverovati da je ”po prvi put ekonomska struka ujedinjena” u pohvalama Vladi za ono što ona dobro radi za zemlju i da ”ne postoji danas nijedan ekonomista koji bi rekao nešto loše”.
Možda je naš premijer hteo da kaže – ujedinjeni oko pohvala za izbegavanje bankrota države?
To je u redu.
Nesumnjivo, premijer i Vlada ubiraju podršku svakog razumnog ekonomiste za do sada obavljene poslove na fiskalnoj konsolidaciji i smanjenju prevelikih troškova države koje su učinili u strahu da Srbija ne doživi sudbinu Grčke.
Pretenciozno s premijerove strane, međutim, zvuči hvalisanje o pohvalama ”ujedinjenih ekonomista” oko onoga što Vlada radi na reformama.
Teško da postoji nešto što bi se moglo nazvati ”united economists”.
Možda se premijeru samo čini gledajući televizije i čitajući štampu da ga ekonomisti ”ujedinjeno” podržavaju i hvale.
Na prvi pogled tako i izgleda.
Jer, domaćim medijima (štampanim i elektronskim) dominiraju neki od ekonomista čiji su lični interesi ”ujedinjeni” s interesima Vlade i premijera.
Neka vrsta vladinog hora (ekonomskih) dečaka.
To govori i o svojevrsnoj kontroli (ili strahu) medija o kojoj se toliko često priča u javnosti, a premijer pokušava da taj problem zataška. Teško je odoleti utisku da postoji pažljiva medijska selekcija u kojoj se jedna grupa ekonomista favorizuje, a druga drži podalje od javne (medijske) debate.
Nekolicina ekonomista koji hvale Vladu i premijera i za ono što još nisu učinili nego samo pričaju da će učiniti, kao po nekom zadatku, ”ne skida” se sa tv ekrana i stranica štampe, mediji ih uglavnom titulišu kao ekonomiste (što oni i jesu), ali izostaje odrednica o njihovom trenutnom zaposlenju. A svi trenutno na ovaj ili onaj način rade za vladu, odnosno državu kod koje primaju platu. Jedan je, recimo, savetnik ministarke za evropske integracije, drugi direktor jedne državne ustanove, treći opet savetnik jednog ministra, četvrti šef važne državne institucije, peti…
Ne sumnjajući u njihovu stučnost, reklo bi se da su svi oni u nekoj vrsti ”sukoba interesa” i da otuda u njihovim ”ujedinjenim” pohvalama ima izvesnog ličnog motiva.
Nešto prostora mogu da dobiju oni ekonomisti koji se deklarišu kao klasični protivnici reformi. Na primer, osvedočene pristalice propalog socijalizma i omiljenog državnog intervencionizma obilato koriste odrtavelog medijskog starca da sipaju ”drvlje i kamenje” na započete reforme i smanjenje apetita države.
Premalo je, međutim, medijskog prostora dostupnog širokim narodnim masama (dakle, novine i televizije) na kome bi mogli da se ”iskažu” oni drugi ekonomisti – koji su ujedinjeni u podršci vatrogasnim merama fiskalne konsolidacije i smanjenju troškova države, ali su vrlo kritički (dobronamerno) raspoloženi prema brzini ekonomskih reformi, izvesnim populističkim lutanjima i Vladinoj i premijerovoj bolećivosti zbog koje se neke od tih mera sprovode sa zakašnjenjem.
Oni smatraju da postoji rizik da javna preduzeća pojedu rezultat dosadašnje fiskalne konsolidacije, da za sada postoje samo planovi i da je malo postignuto u reformi javnih preduzeća, da se ne zna šta će biti s viškovima zaposlenih, šta sa investicijama državnih firmi, kako sanirati njihove gubitke…
Dakle, oni nisu protiv reformi, naprotiv, traže više reformi i bržu promenu privrednog sistema Srbije.
”Da država radi ono što treba, sada bismo imali veći privredni rast i veću zaposlenost”, tvrdi jedan član Fiskalnog saveta, za koji premijer kaže da u ”svakom delu svog izveštaja ocenjuje da je danas bolje nego što je bilo”.
Ti ekonomisti smatraju da je Srbija ”svemirskim” godinama udaljena od tržišne privrede, da u njoj još ne postoji pravna država (u modernom zapadnom smislu) koja podrazumeva zaštitu svojine i slobodnu konkurenciju, da u Srbiji još uvek caruju sporost i arbitrernost administracije, da još uvek postoje krivično delo zloupotrebe ovlašćenja u privredi, nestimulativni porezi, zabrana iznošenje profita, dozvole se sporo izdaju, cena kapitala je visoka i još uvek opstaju zamršeni, nerazumljivi i kontradiktorni propisi…
Koliko u vladajućoj nomenklaturi još ima nerazumevanja i ”lutanja” pokazuje primer najnovije parlamentarne polemike, u kojoj je jedan od naprednjačkih prvaka optužio opoziciju da je, dok je bila na vlasti, ”donosila zakone koje su pisali tajkuni”, navodeći primer Zakona o deviznom poslovanju koji je legalizovao iznošenje novca iz zemlje.
Ako neko ima problem sa iznošenjem legalno zarađenog profita iz Srbije, onda taj ne razume suštinu reformi i nastojanje premijera da promeni privredni ambijent i učini ga komotnim za investitore i poslodavce.
Ili, baš u isto vreme dok se premijer hvalio podrškom ujedinjenih ekonomista, njegov resorni ministar izneo je zastrašujući podatak koji se ne rimuje sa evropskom praksom – za državu kao poslodavca radi 807.225 ljudi, a privatni sektor zapošljava tek nešto malo više – 1.168.267.
Ako se premijer već hvali da se Srbija ”prema nivou konsolidovanog deficita opšte države nalazi u prvih šest zemalja u Evropi” (što jeste za pohvalu), onda bi morao da pogleda i ”mračnu stranu” države kao najvećeg poslodavca.
Razumljiva je potreba premijera da se hvali pojedinim potezima svog ministarskog kabineta.
Ali nije baš za hvalu njegov podatak/pitanje – da li u Srbiji postoje redovi penzionera koji se tuku da dođu do penzija i jesu li kod nas zatvoreni bankomati – kojim premijer želi da pokaže koliko je uspeo. Hvala bogu, Srbija se odmakla od redova i bankrota, ali to ne bi trebalo da bude reper kojim se meri učinak Vlade koja se hvali evropskim rezultatima.
Uostalom, ekonomisti koji podržavaju reformski kurs Vlade ozbiljno upozoravaju da Srbija uprkos pozitivnim rezultatima i dalje nije u plusu, da država i dalje nema dovoljno novca, da mora da se zadužuje i da je u gubitku.
Otuda savet premijeru da se drži one narodne ”U dobru se ne ponesi”.
Peščanik.net, 04.07.2015.
