Fotografije čitateljki, Neda Radulović-Viswanatha, #EndAusterityNow, London 20.6.2015.

Fotografije čitateljki, Neda Radulović-Viswanatha, #EndAusterityNow, London 20.6.2015.

Kralj Ibi zaigrao je i pred Grcima.

”Narode moj”, kukavički viče u dramatičnom televizijskom obraćanju naciji grčki ultralevičarski premijer, koji je do skoro obećavao med i mleko, a sad jadno poziva u odbranu nacionalnog dostojanstva.

Grčka će na referendum.

Da narod još jednom kaže odlučno ”ne” mrskom neprijatelju udruženom u ”trojku kreditora”.

I da odbije ponižavajuće, frustrirajuće i nepodnošljive mere štednje.

Iza referenduma, odnosno iza naroda, krije se kukavica, ”hrabri” levičar koji je pre i posle pobede na izborima nudio laka rešenja, a onda Grčku posle pet meseci tumaranja doveo do pred bankrot i isterivanje iz evrozone i Unije.

Grčka se u njegovom mandatu vratila u recesiju, novac iz banaka je nestao, administracija se pokazala nekompetentnom, a svakom iole pismenom čoveku je postalo jasno da je odlaganje rešenja u pregovorima s kreditorima besmisleno.

Taj toliko slavljeni i obožavani političar pokazao je da sam nema hrabrosti da odluči šta je najbolja budućnost za građane koji su ga na izborima izabrali i poverili mu da vodi Grčku, pa sada tera narod na referendum.

Pre neki dan u nekoj tv anketi jedan Grk (verovatno opoziciono nastrojen) rekao je da bi se “eventualni novi izbori kao jedno od predloženih rešenja za krizu pokazali nepotrebnim, baš kao i svaki referendum s pitanjem šta uraditi”.

Referendum je nova manipulacija ekipe kockara i amatera. Novo muntanje naroda u nedostatku vizije izlaska iz krize. Poruka je providna – za sve su krivi drugi (”međunarodna zajednica”, ”kontakt grupa”, ”kreditori”…).

Sličnih situacija smo se mi u Srbiji nagledali 90-ih godina prošlog veka. Mehanizam je besprekorno funkcionisao dok nije došlo do sloma – prvo ćemo da vas posvađamo sa celim svetom, a onda ”hajde, narode moj ti odluči, tvoja je volja sveta”.

Nema danas u Evropi države koja blagonaklono gleda na Grčku i njene građane. Ideje stare evropske levice koje forsira grčki premijer – oporezivanje bogatih građana i privatnih firmi kako bi se očuvale penzije i finansirala mašinerija državnog zapošljavanja – nigde se u Evropi ne praktikuju.

Primera radi, u Grčkoj se iz budžeta za penzije izdvaja 18 odsto bruto domaćeg proizvoda (prosek EU je 13,2 odsto). U Evropi se smatra da su to neodrživa budžetska izdvajanja za krajnje skup i ekonomski neodrživ sistem grčkih penzionih fondova. Naročito je neodrživa lepeza odlaska u prevremenu penziju i sa 52 godine starosti, što je možda prihvatljivo za rudare, ali ne i za tv-voditelje, pekare i frizere, i prosek odlaska u penziju sa 59 godina.

Od kada traju pregovori sa kreditorima, Grci su izgubili sve simpatije, svi ih doživljavaju kao narod prevaranata i zgubidana, a njihovo rukovodstvo kao blefere i kockare.

”Svima je već dosta”, sumirao je pre neki dan raspoloženje Evropljana slovački ministar finansija Peter Kažimir.

Za to nisu krivi ”međunarodni kreditori”, nego situaciji nedorasla ultralevičarska vlada u Atini koja je neodgovornom, amaterskom, lakomislenom i hazarderskom politikom ugrozila budućnost države.

A to što se grčki premijer često hvalio svojim političkim neiskustvom, nigde u Evropi nije doživljeno ni kao moralna ni kao politička prednost.

Nije čudno što danas građani Grčke u tv kamere govore da “premijer samo brine o zaposlenima u državnoj službi… ne znamo šta će se desiti… čini mi se da je mnogo veći problem to šta će uslediti posle…”. Uostalom, na ono što dolazi ukazao im je i guverner Nacionalne banke Austrije Evald Novotni: ”Građani Grčke s pravom strahuju, jer je u toj zemlji započeo dramatičan razvoj situacije”.

Građanima je jasno da više nema lakih rešenja (kakva je do sada nudio Cipras) i da neodgovorni levičari ne umeju da vode državu, jer ako se uzme u obzir ekonomska stvarnost koja ih čeka – popularnost političara više neće moći da se zasniva na prostim formulama kakve su do sada nudili ”Cipras & Bratija”.

Premijer dobro zna šta je referendum. Uostalom, on je 2011. izjavio da ”referendum znači bankrot i da je znak očajanja”.

A sada u stilu velikog levičarskog manipulatora potura kukavičije jaje, siguran da će oni koji su ga svojim glasovima doveli na vlast, sada na referendumu reći istorijsko ”ne” Nemačkoj, MMF-u, Evropskoj uniji… jer ”nećemo da štedimo i nećemo da vam vraćamo dugove”.

Nema sumnje u to kakav će biti rezultat referenduma.

Politika ”vraćanja nacionalnog dostojanstva” još je popularna među građanima Grčke. Za svaki slučaj, ministar energije, treći najjači čovek u vladi, već je pozvao svoje sugrađane da na referendumu kažu odlučno ”ne” predlozima kreditora.

”Ja lično garantujem da ću poštovati rezultat vašeg demokratskog izbora”, populistički obećava grčki premijer. Ali nije mu prijatno kad vidi da ga malo ko čuje i ozbiljno shvata. Izveštači iz Atine i drugih grčkih gradova javljaju da se ”narod” masovno okuplja ispred bankomata, pokušavajući da spase svoju ušteđevinu i premesti je u ”slamarice” u iščekivanju crnih dana koji dolaze.

Fenomen za razmišljanje srpskih levičara je zanimljiva koalicija grčkih udruženih ultralevičara i ultradesničara – Sirize i Zlatne zore (jedina opoziciona stranka koja nije osudila odluku vlade) – koja želi referendum u odbranu nacionalnog dostojanstva, na kome će ”narod” oduvati mrske kreditore.

Čak i ako kreditori popuste, referendum neće biti velika pobeda (kako će to nastojati da predstave grčki premijer i njegova partija), nego najveće poniženje koje je Grčka doživela u novijoj istoriji.

Otrcano zvuče i fraze iz Atine o tome kako će se Evropska unija raspasti a evropske banke potonuti ako Grčka izađe iz Unije.

Preovlađujuće mišljenje u Evropi je da je izlazak Grčke iz evrozone najbolji put i za Grčku, ali i za Evropu.

I da se tim povodom ništa strašno neće desiti.

Bonitetna firma Mudis na primer smatra da su banke u evropskoj monetarnoj uniji trenutno bolje pozicionirane da prežive izlazak Grčke, nego što je to bio slučaj na vrhuncu krize u evrozoni.

I austrijski guverner Novotni ističe da se situacija značajno promenila i da sada, za razliku od pre dve godine, ne postoji akutna opasnost od loših posledica kraha Grčke po druge evropske zemlje: ”Kamate za državne obveznice Italije, Španije i Portugalije gotovo da nisu povećane zahvaljujući monetarnoj politici Evropske centralne banke. Tržišta Grčku smatraju specijalnim slučajem, a njeno istupanje iz evrozone danas bi izazavalo manje troškove nego pre dve godine”.

Kada se posle svega bude slegla prašina, Grčka će najverovatnije ostati usamljen sociološki fenomen – kako se u drugoj deceniji novog milenijuma u jednoj evropskoj državi grupa neodgovornih avanturista i lakomislenih amatera domogla vlasti prevarom naroda, koji je lakomisleno poverovao u prosta rešenja.

To bi mogla biti poruka i svim drugim narodima u Evropi koji gaje simpatije za ultralevičare i njihova ”prečica rešenja”.

Peščanik.net, 27.06.2015.

Srodni linkovi:

Svetlana Slapšak – Nemate pravo na kralja Ibija!

Siniša Mesarović – Kratak komentar na tekst Ibi među Grcima Miše Brkića

TEMA – GRČKA KRIZA